pollakova napisao-la "
TO
NIJE MOJ SVETÂ
Ne poznajem ja više ove ljude
i ne sadim ja to djule
preseloga hleba.
Ne pržim ja tu baštu kao pustinju,
gde je život suv i vreo kao kamen,
upekao na vrisku kud se vonjave stope
razlivaju pod rastopljenim
zracima pospanoga sunca.
Nije zbog mene ova ravnica
i zemlja pusta,
nisam ja potomak
raspomamljenog gneva.
Ne otimam ja iz dečijih usta,
niti je moja zemlja kurva,
koja sa sotonom zagrljena peva.
Ne razapinjem ja na liticu greha
taj hropac učmao, isprebijan do smrti.
Ne čuvaju moji dedoviÂ
i oči pehar nabrekao od krvi,
 niti su im spomenici osvetom zastrti.
Ne plačem ja što mi spomen arlauče,
kao granata iz mozga kreće,
ni što se peče kao žrtveno jare
detinjstvo moje dece.
Plačem jer vidim malo preostale sreće
i plašim se da jadna poklekne, pogine,
pa da od nje više ništa ne ostane.
(C) Svetlana Poljak - Pollakova
"
