ХАРМОНИЈА СРЕДЊЕГ ДОБА

Ходам по облацима,
баш као путник
на кривудавом путу који предстоји,
лаког стопала и ваздушастог хода,
чинећи тако пут
за светлост да продре.

Сунце је у зениту
као ватрена лопта у подне
Тачно је дванаест часова
И следи одбројавање, одбројавање…

Преко брда је ВЕЋ
И морам да побегнем
од тога да будем заробљена у овом тренутку,
као Пепељуга у поноћ,
пре претварања кочије у бундеву
да се спаси оно што се спасти још може.

И блажено јурим
у пољу злата
моји снови позлаћени
Осећања неподељена.

Чаша до пола пуна
пенушавих перли бисера,
латица ружиних цветова
и паперја рајских птица.

Разнобојно паперје у ваздуху
попут дуге од пољубаца,
неограничени поклон љубави
и звуци божанске симфоније
сви заједно стопљени
у мојој средовечној хармонији.

© Ратка Богдан Дамњановић RatkaBD