ЈОНСКА ГРОБНИЦА

Ти гробнице Јонска плава,
Ту где спава много Српских глава,
Што у патњи великога рата,
Ту на Виду оста брат до брата.

Брат до брата у гробници плавој,
Снове своје остварио није,
Да још једном у јуришу славе,
Српској кући, врате своје главе.

Кад би море плаво могло да нам каже,
После каквих мука, тонуше јунаци,
Кад су снове своје, живим остављали,
Да деци се својој и кућама врате.

Ходам сада, по острву Виду,
Међ сенама Српских родољуба,
Шапућу ми тихо, захвалност не крију,
Што на Виду Српске заставе се вију.

Грчка мајко, на свему ти хвала,
Српским јунацима што си смирај дала,
Да у дубинама , твога плавог мора,
Сањају слободу, огњишта и гора. 

Слобуду Србије вратили су други,
Стричеви и браћа што осташе живи,
А браћи се мртвој у Јонскоме мору,
Свет праведних и слободних диви.

Гробови су Српски расути по свету,
Некима се поклоне још птице у лету,
Што у јесен сваку према југу крену,
Па гробницу Јонску у почаст облете,
Поздрав јунацима шаље Српско дете.

© ЈовДраг