КОРАК У ЖИВОТ

Мој први плач крај оџаклије чађаве,
Задоји ме мајка и у конопље платно зави,
На руку ми малу бројаницу стави,
Због вере, крста и Српска три прста.

Растао по луговима и ругао се ветровима,
Из босих ногу трње сам вадио,
Дивљим се воћкама радовао и сладио,
На крсну Славу отац ме кадио.

Кад руке стасаше да раде,
Дланови су пуцали ко зора,
Са кршевитих брда дозивао сам орлове,
И дивио се њиховом лету, од неба до понора.

На градски "вашар" ступих у опанку,
знате оном нашем, славном Пироћанцу,
И помишљах тада да се гори вратим,
Орловим крилима звезде да дохватим.

Судар два света, али живот одмиче,
Све ми више грко без брда и гора,
И увек задрхтим кад ми мисли дођу,
да ногама кажу, да ка оџаку пођу.

© ЈовДраг