ЗАШТО


Зашто ми крадете снове,
док још спавам.
Узимате их крадом са јастука мог,
а ја још као дете, сањам
.
Зашто ми отимате право,
Да верујем да сам птици раван,
И да још једном узлетети могу,
Над облаком, к небу плавом.

Зашто ми газите сећања,
која су само моја,
И души мојој спас,
За данас и сутра, за задњи час.

Зашто из мене дозивате бес,
И олују што стрпљиво ћути,
Човек није створен да узалуд пати,
Већ да љубав дарује и да му се врати.

Вратите ми украдене снове и осмех,
Јер сат живота брзо откуцава,
А онда ће само шкљоцнути и стати,
Не мерећи време, наставит да спава.

© ЈовДраг