ЋУТИ

А сад пријатељу ћути,
Не гунђај, не говори ништа,
За причу су други добили "аманет",
А ти само ћути, понизно и скромно.

Ћути и кад паметна мисао ти дође,
Немој је рећи, увредићеш "аманет",
Рођени да ћуте причати не могу,
Гледај испред себе, па ногу пред ногу.

А кад прича крене, склони се, изађи,
Неки свој разлог за "срећнике" нађи,
Па у причи својој нек лепотом живе,
Јер ћутећи људи причи се не диве.

Кад улицом ходаш, склањај се у страну,
Јер "мислећи" људи свему нађу ману,
Неки прелаз нађи, па на другу страну,
Не прекидај мисли умном великану.

И не реци ништа што ће да му смета,
Јер он види даље, чак до краја Света,
Ти захвали Богу што Исток постоји,
Тамо се окрени и Србски помоли.

Не окрећи главу, само право ходај,
Нек бар корак снажан што ти живот носи,
"аманет" мислећим по мало пркоси,
Само опет ћути ал не иди слепо,
Крај је свима исти и прича се лепо.

ЈовДраг