ЧЕЖЊА

Ни Сибирске даљине и зиме,
Ни пустињске дине и врелине,
Спречити ме неће у тој жељи лудој,
Да те опет тражим кроз горе и планине.

Простори су теби увек били тесни,
Са жељом да сутра будеш негде другде,
Очи су ти сјале чежњом луталице,
Да далеко одеш летом Ластавице.

И не видех ништа ја у томе ружно,
Ал ми очи влаже, без тебе је тужно,
Што су крила твоја сад на другом путу,
А ја истом штрафтом у старом капуту.

Не марим за рухом ни капутом старим,
Ни ципели бушној што ми прсти боси,
Моја душа само старости пркости,
Рука би да стари у твојој седој коси.

Знам да хоћеш, чекати ме дуго,
Јер Сибирске ноћи руку моју траже,
А ја жарко желим да си у топлини,
И да опет сањаш моје ноћне страже.

У вреломе песку да те саму нађем,
И да чујем како моје име шапћеш,
Па да ипак схватиш ко за тобом иде,
Тамо где те други ни у сну не виде.

Чекај ме још мало, стрпљиво и чедно,
У пустињи врелој ил Сибирском ледном,
Ја стопе ти пратим као верни пас,
Само чекај мирно и чућеш мој глас.

© ЈовДраг