Ljubodrag Obradović - JER TI SI BOGINJA…

DARUJEM SAMO TEBI  je treća Milovanova knjiga (druga poetska) koja se prirodno naslanja na stil pisanja iz prethodne njegove knjige poezije SVE PESME SRCA MOG. O tome  ponajviše kazuje i sam naslov knjige, koji je logični nastavak imena prethodne knjige, a slično se može zaključiti pažljivim čitanjem svih pesama koje su u ovoj knjizi objavljene.

"I pisaće Milovan još knjiga, jer je podrum krcat, pisaće jer treba dati drugima nesebično sve što se nosi u srcu i duši, treba pokloniti i iskustvo i sujetu, bol i sreću, ljubav i tugu, snove i uspomene, treba poklanjati, jer život nas svojim velikim veslima začas prevesla."

Ovako sam proročki napisao u recenziji za drugu Milovanovu knjigu SVE PESME SRCA MOG (prvu poetsku, jer je njegova prva knjiga bila roman NOĆ NA RECI PO) i ispade da sam pogodio. A nije ni bilo teško. Dovoljno je bilo samo pročitati prvu pesmu u toj poetskoj knjizi SVE PESME SRCA MOG, baš tu pesmu po kojoj je i knjiga dobila ime i karte su mi se same otvorile. A da bi i Vama bilo odmah jasno o čemu pišem, pročitajte tu pesmu po čijem je drugom stihu i ova knjiga dobila ime, a koja je kao bonus pesma poklonjena i Vama na kraju ove knjige.

Dakle, kad nekog tako žestoko ošine ljubav, pa napiše ovakvu pesmu, kad mu se u život useli boginja, to je dobar predznak da ta ljubav nije prolazna balada koja se jedne letnje noći otpeva uz gitaru, da je ta ljubav nešto veliko, što ima pretenzije da traje i potraje… A kako bi pesnik svoje osećaje poslao u etar, nego novim i novim pesmama.

... Zato sam i ja lako pogodio. A treća Milovanova knjiga poezije, po već oprobanom receptu, u skladu sa trećim stihom pomenute pesmi trebalo bi da se zove JER TI SI BOGINJA, pa sam i ja zato ovaj  moj prikaz Milovanove poezije upravo tako nazvao.

I u ovoj knjizi pesme Milovana Petrovića mogu se podeliti ili razvrstati u tri ciklusa, ali ovoga puta smo ih, lektor ove knjige prof. književnosti Veljko Stambolija i ja, podelili, odnosno razvrstali u ljubavne, zavičajne (porodične) i elegije. Moram naglasiti  da je ova podela uslovna, i da je za sve pesme i u ovoj knjizi, kao i u celokupnom dosadašnjem Milovanovom poetskom stvaralaštvu, ljubav ta nit koja ih sve spaja u skladnu celinu. Ljubav koja čoveka pokreće i prati u životu, pa makar to bila ljubav prema suprotnom polu, ljubav prema zavičaju, prema svojim bližnjima i svom prirodnom okruženju...

Prvi ciklus ima ukupno 49 pesama i sadrži ljubavnu poeziju prema suprotnom polu, a  zove se SAT NA TORNJU PONOĆ OTKUCAVA po prvoj pesmi u ovom ciklusi i samoj knjizi.

U pomenutoj pesmi, koja ima elemente narodnih lirskih pesama, ljubavni jadi izmedju Jovana i Jovane su izmaštani, oni pate zbog daljine i odsustva komunikacije i biće zdravi kad golub donese pismo ili neko otkuca SMS. Naravno ljubav je lepa uvek dok se čeka, davno je to Desanka napisala, i to se neće menjati, bez obzira na instant tehnoligije koje prestižu jedna drugu i to Milovan itekako zna, ali neće da prizna jer će pronaći neki skriveni kutak u zavičaju, za koji samo on zna i koji će ga od svega zaštiti.


Drugi ciklus od 23 pesme pod nazivom SPAVAJ MAJKO NE MISLI NA MENE čine zavičajne ili porodične pesme. Pesme u ovom ciklusu iskazuju svu ljubav koju autor ima prema svojoj porodici, svom zavičaju, svom narodu i svemu što ga je u mladosti pokretalo da u životu uspe. Sažeta suština ovog ciklusa isklesana je stihovama pesme OVDE i za sadašni trenutak, a i za nadolazeća vremena.


U treći ciklus ove knjige razvrstane su elegije, predvodjene pesmom UTIHNUŠE STARE VIOLINE, po kojoj je i ovaj ciklus dobio ime  i sadrži 31-u pesmu Milovana Petrovića. U teoriji ove vrste pesama je zapisano da “životna prolaznost, gubitak dragih bića, žal za mladošću, neostvarene ljubavi, su večite teme i nepresušni izvori elegija”. I Milovan, koji se u svojim pesmama ne pridržava teoretskih pravila, već ih piše srcem i ličnim iskustvom, u ova pravila se ipak savršeno uklapa, jer su pravila dobro postavljena, jer nisu bekstvo u ekspiremenat. A Milovan savršeno zna da je u životu sve relativno, da je traganje za savršenom srećom samo opsesija, da je prava sreća tu oko nas i da joj treba samo zamah krila osetiti i upiti u sebe. O tome piše u pesmi JEDAN ČOVEK U DALJINU ODE.


Na kraju, preporučujem Vam da pročitate i ovu knjigu Milovana Petrovića, jer ćete tako imati kao na dlanu tudje iskustvo, pa ga možete uporediti sa svojim i izvući zaključke. A sreća će se useliti i u vaša srca, bar dok čitate knjigu. …I to čitanje će Vam svakako pomoći da pronadjete svoju sreću, odmah tu, u Vašem okruženju i dostupnim malim stvarima i dogadjajima. Jer savršene sreće nema, nju ne donosi ni bogatsvo samo po sebi („i bogati plaču“), već Vaše shvatanje i prihvatanje te činjenice.