ТО ЈЕ НАША ПОСТОЈБИНА
Задихане ми груди
Прободене
Јединственим светилиштем
У Руговској клисури
Пећком патријаршијом
Кад ноћ црна
Падне
Месец стражари над светом Бистрицом
Брани љутом гаврану
Испод њене стрехе заноћити
Громогласно
Јече крици, православља...
Девојчице и дечака
Који су на путу Богородице Љевишке
Проходали
Њихове колевке разбацане.
И моја је...
Да се не заборави
Освећење колача славског
Крштења и венчања видовданска
У цркви Светих апостола
Крај старих фресака
Окупаних мирисом тамњана.
То је наша постојбина
То су груди мајчице Србије.
© Лепа Симић
"