POEZIJASCG - Promocija knjige Dalibora Djokića *URLIK BOLA* u KC Brus

МЈЕСЕЧИНА У ЧАШИ - Вељко Стамболија, приказ књиге УРЛИК БОЛА - Далибора Ђокића

"Добро дошли" у Ђолетову "песму", у предворје боемског раја. Добро дошли у кафану за Ђолетов сто у углу, наздравите и попијте са пјесником чашу пића у коју је мјесечина сишла. У овом отуђеном свијету једино још има смисла са пјесником посједити и, онако, са мераком мушки и људски попричати, можда нешто од мјесечевог сјаја и закачиш. Ко са пјесником зору дочекао није, тај не зна шта су свитања. Попиј чашу рујног вина са пјесником и побратимио си се са читавим човјечанством.

У друштву са "прејаком речју" ни васељена није предалеко, а звијезде су сишле да украсе разговор. Вјеровали или не, и љубав тада изгледа сасвим могућа у овој отуђеној пустоши. Ко у ово глуво вријеме још о љубави пјева и Амору се клања, осим пјесника. Једино богатство који пјесник у тестаменту потомцима оставља јесте Âљубав. На овом глобалистичком сметлишту све је подређено интересу, па је и срце постало сувишан орган. Као без њега се не може, али мора се смирити и утишати. Душа је бездушно одавно удављена, тако да је остала још само глава, али колико ће дуго и она издржати без својих посестрима емоције и душе. Једино се овом руглу, које нам се спрема, одупире несташно дијете коме кроз вене тече нектар, а пјесником га зову, а к томе још и боемом.

Има Далибор Ђокић оштро око и зна да се "осмех истопио, нестао у тами" и да поред њега "суморна лица пролазе". Која је то сила избрисала најблиставији израз лица и зашто? Зато, "конобару, пријатељу стари", наточи још једну "да умрем тамо где умире љубав", вриснуће Далибор горштачки једро испод српског Олимпа који је некад на пасторалну идилу личио, слично као велики Тин у пјесми "Ноћас ћу умријети од љепоте". Те пасторалне копаоничке душе у овом несојном времену сачувале су то драгоцијено зрнце идиличног живота са осмјехом на лицу. Ведри горштаци се не мире са суморним изразом лица јер су планински врхови ближи сунцу и свјетлости, родном мјесту блиставог осмјеха. Иза тог осмјеха наталожио се и слој туге, али га не квари. То је она племенита, господска туга која додатно обликује лице пјесника и боема. Лице развучено у осмјех, а очи искре тугом, какав диван контраст. Управо из тог контраста никла је једна од најбољих пјесама у овој збирци и једна од најљепших боемских пјесама са ових простора, елегија о пијанству, болу и животу:

"Пијемо живот и ЈА

Опијам га вином и ракијом,

Он мене тугом и болом"

Већина Далиборових пјесама почиње глаголским облицима за прошло вријеме: био сам ... , била си ... , био је ... , имао сам ... , прошло је ... , испио сам ... , написао сам ... , волео сам ... , не без разлога, јер нам се чини да су прошла времена била боља. Са герентолошке тачке гледања тада смо били млађи и све нам је, некако, било потаман, још смо имали времена да будемо млади и луди и да живимо у дивним заблудама и површном знању. Што је вријеме више одмицало тај дивни занос је све више копнио. Ево нас мудрих и искусних, пјевуши Ђоле, али и незадовољних, пуни једа и јада. Још нико пролазност зауздао није и отуд пјесникова туга. У дугим кафанским ноћима, које још називамо и боемским, Далибор Ђокић Ђоле је уБрусу брусио своје елегије, схвативши да од пролазности лијека нема.

Једна од карактеристика Ђокићеве збирке пјесама "УРЛИК БОЛА" је апострофичност, односно обраћање пријатељу, конобару, кафанском човјеку, животу, љубави, дјевојци, што његовој поезији даје интимну ноту. Тиме он подржава и подражава јесењинскопреверовску поетику интимних разаоткривања. Враћање на, већ помало заборављени, интимни срс лирског субјекта, не умањује умјетничке досеге ове занимљиве збирке. Умјетничка понуда интимног живота је храбар чин, ријетки су они који се усуђују да открију тајне велове надубље интиме. Специфичност Далиборове интимистичке поезије свакако је тај пасторално копаонички ген наслијеђен од предака горштака који су његовали директан говор и тиме исказивали блискост у комуницирању. Такав однос блискости Ђоле успоставља и са читаоцима. Ова збирка пјесама је, заправо, пријатељски позив на чашу пића у коју је мјесечина сишла.

Вељко Стамболија

Na vrh strane
	KONTAKT	POEZIJASCG Portal® 2005 Sva prava zadržana. Desing-Jobs & Careers® PHP Nuke Copyright© by Francisco Burzi.