Чланови СПС-а на првомајском уранку


Јелена Ђорђевић


Миленко Михајловић


Љубодраг Обрадовић

ОРИ...

Ори,
развигори,
коло,
лоло!

Живот је један,
безизгледан,
ал поведи,
на орање и у чежњу,
девојку што те весели
и разиграног жели.

Све су ливаде пусте,
све су њиве парлози,
за орача рај,
за сељака крај,
који тако сигурно долази...
Па поведи лоло, коло!

У коло се занос хвата,
данас те мало ко схвата,
данас те ломе
данас си прут,
сам и крт.
Шибају те ветрови
и беспућа,
а био си у снопу прућа!

Ори,
ожежи
и зарежи,
нек душману
кожа се најежи,
док у страху бежи,
од пркоса сељака,
који свој спас
у сејању налази...

Ори,
нек загрми
твој глас!
Задњи куца час,
да труба засвира,
да зидове поруши
и донесе мало мира
и спокој души.

Ори,
лоло
и поведи
девојку на орање
и у коло!

© Љубодраг Обрадовић


Спасоје Ж. Миловановић

СА МНОМ СЕ НЕ ПРИЧА ТАКО


може се рећи било шта
и кад то нема смисла
барем не за мене
али са мном се не прича тако

ја сам плодан мушкарац
евнух
животиња
како се хоће
и чиним све
и било шта
али са мном се не прича тако

слабашне истине
просте истине
туга за једне
лудост за друге
ко још очекује вечност
у сред борбе прса у прса
на нож
на зуб
али са мном се не прича тако

заиста
заиста ти кажем
ово је јутро као ти
женски крикови и брашњаве речи
дечији гласови у збору
шта си
шта си то од себе учинио
и коначно разумем јова
али са мном се не прича тако

и ово што ти стављам у уста
није ни нафора
ни вино
ни мобилни телефон
ово ја плодим твоје речи
или ме свемоћно прождри
али са мном се не прича тако

© Спасоје Ж. Миловановић


Небојша Лапчевић

ДОЛАЗАК ХРИСТА У МЕНХЕТН

Нико више неће доћи
у Америку као Коломбо,
с пртљагом
препуним поклона и жеља,
помисли велеградска врана,
чучећи на билборду
с десет божјих заповести,
начињеном у част
уласка Христа у Менхетн.

У огледалу од кварцних честица
небодери сјаје
ка Новом Небу,
вечни космички шум
нечујно продире у град,
враћајући
темељ темељу,
као прах праху…

Нико више неће доћи
као изненадни Гост
чија је оштра реч као мач,
рече велеградска врана
и нестаде у ватромету…

© Небојша Лапчевић



Владица Радојевић


Мића Живановић

РАЗВИГОРАЦ

Прошетао развигорац
од мораве до пањака
од врбака до врбака
па кроз село
од сокака до  сокака

Да развије  шевтелије
развигори да процвета
да месецу пут покаже
и да звезде намигуше 
младеницима оклевета

По  седој ми бради вршља
тражи претке броји лета
сам се служи и не пита
чини му се да све види

А ја, ћутим, не говорим
нит говорим  нит роморим
несмем уста да отворим

Чини ми се заплакаћу

Северец се уселио
усред груди па ми прети
неда душу да огрејем
ко да ми се живот свети

Кад  помисилим на године
и кад поченм да их бројим
чини ми се да не дишем
као  да и не постојим

Кад  је било кад је прошло
шта сам био а шта сада
развигорцу добро  дошло
прави  шалу са  од мог јада

Помало ми све то смета
и ако смо  стари знанци
далеко смо ко два света

Он одлази па се враћа
да развије   шевтелије
развигори  да процвета
свуд завири не залута

Моја  стаза све је краћа
скоро сам на крају пута.

© Мића Живановић


Женски хор Арт клуба СПС-а


Владимир Тасић - председник ГО СПС-а Крушевац (десно)























































ВАСКРС

Како је мали свет,
како је смртан грех!
Палим пламен душе,
нек светли васкршњи сан.

Све ће једном засијати,
кад заблуда престане!
Сад док из пакла бежим,
чемер никако да нестане!

Како сам мали,
а увек желим нешто веће.
И стално ми нешто фали,
а око мене… пролеће.

Устај већ из пепела жеља,
пронађи тај спас у себи!
Васкрс је празник весеља,
нада никад не бледи!

© Љубодраг Обрадовић