OSIM TEBE
Zapekla sam, prodana rodjaka klonuloj vrbi, zavesa pala, treba mi mač
da mi probode seme uspomene koja me nipodoštava nedostojnu svega....
osim tebe...
Ne mogu se zgaziti kao buba, moram se u vrču magije ciganske udaviti,
zar sam se bas ja morala oglasiti kao truba da je ljubav zamka, klimav
mostic preko trnovitog jarka,
Prevara si živa, reće meni, ne znam ćemu, niti zašto, i za sve si
kriva, da'l si imo pravo ili si samo mašt'o? Sebi možda prašto?
Ostala sam tamo u tom danu jada, pa se nadam da mu leđa vidim kada me
se setis, pa se onda setim da ne znas da letis.....ne znaš da se svetis,
Ni da cutis, ni da pretis, niti da odes, niti me probodes...
I zivot koji ti nije isao bas bog zna kako,i živu ženu koju nisi hteo
jer voli, vristi, smeje se i place, hteo si umirace da robuju i umiru
sa tobom....
Ćuti sada dok iznad nas repatice lete, duša mi je jadna, oči mrtve
prete da ozive, plaćam, sanjam da te se ne sete, da mi se ne svete dok
plažama se ganjam, i čekam da mi makar jedna u narucje padne pa poželim
želju nedostojnu svega...osim tebe....
© Svetlana Pollak
