Čaj

Popio sam čaj
protiv neljudi
i zakoračio u svet.

Kandža od sove, u njemu!
Da mudro sagledam
njihove oči
i pročitam pogane misli,
pre nego sklone pogled
od mene.

Kljun od svrake, belorepe,
na kašičicu!
Da na vreme
prepoznam prevare
koje spremaju
i sklonim se iz takvog društva.

Dlaku iz repa
lisice stare,
da upijem deo lukavstva
i izbegnem zamke
koje mi, na put stave.

Medveđi očnjak
za snagu,
da se s' takvima borim,
dok udaraju
sa svih strana.

Ćud vuka, samotnjaka,
u čaj sam stavio
da ne postanem igrač
pod šatrom cirkusa
kojim oni rukovode.

I prstohvat samo,
glasa slavuja.
Možda neko
obrati pažnju,
da mi reči ne ostanu prazne.

© Zoran Hristov