POEZIJASCG - Osvrt na poeziju Leposave -Lepe Simić, Miljojko Milojević

BileMilojevic napisao-la "

Osvrt na poeziju Leposave -Lepe Simić U obimnoj zbirci pesama Iz arhive moje duÅ¡e, Leposava-Lepa Simić na mnogo načina varira temu Ljubav.U preko devedeset pesama stihovane su tri ljubavi ove poznate poetese.Gotovo sve njene pesme objavljene su na raznim internet sajtovima, ponajviÅ¡e na sajtu Ljubodraga Obradovića iz KruÅ¡evca -Poezijascg i ex Yu. U ovoj zbirci pod podnaslovom: *… i gde god da stanem Ljubav nosim, imenom grlim rodnu grudu* svrstane su njene rodoljubive-zavičajne pesme. Lepa Simić, kao i mnogi drugi poreklom iz naÅ¡e JuÅ¾ne pokrajine, ima teÅ¡ku sudbinu izgnanika sa rođenog ognjiÅ¡ta. U traganju za novim naÅ¡la se u dalekoj Å vajcarskoj, u Cirihu, gde i sada Å¾ivi i radi i tuguje za rodnom Kosovskom Kamenicom. Vatreno rodoljublje u spoju sa bolom u tuđini nalazi ovaploćenje u tuÅ¾nim zavičajnim pesmama ove talentovane pesnikinje. *Vratiću se domu svom tamo gde je sunce rumeno ko ruÅ¾a; tamo gde slavuj pesmom budi; tamo gde se Å¾ubor vode glasno čuje... Ljubav počela… Ne, neću da umrem u tuđini ispod hlada kamenog. Å½elja mi je da me sunce sa Istoka budi! Da mi Zapad i od zvezda dalji bude....* ( Tuđina ) Pritisak koji guÅ¡i ljude u tuđini, pogotovu kad im se i zavičaj otima, kada su, objektivno, prepuÅ¡teni na milost i nemilost tuđini, nalazi olakÅ¡anje u povratku u detinjstvo, u davnu sreću…I pred očima i u duÅ¡u i u srce naviru davne slike, atmosfera, pa čak i mirisi. *PoÅ¾eleh da budem dete... Otekle misli zbog onog parčeta moje OtadÅ¾bine gde su crni vetrovi poruÅ¡ili sve dimnjake. Nema viÅ¡e ozarenih lica... Izuvanja u hodniku... Praska golubova... Mirisa pogača...* (Izuvanje u hodniku) Krajnju pesimističku slutnju Lepa Simić ublaÅ¾iće koliko toliko slabom nadom, ali ljubavlju sigurno: *Sakatim srcem tako samohrana neću ni ja dugo… A Ljubav? Ljubav će ostati Å¾iva… I oči, zauvek, vezane za prostranstvo Domovine.* (Isto:Izuvanje u hodniku) Tu neraskidnu vezu sa prostranstvima Domovine pesnikinja nedvosmisleno iskazuje lako i jednostavnim, ali ipak pesničkim govorom: *Tamo daleko, gde se laste ljube, tamo je moja kolevka, tamo me srce vuče. Mladosti moja, ostani tamo, tamo gde si cvala, uz boÅ¾ure rumene.* Naravno,da nam je jasno gde je to tamo daleko kad nas metaforom upućuje na rumene boÅ¾ure-simbole Kosova, boÅ¾ure ponikle iz krvi Lazarevih vitezova. SadaÅ¡nje stanje u njenom zavičaju pod krvavom čizmom NATO-a i Å¡iptarskih ekstremista, i ne samo ekstremista, pesnikinja slika u pesmi Tata, zaÅ¡to ćutiÅ¡!? Ovo piatnje je re toričko -u njemu se sadrÅ¾i i suÅ¡tina odgovora.Njen otac neka ko je uspeo u septembru ove godine da dospe do porobljenog zavičaja i po povratku otiÅ¡ao u Cirih da obiđe ćerku pesnikinju. Sumornog, ojađenog i nesrećnog oca poetesa pita zaÅ¡ to ćuti. I svojom brigom primorava ga da joj odgovori Å¡ta je video, kakvo je stanje tamo. Ljudi uopÅ¡teno znaju da nije do bro, ali konkretno, saznajemo da je očajno.To spontano, sa bolom, kazuje poetesa preko odgovora svog oca: * Kćeri, ni temelj se viÅ¡e ne poznaje, sve sravnili sa zemljom! Polja opustela, Å¡uma posečena, grobovi preorani... Na mesto crkve neki novi temelji. nema viÅ¡e ni kamenog bunara zatrpali ga...* Umeti na pravi pesnički način oslikati istorijski trenutak je dnostavno i jasno moÅ¾e samo jak talenat obogaćen velikom ljubavlju prema OtadÅ¾bini i najplemenitijim najvatrenijim, ose anjima za Pravdu, Istinu i Slobodu.A iz ove pesme, i ne samo iz nje, vidimo da Lepu Simić baÅ¡ ove blagodeti obilato krase. Zato pesnikinja stalno misli na zavičaj, i od dragog traÅ¾i da napiÅ¡u “duetsku pesmu” -ali o čemu? *Sad traÅ¾im od Tebe da napiÅ¡emo duetsku pesmu. Ti meni o ljubavi, o svom Å¾ivotu na rođenom pragu... Ja ću Tebi, iz tuđine, o svom budnom oku koje treperi kao zvezda iznad naÅ¡ih planina i reka.* (Ime ti ne spominjem Dakle, i jedna ljubav, razdvojena silom prilika, u srcu Lepe Simić ne postoji bez Ljubavi prema OtadÅ¾bini. Ali OtadÅ¾bina je u ropstvu, pa su i praznici u ropstvu: /Praznici naÅ¡i-suza… uzdah…oteta duÅ¡a, znam…/ i zato neće moći da pozdravi staru majku za BoÅ¾ić, ali reći će i njoj i nama: *Praznik će biti i gde god da stanem Ljubav nosim, imenom grlim rodnu grudu svoju. (Skoro će BoÅ¾ić) Osim rodoljubivih, mahom zavičajnih, Lepa Simić piÅ¡e i porodične pesme u kojima iskazuje i ljubav i brigu za roditeljma, ćerkom, sestrama … PruÅ¾am ruke da te taknem, da izbriÅ¡em sede u kosi i splet bora da ti maknem svoj lepoti Å¡to sad prkosi Pod tuđim nebom na kolena dok tuÅ¾na padam, da si dobro, da si zdrava ja se nadam. (Majko, mila) U ovoj zbirci nalazi se relativno mali broj rodoljubivih i porodičnih pesama.Osamdeset procenata zbirke čine ljubavne pesme. Ljubavne pesme Lepe Simić ne spadaju u vrstu srcepara jućih ljubavnih pesama.Ne spadaju ni u ljubavne pesme u koji ma se slikaju strastvene, čulne seanse, ili pak vulgarne kakvih danas ima svuda i na pretek.Uz ovu konstataciju moramo reći da njene pesme nisu ni o papirnatim knjiÅ¡kim ljubavima, a ni o ide alnim, dalekim, nedostiÅ¾nim... Ponesena, prvom, mladalačkom ljubavlju Lepa Simić će je krunisati brakom. No sreća je nije dugo pratila pa će, u tuđini, poput mnogih bračnih parova,doÅ¾iveti bračni brodolom. No u srcu poetese ta ljubav nikada nije zgasla.Naprotiv, čeÅ¾nja za izgubljenom ljubavi joÅ¡ uvek burno plamti i nalazi oduÅ¡ka u njenim mnogobrojnim pesmama. *Neću oprati lice, ni ruke na tebe mirisne. Bojim se da izbriÅ¡em trag najlepÅ¡eg sna...* (Neću oprati lice) Ljubav -taj veličanstveni san na javi, tu pokretačku sna gu Å¾ivota naÅ¡a pesnikinja varira na viÅ¡e načina:i u Å¾alu za iz gubljenom i u sreći zbog tek nastale, zbog koje će čak postati pesnik. *Ostani, moja nado, snago, zvezdo, sunce, istočniče mojih stihova, lozo crnog vina… Sazreo si u nevreme na usnama mojim...* (Postaću pesnik) Ili, kad promiÅ¡lja ljubav hipotetično: da li će opstati ako u nama ne moÅ¾e da potre sve mane, kao u pesmi: Ako ti kaÅ¾em: *da sam drska; da sam izgubljena; da često plačem; da mrzim kiÅ¡u; da odlazim, ljuta, bez reči; da ne znam moliti; da sam vestalka lenjosti; da su mi oči ko zelena reka… Da li bi me i takvu voleo? * Ovu anaforičnu prelepu pesmu vrsna poetesa zavrÅ¡i će metaforom da je iskrenost pre svega nazaobilazni atribut ljubavi -tog jedinstvenog umeća uzajamnog davanja i prima nja. Dakle, sa svim vrlinama i manama, pa čak: * i kad mi je glava puna ruÅ¾nih misli… i kad ti ih dajem da ih pojedeÅ¡ umesto doručka... Da li bi me i tada voleo?* Za takvu ljubav ona bi, kad bi mogla, izabrala da bude: Sun ce, Voda, Hleb i So, KiÅ¡a, Mesec, Vazduh,Vino, Knjiga i Mrak. /Kad bih mogla da biram, /zbog tebe, bila bih /i viÅ¡e od sve ga: /Srce, / Ljubav, /Lavica!/ A ti ne verujeÅ¡, sumnjaÅ¡!? PitaÅ¡: gde sam skrila lepotu svoju, a tu je, tu- u pesmi! No, u Å¾ivotu ne nalazi se lako takva ljubav i Å¾al, i bol, i tugu za njom u nekom trenutku podstaći će i ulični svirači i pevači čije ” ,, ledene kapi satkane u note” kao i melodija jednu ljubav pretaču pravo u siromaÅ¡tvo… I videvÅ¡i s prozora da i “srećni prolaznici plaču”, poetesa nagrađuje ulične svirače: *Ulični svirači, svirajte, igrajte, pevajte, poslednje pare dajem… I ne pitajte zaÅ¡to plaćam! Pevajte, lakÅ¡e ću posle plakati…* Sva ta ljubavna čeznja, a naročito ljubavni jad kao neiz -beÅ¾an pratilac Å¾eljene a neostvarene ili izgubljene ljubavi do veÅ¡ će kao i druge i naÅ¡u pesnikinju baÅ¡ tamo u tavni vilajet patnje i kletve sa osvetničkim osmehom: *...treba da znaÅ¡: tvoj sam prsten poklonila siromahu, onom Å¡to svira gitaru, onom Å¡to smo ga sluÅ¡ali, na letnjoj kiÅ¡i, u cvatu naÅ¡e ljubavi…* (Prsten) *Sad na mestu tvom poznaje se Å¾uta mrlja. TruliÅ¡… PreÅ¾alila sam te...* (TruliÅ¡) Pobedničkim i osvetničkim stihom moÅ¾da se moÅ¾e ublaÅ¾iti trenutni ljubavni jad, ali sigurno ne i velika iskrena čeÅ¾nja za ljubavlju -tom neodoljivom fenomenu darovanom samo i jedi no ljudskim bićima. *PraÅ¡tam ti, ponekad te osmehom povučem do mojih kolena. Znam da je to najlepÅ¡a osveta.* (Osveta osmehom) U zaključku posle citata iz njenih pesama, koje smo namerno odabrali metodom slučajnog uzorka, toplo preporučujemo izdavačima, mogućim sponzorima i čitaocima prvu zbirku poezije Leposave- Lepe Simić. {c} Miljojko J.Milojević "

Na vrh strane
	KONTAKT	POEZIJASCG Portal® 2005 Sva prava zadržana. Desing-Jobs & Careers® PHP Nuke Copyright© by Francisco Burzi.