Osvrt na poeziju Leposave -Lepe Simić, Miljojko Milojević
Postavljeno - 02. June 2020. g. @ 16:32:38 CEST od ljuba-trebotin
|
|
BileMilojevic napisao-la "
Osvrt na poeziju Leposave -Lepe Simić
U obimnoj zbirci pesama Iz arhive moje duše, Leposava-Lepa Simić na mnogo načina varira temu Ljubav.U preko devedeset pesama stihovane su tri ljubavi ove poznate poetese.Gotovo sve njene pesme objavljene su na raznim internet sajtovima, ponajviše na sajtu Ljubodraga Obradovića iz Kruševca -Poezijascg i ex Yu. U ovoj zbirci pod podnaslovom:
*… i gde god da stanem Ljubav nosim, imenom grlim rodnu grudu* svrstane su njene rodoljubive-zavičajne pesme.
Lepa Simić, kao i mnogi drugi poreklom iz naše Južne pokrajine, ima tešku sudbinu izgnanika sa rođenog ognjišta. U traganju za novim našla se u dalekoj Švajcarskoj, u Cirihu, gde i sada živi i radi i tuguje za rodnom Kosovskom Kamenicom. Vatreno rodoljublje u spoju sa bolom u tuđini nalazi ovaploćenje u tužnim zavičajnim pesmama ove talentovane pesnikinje.
*Vratiću se domu svom
tamo gde je sunce rumeno ko ruža;
tamo gde slavuj pesmom budi;
tamo gde se žubor vode
glasno čuje...
Ljubav počela…
Ne, neću da umrem u tuđini
ispod hlada kamenog.
Želja mi je da me sunce
sa Istoka budi!
Da mi Zapad i od zvezda
dalji bude....*
( Tuđina )
Pritisak koji guši ljude u tuđini, pogotovu kad im se i zavičaj otima, kada su, objektivno, prepušteni na milost i nemilost tuđini, nalazi olakšanje u povratku u detinjstvo, u davnu sreću…I pred očima i u dušu i u srce naviru davne slike, atmosfera, pa čak i mirisi.
*Poželeh da budem dete...
Otekle misli zbog onog
parčeta moje Otadžbine
gde su crni vetrovi
porušili sve dimnjake.
Nema više ozarenih lica...
Izuvanja u hodniku...
Praska golubova...
Mirisa pogača...*
(Izuvanje u hodniku)
Krajnju pesimističku slutnju Lepa Simić ublažiće koliko toliko slabom nadom, ali ljubavlju sigurno:
*Sakatim srcem tako samohrana
neću ni ja dugo…
A Ljubav?
Ljubav će
ostati živa…
I oči,
zauvek, vezane
za prostranstvo Domovine.*
(Isto:Izuvanje u hodniku)
Tu neraskidnu vezu sa prostranstvima Domovine pesnikinja nedvosmisleno iskazuje lako i jednostavnim, ali ipak pesničkim govorom:
*Tamo daleko,
gde se laste ljube,
tamo je moja kolevka,
tamo me srce vuče.
Mladosti moja,
ostani tamo,
tamo gde si cvala,
uz božure rumene.*
Naravno,da nam je jasno gde je to tamo daleko kad nas metaforom upućuje na rumene božure-simbole Kosova, božure ponikle iz krvi Lazarevih vitezova.
Sadašnje stanje u njenom zavičaju pod krvavom čizmom NATO-a i šiptarskih ekstremista, i ne samo ekstremista, pesnikinja slika u pesmi Tata, zašto ćutiš!? Ovo piatnje je re toričko -u njemu se sadrži i suština odgovora.Njen otac neka ko je uspeo u septembru ove godine da dospe do porobljenog zavičaja i po povratku otišao u Cirih da obiđe ćerku pesnikinju.
Sumornog, ojađenog i nesrećnog oca poetesa pita zaš to ćuti. I svojom brigom primorava ga da joj odgovori šta je video, kakvo je stanje tamo. Ljudi uopšteno znaju da nije do bro, ali konkretno, saznajemo da je očajno.To spontano, sa bolom, kazuje poetesa preko odgovora svog oca:
* Kćeri, ni temelj se više ne poznaje,
sve sravnili sa zemljom!
Polja opustela, šuma posečena,
grobovi preorani...
Na mesto crkve neki novi temelji.
nema više ni kamenog bunara
zatrpali ga...*
Umeti na pravi pesnički način oslikati istorijski trenutak je dnostavno i jasno može samo jak talenat obogaćen velikom ljubavlju prema Otadžbini i najplemenitijim najvatrenijim, ose anjima za Pravdu, Istinu i Slobodu.A iz ove pesme, i ne samo iz nje, vidimo da Lepu Simić baš ove blagodeti obilato krase. Zato pesnikinja stalno misli na zavičaj, i od dragog traži da napišu “duetsku pesmu” -ali o čemu?
*Sad tražim od Tebe
da napišemo duetsku pesmu.
Ti meni o ljubavi, o svom životu
na rođenom pragu...
Ja ću Tebi, iz tuđine,
o svom budnom oku
koje treperi kao zvezda
iznad naših planina i reka.*
(Ime ti ne spominjem
Dakle, i jedna ljubav, razdvojena silom prilika, u srcu Lepe Simić ne postoji bez Ljubavi prema Otadžbini.
Ali Otadžbina je u ropstvu, pa su i praznici u ropstvu: /Praznici naši-suza… uzdah…oteta duša, znam…/ i zato neće moći da pozdravi staru majku za Božić, ali reći će i njoj i nama:
*Praznik će biti
i gde god da stanem
Ljubav nosim,
imenom grlim
rodnu grudu svoju.
(Skoro će Božić)
Osim rodoljubivih, mahom zavičajnih, Lepa Simić piše i porodične pesme u kojima iskazuje i ljubav i brigu za roditeljma, ćerkom, sestrama …
Pružam ruke da te taknem,
da izbrišem sede u kosi
i splet bora da ti maknem
svoj lepoti što sad prkosi
Pod tuđim nebom
na kolena dok tužna padam,
da si dobro, da si zdrava
ja se nadam.
(Majko, mila)
U ovoj zbirci nalazi se relativno mali broj rodoljubivih i porodičnih pesama.Osamdeset procenata zbirke čine ljubavne pesme.
Ljubavne pesme Lepe Simić ne spadaju u vrstu srcepara jućih ljubavnih pesama.Ne spadaju ni u ljubavne pesme u koji ma se slikaju strastvene, čulne seanse, ili pak vulgarne kakvih danas ima svuda i na pretek.Uz ovu konstataciju moramo reći da njene pesme nisu ni o papirnatim knjiškim ljubavima, a ni o ide alnim, dalekim, nedostižnim...
Ponesena, prvom, mladalačkom ljubavlju Lepa Simić će je krunisati brakom. No sreća je nije dugo pratila pa će, u tuđini, poput mnogih bračnih parova,doživeti bračni brodolom.
No u srcu poetese ta ljubav nikada nije zgasla.Naprotiv, čežnja za izgubljenom ljubavi još uvek burno plamti i nalazi oduška u njenim mnogobrojnim pesmama.
*Neću oprati lice,
ni ruke na tebe mirisne.
Bojim se da izbrišem
trag najlepšeg sna...*
(Neću oprati lice)
Ljubav -taj veličanstveni san na javi, tu pokretačku sna gu života naša pesnikinja varira na više načina:i u žalu za iz gubljenom i u sreći zbog tek nastale, zbog koje će čak postati pesnik.
*Ostani,
moja nado,
snago,
zvezdo,
sunce,
istočniče
mojih stihova,
lozo crnog vina…
Sazreo si u nevreme
na usnama mojim...*
(Postaću pesnik)
Ili, kad promišlja ljubav hipotetično: da li će opstati ako u nama ne može da potre sve mane, kao u pesmi: Ako ti kažem:
*da sam drska;
da sam izgubljena;
da često plačem;
da mrzim kišu;
da odlazim, ljuta, bez reči;
da ne znam moliti;
da sam vestalka lenjosti;
da su mi oči ko zelena reka…
Da li bi me i takvu voleo? *
Ovu anaforičnu prelepu pesmu vrsna poetesa završi će metaforom da je iskrenost pre svega nazaobilazni atribut ljubavi -tog jedinstvenog umeća uzajamnog davanja i prima nja. Dakle, sa svim vrlinama i manama, pa čak:
* i kad mi je glava puna
ružnih misli…
i kad ti ih dajem da ih pojedeš
umesto doručka...
Da li bi me i tada voleo?*
Za takvu ljubav ona bi, kad bi mogla, izabrala da bude: Sun ce, Voda, Hleb i So, Kiša, Mesec, Vazduh,Vino, Knjiga i Mrak.
/Kad bih mogla da biram, /zbog tebe, bila bih /i više od sve ga: /Srce, / Ljubav, /Lavica!/
A ti ne veruješ, sumnjaš!?
Pitaš:
gde sam skrila lepotu svoju,
a tu je, tu- u pesmi!
No, u životu ne nalazi se lako takva ljubav i žal, i bol, i tugu za njom u nekom trenutku podstaći će i ulični svirači i pevači čije ” ,, ledene kapi satkane u note” kao i melodija jednu ljubav pretaču pravo u siromaštvo…
I videvši s prozora da i “srećni prolaznici plaču”, poetesa nagrađuje ulične svirače:
*Ulični svirači,
svirajte, igrajte, pevajte,
poslednje pare dajem…
I ne pitajte zašto plaćam!
Pevajte,
lakše ću posle plakati…*
Sva ta ljubavna čeznja, a naročito ljubavni jad kao neiz -bežan pratilac željene a neostvarene ili izgubljene ljubavi do veš će kao i druge i našu pesnikinju baš tamo u tavni vilajet patnje i kletve sa osvetničkim osmehom:
*...treba da znaš:
tvoj sam prsten
poklonila siromahu,
onom što svira gitaru,
onom što smo ga slušali,
na letnjoj kiši,
u cvatu naše ljubavi…*
(Prsten)
*Sad na mestu tvom
poznaje se žuta mrlja.
Truliš…
Prežalila sam te...*
(Truliš)
Pobedničkim i osvetničkim stihom možda se može ublažiti trenutni ljubavni jad, ali sigurno ne i velika iskrena čežnja za ljubavlju -tom neodoljivom fenomenu darovanom samo i jedi no ljudskim bićima.
*Praštam ti,
ponekad te osmehom
povučem do mojih kolena.
Znam da je to
najlepša osveta.*
(Osveta osmehom)
U zaključku posle citata iz njenih pesama, koje smo namerno odabrali metodom slučajnog uzorka, toplo preporučujemo izdavačima, mogućim sponzorima i čitaocima prvu zbirku poezije Leposave- Lepe Simić.
{c} Miljojko J.Milojević
"
|
| |
|
Prosečna ocena: 0
Glasova: 0
|
|
