SMART GRAFFITI ART


Чекао сам аутобус и читао графите,
у трену угледах рукопис твој:
„Ако исто читаоче мислите
нека Вас води путоказ мој!

У наставку стајаше моји трибали,
(графит је на месту првог састанка)
без неког смисла сви су читали
а мене је плашила друга порука.

Претрчао сам пут до њеног стана
(шта ли већ свима графитом труби),
уместо вести из минулих дана
стајаше овде „нежно ме пољуби“.

Нестрпљив журих даље да кренем
ка реци где сам јој заруке изрекао,
читах, „не желим више да венем
наћи ћеш одговор који си чекао“.

Мало ниже испод те поруке
беше нацртана плетена омча.
Изгледа да је одбила заруке,
од једном игра постаде горча.

Међутим канап беше као од лишћа
које је у парку на дрвећу расло,
сетих се врбових венчића,
ништа ми сада не беше јасно.

Никада нисам толико трчао,
људима сам деловао као претучен,
кад стигох код врба већ сам „крчао“,
пред њу се створих као поручен.

Видела ме је из стана, знате,
верујте бар мало овим списима,
зашто да и даље сумњате
кад на зидовима пише цела истина.

Предраг Виденовић