ТИ И ЈА


Сачекај још трен,
Док сунце залази,
Испићу последњи пехар вина,
Црвеног као крв на мојим грудима,
Слатког као њене усне,
Сувог и опорог,
Као једно срце које сам волео,

Сачекај,
Ореол месечеве срме,
Пашће на моја рамена,
А ја,
Ја ћу у твојим очима,
Сада већ пијан видети њу,
И додирнућу твоје усне,
И љубићу их,
Као што сам љубио њене,
И пусти,
Нека под копитама,
Небеских коња остане траг,
Мога имена,
Однешен ветом ка њеним рукама,
На рукама на којима сам некада спавао,
Док сам те чекао,
У данима и ноћима,
Некада, када је време стајало,
Када су птице певале,
У неким јутрима,
Када са њом сам се будио,
Ево, ноћ је,
Мала плава светла красе небо,
А ти и ја,
Моја Смрт и ја,
Идемо, некуда,
И опет, на мојим уснама,
Остаје подругљиви осмех наде,
Док срушене ивице времена,
Певају песму победе.

Зоран Матић