ONA U OGLEDALU - Ivica Milovanović
Postavljeno - 05. March 2010. g. @ 22:06:19 CET od ljuba-trebotin
|
|
 ONAÂ
UÂ OGLEDALUÂ Â
Poraze bez broja, dane
nespokoja
Ostaviću, neka zgasnu do
svanuća;
S'ja vodilja moja, sred
zvezdanog roja,
Vri duša od novog, divnog
nadahnuća.
Elegične dane, sve jade
prerane,
Ćutke odbaciću, nek' venu u
tami;
Evo, dok ne svane, zarašće sve
rane,
Najsladji me osmeh doziva i
mami.
Ostaće praznine za mnom k'o
godine,
Drsko moje srce, još ne
malaksava;
Ritam pun miline, struji iz
daljine,
Akordom mi cednim cula
ispunjava.
Gamad, što ubija moj svet
iluzija
Alosna će jama prekriti duboka;
Nek' iskonski sija, dan k'o
čarolija,
Iz Tvog detinjastog, i
nestašnog oka.
Đavolske utvare, sve davne
košmare,
Uragan nek' nosi kroz paklena
vrata;
Rane moje stare, nek' divne
ozare
Kose Tvoje sjajne, kao grumen
zlata.
Od vlage i zime, hladne noćne
plime
Više ja ne drhtim, u svom
malom raju;
I, dok tvoje ime odevam u rime,
Ćutim, jer mi reči u grlu
cvetaju.
Ćudljive ponore, teške noćne
more,
Izbeći ću vešto, nek' drugog
potraže;
Vragolaste zore, zovem na
prozore,
Obojene večnim, da mi dušu
snaže.
Kukavičke jade, što se krvlju
slade,
Rasteraću iz svog tela što se
grca;
Usne Tvoje mlade, šapću nektar
nade,
Đerdan od stihova, za polet
mog srca.
Isteraću sete, kob i siluete,
Nemani me neće prepadati više;
Apstraktne bukete tvoja ruka
plete,
Glatka kao čeznja, koju mašta
njiše.
Anagram beznadja, gde se
patnja
radja,
Razbiće se o pod, k'o
kristalna bista;
Dušu oslobadja, slutnja od
sveg' sladja,
Okupana rosom, kao suza čista.
Nestaće zle sene, mučne
uspomene,
Epitaf nek' pišu neka druga
pera;
Ćilime šarene, kradem Ti iz
zene,
Eliksir, od kog' mi oživljava
vera.
Vratila si boje na sve
nespokoje,
Sav polet, i snagu, i smeh
umiljati;
Ostavljam Ti svoje reči što se
roje,
Pesmu jednu malu, da Te svuda
prati.
(C)
Ivica Milovanović
20.01.2010. godine
|
| |
|
Prosečna ocena: 5
Glasova: 3
|
|
