СЛАВКО ПРШИЋ
ТРЕБОТИН И СРБИЈА
изводи из историје
ОРГАНИЗАЦИЈА
ВЛАСТИ
Људи, које су председници, као своје поверљиве за ове шпијунске
послове, ангажовали, о свему су поверљиво извештавали преседнике, а ови
среске начелнике, који су лично водили поверљиву књигу, у коју су
бележили шта и ко од преседника општина реферише. Под фирмом јавне
безбедности формирана је потајна служба од добро наоружаних људи у коју
су узимани опробани, вешти и поверљиви људи, као и старосрбијанци и
Македонци побегли од Турских зулума. Све њих је примао, плаћао и
отпуштао срез. Ови наоружани људи са реденицима брзометних пушчаних
метака око појаса и преко груди, су крстарили сеоским путевима и ван
путева, воћнацима и осталим теренима у близини кућа и својом појавом
како дању, тако и ноћу, задавали страх народу, тако да је свако ишао
погнуте главе и држао језик за зубима. Ови су потајници имали и задатак
да чувају личну и имовинску безбедностпредседника општина, да их на
путу прате и стално буду на расположењу. Ове мере сам лично видео на
примеру преседника општине Треботин Милана Лукића. Све ове строге мере
безбедности су заведене после атентата на краља Милана на светог Јована
Игритеља по старом календару 24. јуна 1898. године.