dulerpaunovic napisao-la "
РЕЦИ МИ...
Â
Реци ми:
Како да побегнем од самог себе
Негде далеко
Где ни ја себе пронаћи нећу ?Â
Реци ми:
Како да одвојим душу од тела
Да се међу звезде успем,
У дубини васељене смисао да нађем ?
Реци ми:
Зашто из ока несташе снови,
Сузе угасише једину искру
А време испунише мраком ?Â
Реци ми:
Да ли бескрај има краја,
Да ли је вечност река која ће пресушити
А ми ћемо остати у пролазности ?
... и муљу.Â
Реци ми:
Да ли живот има неки крајњи смисао ?
Или му је једини циљ
Рађање новог живота: ограниченог, пролазног...Â
Реци ми:
Ти предодређена да рађаш живот,
Да ли је затворен круг
А сва љубав и оно што она беше за нас
Да ли све то беше само нагон ?Â
Питам те а слутим :
То што беше: између нас, са нама, у нама...
Беше ход кроз светлост и слепило
... у коначно слепило !
© Дуле Р. Пауновић
"