U POLJU DETELINE


Razbijam prozor
uranka o polje deteline
da mi na zrnevlja sleti
pegavo svanuće
od sokolovih jaja...

Prepun je notes dana
koje sam šetala s' njime,
svaka je recka arhiva ostanka
jednih vrata, jednog
kamina i jedne kuće

sa neba mi pada još jedna
žuta banka za sreću...

Svemirom baja čarobnjak do pola,
od pola je to još uvek
prepredena puma
i kruži i njiše prostranstvo celo
ko crna rupa razuma puna...

Pitam se eto: krčazi druma,
ko li ih ispi,
tebi u zdravlje, u inat meni...

Detelina sa četiri lista
potresenog lika,
fontana želja a moja sena
ispod starog zvonika,
u okršaju noći i svetionika
grleći grljena skidam sebe
sebi sa ledja....

(C) Svetlana Poljak