Мило моје
Сачувај осмијех за успомену
када нам живот
раздвоји путе,
и нада задња кад нестане
уз писак локомотиве.
Не испраћај возове,
нека одлазе...
Са собом односе
лијепе снове.
Понеки долазак сачекај.
Можда се деси,
бар
лажно да обрадује,
да осјетиш мирис парфема
и чујеш дрхтави глас
како те зове.
Можда осјетиш
трептај душе моје,
неизговорене ријечи и жеље
што још
на перону стоје.
Сачувај осмијех,
Мило моје...
© Милисав Ђурић