ГОЛУБАЧКА ТВРЂАВА
Мислим да ниси тиха баш тако,
Да мирно спаваш крај шумне реке.
Некад си била поприште јако,
А сада чуваш бојне одјеке.
Мислим да ниси баш тако пуста.
Лак ветар носи приче кроз тебе.
Те бајке шапћу и моја уста
И од тих бајки срце ми зебе.
Била си некад бојиште ломно
Пуно громова, храбрости и сјаја.
Нису то бајке што чуваш их помно
У прозирној тами својих одаја.
© Данка Димитријевић
Данка Димитријевић
је рођена 05.06.1982. у Београду, где је завршила основно и средње образовање. Тренутно апсолвент на београдској Музичкој академији, теоретски одсек, свира клавир.
Музички је сарадник у радио Београду и сопран у хору Маркове цркве на Ташмајдану, 5 година је била члан ''Београдских мадригалиста''.
Воли да ужива у животу, бави се плесом, воли животиње, добре књиге, природу и лагану музику...
Живи у Београду са родитељима, сестром, мачком и главом у облацима.
Песник у покушају.
