Када
пожелим-
То је
Љубав
Која ме
Сву
обухвати
У Душу
Срце
Урони
Сву ме
собом
Испуни.
Похоти
места
Не да.
И ДАНАС...
Када
пожелим
Да СУТРА
ме
Пробуди-
ПОЖЕЛИМ
ЉУБАВ.
Топао
Дом
Божићну
јелку
Искићену
ЉУБАВЉУ-
ВЕРОВАЊЕМ
Проткану-
ЉУБАВ
А СУТРА
Увек
дође
Оно, које
посејали смо
Љубављу
проткано
Или
материјалним овенчано
Пролазношћу
Која као
снег на длану
Истопи
се...
Ако топао
је...
Неко нас
куша
Куд' ће
нам душа...
Длан НЕБУ
окренут.
Колико
смо јаки
НЕБО
Ће казати
Коме
дланове окренусмо-
Правила
ли ЊЕГОВИХ
Придржасмо се?!?
Где је
СНАГА
Којој
желимо и
ОНА
Која је
црпи?!?
©
Биљана Михајловић
 |
Биљана Михајловић
Биљана Михајловић, рођена je 1. маја 1956. у Војводини, где завршава гимназију. Године 1991. одлази, са своје двоје деце, у Швајцарску. Од 2001 године интензивно пише поезију и слика, а бави се и фотографијом.
Члан је разних удружења: Удружена сликара Про Арт '94, Удружењa срлских писаца у Швајцарској, и ,,Интеркултуреле брике“ у Цириху. Добитник је награде за поезију и сликарство Kултурног удружења Карађорђевић, a заступљена je и у антологији ;;Гарави Сокак“ штампаној у Инђији. Њена поезија представљена је и у зборници Удружења српских писаца Швајцарске, ,,ЗАВЕШТАЊА, 2005“.
