БAГРЕМ И ЛИПА

Одрастали под небеским сводом
два дрвета, два прекрасна цвијета,
он одважан у бодљама својим
она њежна, женствена и мека.

Чим прољеће на пропланак стане
када гора заблиста зелена,
тад`пчелице запосједну гране
оцвалога, мирисна багрема.

Кад прољеће испред љета падне
кад се багрем од цвата умори,
сва се липа у цват и мирис дадне,
опет гора мирисом говори.

Тада крошња медна им постане
посластичарница оса и пчела,
и тако медна, цватом мирисе
у девет сума и девет села.

Шта се збива у прољеће
и настанком врућа љета,
дал`дрвеће или цвијеће
ширећ мирис цвати, цвјета.

А када падну врућине љетне
па јесен им у крошњу дуне,
те им лишће и гране цвјетне
као латице почну да круне.

Багрем и липа опет су дрво
што цијелу зиму мрзне, ал`сања,
када ће сунце засјати жарко
и доћи бајно доба цвјетања.

*Због тога треба видјети прво,
шта су у ствари липа и багрем бјели?
Да ли су цвијет или су дрво.
или су нама већ,
право на снове одузели?*

© Милисав Ђурић