POEZIJASCG -

[Anna poems]

Ne postoji ništa više
što me spasiti može
ove tuge,ovog bola,nemira
kojeg par reči mogu da slože.

Pritisak je prejak
počinje da me guši,
svaki san koji sam imala
kreće da se ruši.

Nema više ničeg
što me drži čvrsto na tlu
nema više ničeg što neće dozvoliti
da se približim nekom zlu.

Sve je oko mene plavo
više nema boja
postaje sve tužnija
ova sudbina moja.

U grlu mi je prepreka
na usnama brava
snovi o strahu i samoći
postaju java.

Bojazan je u srcu
nemir je u duši,
smelost koju sam imala
kreće da se ruši.

Ne postoji ništa više
što me spasiti može
ove tuge,ovog bola,nemira
kojeg par reči mogu da slože...
_________________
U treptaju oka i otkucaju srca osetićeš pravu ljubav!