POEZIJASCG -

[BileMilojevic]

Miljojko Milojeviæ:

Osvrt na zbirku pesama Živeti slobodno
Ljubodraga Obradoviæa

Živeti slobodno, po redu druga, pesnièka zbirka Ljubodraga Obradoviæa, diplomiranog ekonomiste iz Kruševca, pesnika, vlasnika internet sajta *Poezija SCG i ex-YU*, sadrži ne mali broj pesama, svrstanih u tri ciklusa, prvom: “Trèim za svojom sudbinom ludo zaljubljen u buduænost”,koji sadrži refle ksivne pesme,drugom:sa rodoljubivim pesmama pod naslovom “Tu smo…” i treæem:“U oèima zvezde,u srcu žar” sa dvanaest ljubavnih pesama.Sva tri ciklusa i po snazi pesnièkih poruka i po stilu otkrivaju i rane i sadašnje pesnièke preokupacije ovog sada potpuno izgraðenog i afirmisanog pisca.
U ranim pesmama Ljubodraga Obradoviæa vidimo mladog èoveka koji`trèeæi za svojom sudbinom´ spoznaje važ ne životne istine i sa nekom mirnom zaèudnošæu beleži ih èak i u nekim naslovima svojih pesama.
* Човек је тек прости ток.
U свету препуном игара
зна да му пролази рок
и то сазнање помало умара *
(Skica)
Dakle, pesnik je, možda i neznajuæi za rimsku sentencu :Poezija ja majka filozofije, izrekao u èetiri stiha tri taène ži votne istine da je èovek svestan svojih ogranièenja-prost tok; da njegovom životu neumitno teèe rok; da je svet prepun smiš ljenih igara koje, uglavnom, odreðuju gorku sudbinu pojedinaca. Taj fatalizam, ta predodreðenost toka života pojedinca, i ne samo pjedinca, po mišljenju našeg pesnika, pomalo umara, obeshrabruje...
* Осећам жељу за истином,
a испред задњи срушен је мост.*
(Skica)
ili zastrašuje bilo bi, možda, taènije reæi. Spoznajna pregnuæa Ljube Obradoviæa rezultiraju i u pesmi: Beleži srce, beleži, u kojoj sa gorèinom i bespomoænošæu konstatuje:
*Бележи срце, бележи,
Слобода је далеки сан.
Бележи срце и сањај,
сањати није срам.
A to da je Sloboda daleki san, bez priloga: samo, pusti, uzalud i sl. upuæuje i na ostvarljivost tog sna, ni malo sramnog no prijatnog, dragog, optimistiènog, prikladnog mladalaèkom, èistom, srcu.
Bezbrojni su, zamršeni, opasni, i uvek herojski, putevi Slobode, ali i svetli, obasjani plamenim sjajem dalekih zvezda... Da bi se do nje stiglo naš pesnik tvrdi:samo polako,jer je polako:smišljeno, hrabro,najsigurniji put, jer samo hrabri (za razli ku od smelih i brzopletih) znaju kako pobediti ropstvo- oni su svetionici u nepogodi, sigurne bujice što u tople krajeve stižu...
*Само полако,
низ поток...
Вода у топле крајеве одводи.
Храбри су, и онако,
бујице за потоп,
светионик у непогоди.*
(Samo polako)
Ovo je poslednja, peta, strofa pesme Samo polako u kojoj Obradoviæ, uoaèava da: Бес је одраз слабих; Стрпљење је врлина јаких;

da: *Са људима није лако.
И непознати лик
за нешто се свети.*

kao i èinjenicu neke, trenutne, liène situacije:

*Oko мeнe брдо лажи,
у кући зврји мрак.
Миром се искажи,
Слобода твој нек буде знак!*

apostrofirajuæi Mir i Slobodu kao neodvojive atribute èasnog i dostojanstvenog života…
Obdaren raskošnom moæi opservacije, a isto tako i misaonom, Ljubodrag Obradoviæ duboko ponire u objektivnu stvarnost, razmišlja o odnosima, pojavama, dogaðajima i svoja saznanja, stavove, oseæanja pretaèe u stihove.U svim pesmama on na jednostavan, ali i sasvim pesnièki naèin saopštava svojim èitaocima istine, stanja i zbivanja koja se ne mogu osporiti ni kao subjektivna viðenja jedne uzavrele pesnièke duše,ni kao ostrašæene floskule nekog pripadnika odreðene politièke grupac ije.Malo je alegorija u poveæem nizu njegovih misaonih pesama Lako se uoèava šta je analizirao, šta ga je primoralo da napiše pesmu i da u njoj kaže to šta ga peèe, razjeda, muèi…

*На свету
играју само зли.
Занос је
блед покушај
промашених.*
Ali i pored tog saznanja pesnik æe ipak reæi u narednoj strofi:
*Ја нећу
да признам пораз.
Волим музику
уместо речи.*
(уместо речи)
U ne malom ciklusu refleksivnih pesama u ovoj zbirci, ima ih preko cetrdeset, èiitaoci imaju luksuz da se saglase ili oponiraju našem pesniku, u vezi njegovih stavova o mnogobroj nim pitanjima koja se tièu društveno-ekopnomskog, kulturnog i politièkog stanja danas ne samo u našoj zemlji nego uopšte u svetu.Da, u zavisnosti od mnogih faktora koji formiraju svest pojedinca svaka se istina može glorifikovati ili omalovažiti ali se sigurno ne može omalovažiti naèin na koji ih Obradoviæ kazuje u svojim pesmama. Neknjiški, neizvestaèeno,ni visoko uèenim rezonom, veæ jezgrovito, jasno i biranim reèima kojih bi se re tko ko setio da ih u ovakvim pesmama upotrebi.Njegove stilske figure nisu senzacionalne,nisu što bi Vuk rekao ni “zakukuljene ni zamumuljene”, apstraktne, veæ prikladne, vešto ugraðene u ceo kontekst pesme svaka upuæuje na pravu misao koju je pesnik namenio da nam saopšti.
*Daleko je sloboda.
Vir u matici,
kamen, neisklesan,
u mašti.

Daleko je svetlost.
Izgled vara,
razum bledi.

Promièu
iskre u pepeo,
zanos u dim.
Reke sve odnose.
Vir je dubok,
sve potopi.*
Vir je dubok, naravno, i sve je potopio.Ropstvo na delu i u našoj Otadžbini i u mnogim zemljama u svetu. Bespomoænost prema porobdžijama je velika, strah od sofisticiranog moænog oružja
ledi srž u kostima, zanos se raspršuje u dim,a slobodarske iskre neminovno se gase u pepelu,pepelu nastalom prilikom svake os vajaèke akcije sila zla:gospodara rata i novog poretka.U tom du bokom viru zastrašen svet se privikava na, crno, beskrajno rop stvo.Ljubodrag Obradoviæ je izrazito angažovani pesnik, ali ta privrženost opšteljudskim idealima:slobode,pravde,istine,dobru rodoljublju, lepoti, poštenju nimalo ne umanjuje umetnièku vrednost njegove poezije.On nije pripadnik nièijeg agit-propa, u njegovim pesmama nema golih parola, nema razgoropaðenih psovki i kletvi,ni ostrašæene i opravdane mržnje na primer pre ma zlikovcima evro-amerièke alijanse koja je na,surov, fašisti èki naèin izvršila agresiju na našu zemlju.U veæem broju pesa ma kako u ciklusu misaonih, tako i u ciklusu rodoljubivih, Obra doviæ konstatuje satanske ideje svemoænih svetskih gospodara ali ih kazuje iskljuèivo pesnièkim jezikom: jasno, otmeno, razložno i duboko oseæajno…
*Моја чежња,
гомила бола,
клизи пролећем.
Сузе у оку,
ветар у коси
и бес на све
случајеве
који владају
светом.
Мисли царују
без окова…
Расту
препреке и немоћ.
Низ планину
бол се котрља
Светлост сунцa прља.
Снови горе.
Једно лице,
смеђа грудва,
вене низ поток.*
(Jedno lice)
Nisu li ovi stihovi pravi primer lirskog kazivanja i tak vih, teških, bolnih oseæanja kad snovi gore a prepreke i nemoæ prljaju svetlost Sunca.I ne samo u ovoj veæ u skoro svim pes mama nailazimo na jedinstvene,sreæno odabrane metafore koje ne plene samo originalnom mišlju nego i izborom reèi i slika: “jedno lice, smeĂ°a grudva vene niz пotok”
*Свет увек тешко схвата суштину
и циљ му je непојмљиво: ништа!*
Свe se надам, неће бити касно.
Спас човеку треба од човека.
Играње ватром увек је опасно:
од разума нема бољег лека.*
(Razum)
U naše vreme, današnje, kad je civilizacija zapala u æorsokak, u kaljugu nasilja, perfidnog ropstva, kad je zaista “èovek coveku vuk”, Ljubodrag Obradoviæ tu sentencu parafra zira stihom:Spas èoveku treba od èoveka,èoveka koji æe iz svog prainskonskog straha za postojanjem i opstajanjem iz svog me ntalnog sklopa odstraniti vuka: egoizam, mržnju, sklonost ka nerazumnoj destrukciji,dominaciji nad slabijima,otimanju pomo æu ognja i maèa ne samo njihovih materijalnih dobara i teritori ja, veæ i sistematskog istrebljenja…I zato od razuma nema boljeg leka.
*живети слободно- у ред стати:
светски поредак је нов!
Ако хоћеш да те срећа прати
У својој башти истреби коров.

Искрчи шуме, преори ливаде . . .
Оне који о слободи сањају
построј у радне бригаде
за моћне да рај стварају.

Живети слободно,
душу са ђаволом стопити…
А оне што ходају узводно
у вртлоге потопити. *
(Živeti slobodno)
A kad ljudskosti prave i razuma nema živeti slobodno mo guæe je samo ako se duša sa ðavolom stopi i sve uspravno što hoda u vrtloge potopi. Odvajkada istina znana,ali danas ap solutno aktuelna.I zato ovaj vispreni mislilac, vrsni pesnik, nije mogao a da je ne stihuje.Navoðenjem ovih stihova iz ove tri pe sme završavamo osvrt na prvi deo zbirke, odnosno, na ciklus refleksivnih pesama.U nastavku posmatraæemo ciklus rodoljubi vih pesama, sa naslovom:”Tu smo, ni bombe nas izbrisati neæe.”

СЛОБОДА

Оно што ме држи,
оно што ме мами:
то јe жудња за новим
и да нисам сам.

Оно што ме води,
оно што ме греје:
то је сан о слободи
која ми се смеје.

Многе ме слутње муче,
многе ме сумње ломе;
али нисам ни ја од јуче,
понос не могу да ми сломе.

Оно што ме покреће,
оно што ме још джи:
у души да је пролеће,
од неправде да сам бржи.

Оно што ме мами,
оно што ме спасава:
то је сан о слободи
који у мени спава.*

Ljuba Obradoviæ je pre svega pesnik Slobode, rodoljub par exelance i ništa što na bilo koji naèin ugrožava svaki pojam Slobode ne može da proðe a da on ne reaguje pesmom,vrsnom pesmom, jasnom, rodoljubivom, strasnom i po poruci i po naèi nu kazivanja. I zato nismo mogli da odolimo a da na poèetku ciklusa njegovih rodoljubivih pesama ne istaknemo pesmu Slo -boda.Ni najveæi flegmani ne bi mogli da pesmu èitaju ravnoduš- no, bez uzleta duha, nekim ravnim tonom kao kad se èitaju no vine, na primer.Ova pesma veæ prvim anaforama èitaoca podiže u visine pesnièkog neba sama sebi odreðuje ton, stvara atmosferu velièanstvenosti pojma Sloboda:

*Оно што ме покреће,
оно што ме држи:
у души да је пролеће,
од неправде да сам бржи.

Оно што ме мами,
оно што ме спасава:
то је сан о слободи
који у мени спава.*
Sloboda se sanja i kad u njoj živimo i kad je od nas daleka kao sunce.Nikada nikome nije dovoljna, nikada nikome nije osigurana za vjeki vjekov, nikada nikome nije došla sama, ni od koga nije pobegla,ako nije zgažena, oteta…
Sloboda i našeg pesnika drži u duši da mu bude veèno proleæe, od pravde da je brži,ona ga mami, ona ga spasava, ona je san u srcu što mu spava…
Sloboda se piše srcem- kažu deca: arhetipski mali mudraci.
Uprkos gramatièkoj sistematizaciji reèi Sloboda nije misa ona imenica.Ona je nešto veèno, veliko, živo, što se kreæe i pok reæe, što se brani krvlju, ognjem, srcem, životom, i što se gubi kad se zaboravi da je najveæa dragocenost ikada viðena i doži vljena. O takvoj Slobodi Obrado viæ peva ne samo u ovoj veæ u mnogim narednim rodoljubivim pesmama svrstanim u ovaj ciklus.

*Тутњи у даљини тежак лом:
челик у челик, челик у тело…
Ми смо за мир, они за свој дом,
исто нас проклество обузело.

Жељу имам ланце да кидам
док у даљини битке се воде.
Иако песма пропаст не укида
у песми је мир и све слободе.*
Sa takvim uverenjem da je i u pesmi mir i sve Slobode naš pesnik krenuo je marta 1999. godine da pesmom brani Slo bodu srpskog naroda napadnutog muèki s neviðenih daljina i visina najrazornijim oružjem.
*Ту априлску ноћ деведесетидевете
бљесак је муњом у дан истопио.
Страдали су разум, жубор и рибе,
а мост се у Мораву потопио.

Сад река причу у свет носи:
oви зликовци од свих су гори.
Тече Морава, бомбама пркоси
и жубором за истину се бори*
(Moravski pejzaĹľ)
Morava, ona Morava koju su Æosiæevi borci za Slobo du daleku kao Sunce prelazili po najveæem kijametu u jeku naj žešæe ofanzive da bi plamen revolucije i oslobodilaèke borbe pre neli u Levaè.Ona Morava u koju je Vojvoda Prijezda, davno, dav no, zajedno sa vernom mu ljubom, skoèio, odbivši da “prede gaæe i košulju” ogavnom osmanlijskom zlikovcu.O istim takvim i gorim zlikovcima tog aprila Morava æe u svet poneti pesmu i istinu našeg pesnika Slobode i njegov prkos i tugu…
*Нема разлога, нема оправдања,
само сујета и глупи презир.
част предака се не поклања,
ми својом крвљу бранимо свемир.
nek грми, кад вас то радује,
нек тутњи кад сте без срца и стида.*
(Mraèna noæ)
“Mi svojom krvlju branimo svemir” strogi teoretièari i književni kritièari definisali bi kao kosmièku hiperbolu.Meðutim stvar je u tome što ova sintagma nije ni hiperbola, ni kosmièka.Ona je jed nostavna pesnièka istina.Krenuvši u boj protiv satanskog, nevid ljivog,neprijatelja naš narod nije branio samo svoju rodnu gru du, svoj prag i dimnjak,veæ se branio i od globalnog ropstva ko je preti planeti zemlji a, objektivno, i svemiru.
*Ту смо
разум да засија,
зора да сване,
неправда да се укине.

Ту смо
све да издржимо.
И уједе и налете и бес.
И бомбе и челик и смрт.
…………
Ту смо,
ни бомбе нас избрисати неће.
……….
Ту смо…
У Србији је сад пролеће.
Ништа нам не могу злотвори,
суза их наша све потопила.*

I ne prosijava li ovde i misao genijalnog �.Jakšiæa:I ovaj kamen zemlje Srbije…I: Padajte braæo, plinte u krvi…
I Santiæeva velièanstvena metafora:Grobovi naši boriæe se s vama…
*Tu smo…* nosi u sebi i nad sobom sve ove poklièe velikana, a i kletvu:“suza ih naša potopila.”.Naravno ne radi se o kopiranju kazivanja i ideja, velikana naše poezije,veæ o istovetnom oseæa nju kada je u pitanju nepoštedna borba za Slobodu,Istinu i Prav du.Obradoviæ je iz srca, iz dubine duše u svet lansirao i našu hra brost i našu odluènost da branimo i odbranimo svoje korene, svoju Otadžbinu.I zaista, branili smo je srèano, smelo i nepoko lebljivo …ali...”jedna slamka meðu vihorove” još uvek se drži i brani na novi naèin, novim sredstvima…Upravo onako kako i naš pesnik kaže:

*Србија се од данас разумом чува.
И пркосом уместо црних слутњи.*

Njegove rodoljubive pesme ne odnose se samo na ratne dane Srbije,veè ima i drugih kojima iskazuje svoj patriotizam i kad je u pitanju privikavanje masa na ropstvo i indolentnost ili slugans tvo vlastodržaca prema neèasnim namerama svetskih moænika koji su svoje ljigave,otrovne, pipke duboko zarili u srž našeg na ciona.To viðenje i oseæanje ropskog položaja Obradoviæ alegorièno iskazuje pesmom Kornjaèa:
*Dok se narod osvesti,
mnogo reka isteèe.
Sad nam i sjaj preti,
dušman nas izobiljem peèe.
………………….
Još me ne kuvaju,
a kornjaèa sam,
što ulicom puzi.

Vetrovi koji
gradom duvaju,
odneæe u svet,
traè o mojoj suzi.*
Dakle, sa suzom u oku,pesnik se ne miri sa stanjem ni sa teku æom politikom vlastodržaca, ali ni sa indolentnošæu masa prema vetro vima ledenim koji duvaju i prete lažnim izobiljem, izobiljem, koje peèe.
*Хоће мисли слободу
а то је данас грех.
Први знак за непогоду
и казну уз дрски смех.*
(Talas)
Lažna demokratija, lažno prijateljstvo okruženja i svet skih moænika oèituje se na svakom koraku i ugrožava u prvom redu Slobodu i ljudsko dostojanstvo.I ta èinjenica nije mogla da promakne pesniku Istine, Pravde i Slobode.Zbog ogranièenog prostora,možemo da pomenemo još neke rodoljubive pesme ovog pisca, kao:Ne pucajte, Breza Nastavak ludila, Cirkus…
Treæi ciklus ove znaèajne zbirke pesama Ljubodraga Ob- radoviæa èine ljubavne pesme,sa naslovom “Zvezde u oèima, u srcu žar.” Ljubav-to fenomenalno oseæanje svojstveno jedi no i samo ljudskim biæima, i u nauci i u umetnosti, naroèito u poeziji, definiše se kao pokretaèka snaga života.I kao tema, i kao motiv, od antièkih vremena do danas i danas,predstavlja neodoljiv izazov za svakog pesnika bez obzira na godine staro sti.U mnoštvu pesnika koji su svoj talenat okušali u ljubavnoj poeziji nalazi se i Ljubodrag Obradoviæ.U ovom ciklusu sve se teme odnose na ljubav prema nežnijem, suprotnom,polu:ženi.

U ljubavnim pesmama našeg pesnika nema onih plaènih, srceparajuæih,pesama sa neizrecivim ljubavnim jadima, teškim bolom za izgubljenom ljubavlju.Nema ni strasnih scena u voðe nju ljubavi, kakve bi želeli ljubitelji porno poezije. Ljubo drag Obradoviæ ovom kompleksu oseæanja prilazi mnogo jednos tavnije.O svojim ranim ljubavima prièa duge prièe, bez prekora i srdžbe, i nalazi razloge zbog èega su ga napuštale(Sudbina).U drugim velièa lepotu svoje izabranice, svojih ljubavi.( Nataša, Julijana,Vesna)U nekima gorko konstatuje èinjenicu da su pose gle logikom najstarijeg zanata, i da dok koraèaju uz bogatog starca ne primeæuju ni njegov prezir (Daleko).
Jedna od njegovih najnadahnutijih ljubavnih pesama u kojoj kao da poduèava ljubavi nestašnu mladu curicu je: Pisao sam ime tvoje…Na njenu primedbu da se imena luda nalaze svuda, pesnik odgovara:
*Е, моја, мала, девојчице,
не знаш ти шта је љубав,
не знаш ти шта је туга,
ништа ти не знаш…
………………..
А кад би знала
и сама би писала
име твоје, име моје,
у трави, на дрвећу,
у срцу…
Свуда би писала
само да не заборавиш:
шта је љубав,
шта је туга,
шта је радост,
шта је дуга ноћ
на обали мутне реке,
испод неке старе врбе,
са мном проведена.*

U svojim ljubavnim pesmama Obradoviæ tretira niz raz loga zbog kojih se zaljubljuje, izmeðu ostalih tu je i fetiš, kad se neko zaljubi u odreðene èari žene kao sto su oèi, grlo, kosa, usne, hod …a o kompletnoj liènosti i ne pomišlja.(Vesna:a usne, a kosa, a hod)Ili pri sluèajnom susretu:
*Онда си склонила косу са чела,
промуцала: *извини, нисам хтела*
и отрчала низ липњак.
А ја, ја сам само стајао
и гледао гране
Kako se за тобом вијоре,
ја сам стајао нем
и слушао одјеке корака твојих
и цвркут љубави
која је изненада
долетела у моје срце.
Дуго, дуго, сам стајао
а онда
потрчао да те стигнем...
Али...
Било је касно.*
Jedna ne retka pojava traženja ljubavi od nepoznate žene je nekakvo nemo telepatsko zraèenje energije, pitanja, želja…Evo kako to izgleda u pesmi Žena:
*…схвaтилa je мojу стрaст
и бесно одмахнула главом.
Е, видећемо,
маштао сам ја.
Видећемо,
питала се њена коса?
шта има да се гледа-
шаптали су кукови и тело
договарајући се
……………………
Kad je poĹľelela da siĂ°e na prvu stanicu, pesnik je nemo zapretio:
……………………..
Е, нећеш сићи.
Не смеш.
Напољу је мрак,
а ја бих те следио-
урлао је мој поглед,
завлачећи се испод кошуље,
у топла недра.
И зашто се противиш?
Ох,
уздахнула је.
Не могу,
не смем,
шаптала је горда
и усправна,
не отварајући уста.
Збиља је недостижна,
закључио сам
и прихватио се новина.
Она је то искористила
и села до мене*
Na kraju da napomenemo da Ljubodragu Obradoviæu nisu strani ni bol, ni tuga, ni izgubljenost u sluèajevima kad se bezrazložno gube velike ljubavi, pa æe spas potražiti i u ciganskoj muzici:
Hoæu noæas da se napijem,
od neverne da se sakrijem.
Svirajte, pevajte, Cigani.
Nikad neæu da je prežalim!
(Svirajte, Cigani)
I promišljanje i doživljavanje ljubavi sa svim njenim veli- èanstvenim blagodetima, pa i sa èestom nestalnošæu, neverstvom,Obradoviæ iskazuje uglavnom na vrlo smiren naèin i iz svih poruka zraèi plemenitost, blaga uzvišenost,i prirodna i pesnièka lepota kakvu upravo prava ljubav i zaslužuje.
U svim pesmama ove vrste èežnja kao osnov i znak lju bavi dominira.Bezbroj je varijanti kojima pesnici iskazuju snagu pa èak i boje èežnje. A kako Ljuba Obradoviæ slika èežnju evo odlomka iz istoimene pesme:
..............
kako je slatka!

Rastu ideli kao zvezde noæu,
rastu draži njene u oèima mojim.
NedostiĹľna je,
pomislim,
i veæ se bojim i znojim.

�ekanje mi predstoji,
gordost da isèezne.

�ekanje.

A ona je leptir,
leti
i èeka
da reka
i nas ponese.
(�ežnja)
Zakljuèujuæi osvrt na poeziju Ljubodraga Obradoviæa, moguæem izdavaèu, a i sponzoru, toplo preporuèujemo ovu drugu zbirku njegovih pesama sa naslovom: Živeti slobodno.

Miljojko Milojeviæ

[Sanjalica]

Ljubi iskrene cestitke za knjigu, a Bilu iskrene cestitke za majstorski prikaz iste!
Topli pozdrav,
Sanja