POEZIJASCG - forum POEZIJASCG -
DOBRODOÅ LI NA FORUM O POEZIJI I JOÅ  PONEÅ TOƈEMU !
 
 POČETNAPOČETNA  PitanjaPitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   REGISTRACIJAREGISTRACIJA 
 ProfilProfil   Proveri porukeProveri poruke   PristupiPristupi 

Osvrt na poeziju Svetlane Polak

 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> RECENZIJE KNJIGA
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeęu temu  
Autor Poruka
BileMilojevic



Pridružio: 04 Feb 2007
Poruke: 65
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Ned Feb 03, 2008 9:54 pm    Naslov: Osvrt na poeziju Svetlane Polak Odgovoriti sa citatom

Miljojko- Ljubinko J. MilojeviƦ:

Osvrt na poeziju Svetlane Poljak

Svetlana Poljak, pesnikinja, romansijerka i scenarista predstavlja se ovom prilikom knjževnoj javnosti svojom prvom zbirkom pesama:Pogled u vis.Nevelika po obimu, ova knjiga pleni ĆØitaoce svojim sadržajem, odnosno interesovanjem pesniki nje koje se svodi na tri sfere objektivne stvarnosti.Tu su u prvom redu putevi Slobode, ĆØežnja za Slobodom iskazane u ciklusu rodoljubivih pesama pod naslovom:Mi smo,slomljenog vrata, glavu digli.
Drugi ciklus pod naslovom:Kad mi se priĆØa prestajem da diÅ”em, kad zaƦutim dajem se buri, sadrži neÅ”to viÅ”e od dvadesetak krefleksivnih pesama sa najrazliĆØitijim motivima.
U treƦem ciklusu sa nadnaslovom:ZaƦuti me violinom, nasmej mi se kad zaplaĆØem, pesnikinja stihuje, praiskonsko, najveliĆØanstvenije oseƦanje svojstveno jedino i samo ĆØoveku-ljubavnu ĆØežnju-nazaobilaznu od kada je sveta i poezije.
Ljubitelji savremene poezije imali su prilike da sve ove pesme vrsne poetese Svetlane Poljak ĆØitaju i u njima uživaju i da ih komentariÅ”u ako prate sadržaj internet sajta Poezija scg i ex-Yu Ljubodraga ObradoviƦa iz KruÅ”evca.
Spisateljica Svetlana Poljak svedok i uĆØesnik u tragiĆØnim zbivanjima poslednje decenije 20-og i prve decenije 21. veka, kada njena otadžbina nestaje pod naletom porobdžijskih sila,kada se raspada na niz karikatural nih državica suprostavljenih ludaĆØkom verskom i nacionalnom mržnjom, svoje rodoljublje iskazaƦe nizom pesama veÅ”to organizovanim i po tonu i po ritmu i po kombinaciji rime i slobodnog stiha,a ponajviÅ”e snagom poruka preko, nesvakidaÅ”njih, originalnih metafora.U prvom ĆØitanju njene,naizgled nerazumljive,pesme ugnezdiƦe se u srce svakog rodoljuba jer zraĆØe jasne i jedine istine o vremenu u kojem njen narod strada ni kriv ni dužan jer se naÅ”ao na spisku velikih osvajaĆØkih sila koje zarad svoje egoistiĆØnosti i profiterskih interesa projektuju Å”irom sveta velike ratove ĆØas viÅ”eg ĆØas nižeg intenziteta, kako im dugoroĆØno i kratkoroĆØno odgovara.
Pesnikinja duboko ukorenjena u slobodarsku tradiciju svoga naroda, proŔavŔi uzduž i popreko licemernu Evropu i genocidnu Ameriku, nije ostala ravnoduŔna, ni maloduŔna, ni zaplaŔena da ne saspe svetu istinu u lice o hrpi zala koje su bogovi rata i profita poslali na njen gens.

*Podmukle su sreƦe ljudi
i beskrajna me obuzima žalost:
sinovi naÅ”i, male deĆØaĆØke grudi,
veƦ ĆØemer nose da moƦan se ĆØini
ko more
kojim se gone paklene Ʀudi
i rude prokletstva snena...*
(PatetiĆØni monolog)

Potpunu, jasnu, sliku jedne izopaĆØene snage i moƦi danaÅ” njih gospodara sveta koji u ime Slobode,Pravde i Istine otimaju kada daju, gospoĆ°a Poljak daje i u vrlo uspeloj pesmi Jesen:

*Jesen je u pravu:
tuge su sluge cara
koji slama,
Ŕto uzima
kada daje,
a progoni kada praŔta,
bez nagrade- uvek kobi!
Sluge cara koji robi
Å”to se zove kako hoƦe
bratstvo,
kažu, ali drobi
jesen naÅ”u, liÅ”Ć¦e, voƦe...
ObeƦava
steg samoƦe.*
Ona kao i svaki vispreni pesnik jasno razlikuje Slobodu od rop stva,a naroĆØito kad se Sloboda nekome donosi vrhom bajoneta,napalm i uranijumskim bombama- sve u ime ljudskih prava i humanosti.
SuoĆØena sa gorkom istinom naÅ”e aktuelne stvarnosti da-nas i ovde, pesnikinja ne može da se miri sa zamenom teza i da ropstvo prizna kao Slobodu, da poveruje u floskule vlastodržaca da nam Å”ume zlatne reke, obeƦanja blagostanja,sreƦe, ko ja se nudi za apsolutnu pokornost jaĆØem i gnusnom gospodaru I zajedno sa svojim ojaĆ°enim narodom prkosi teÅ”kom istinom:

*Mi smo, slomljenog vrata,
glavu digli!

Evo i danas reke su zlatne
dok nas od milja zasipa
meseĆØev prah!

I ja zbog toga treba da Ʀutim
kada osetim vonjavi dah,
blud i strah u brdini izdaje?

Å to se niko ne pita
i ni za Ŕta ne kaje
i ne sme da plaĆØe Å”to je sreƦa zabita,
neoproÅ”ten bljesak pobedniĆØkog Å”tita,
koji je varniĆØio u krvavu kaljugu "greote"
ove, za sve Ŕto vas dronajvi narod
danas pita?*
(Nepodobna)
Svoju ā€œnepodobnostā€ virtuozna poetesa pravda takoĆ°e stihom visokog, reklo bi se, uroĆ°enog rodoljublja:

*Nije zbog mene ova ravnica
i zemlja pusta,
nisam ja potomak
raspomamljenog gneva.
Ne otimam ja iz deĆØijih usta,
niti je moja zemlja kurva
koja sa Sotonom zagrljena peva.*
(To nije moj svet)
No,u poeziji Svetlane Poljak meĆ°u veoma ozbiljne i nadahnute pesme naƦi Ʀe se,kao rezultat pomne opservacije stvarno sti, i strofe o dobrovoljcu koji u retkim ĆØasovima zatiÅ”ja izmeĆ°u dva borbena okrÅ”aja, piÅ”e majci o varljivoj sudbini kockara- jer i rat je u neku ruku kocka izmeĆ°u života i smrti.ShvatajuƦi tako životne situacije reƦi Ʀe majci o uzaludnosti njenih domaƦinskih napora i uzaludnosti Å”tednje za sina kockara i sluĆØajnog ratnika.

*Ne ĆØekaj me, majko, mila
Pravno jeste, al se klima
I sve ono Ŕto ti ŔtediŔ
Ja Ʀu dati Ciganima.

Ako doưem mrtav biƦu
KopaŔ li me tad sam živ
Izvuko sam tri- pa jednu
Muke, majko, za plezir...*
(Za plezir)
Pesnikinja s pogledom u vis, u bledo, sumorno, nebo Srbije s tugom Ʀe poželeti da se joÅ” jednom rodi u trenutku kad joj domovina feniksa i sokolova u maglama ne bude zorila...

*Eh, da mi je joÅ” jedanput
u Srbiji da se rodim
kad vedrina zavijori
njenim licem zabrinutim,
kad se breza zatopoli.

Carstvo uma da zablista,
ej, feniksi, ej, sokoli...*
(Jecaj uz vetar)
Nadamo se da su citirane strofe iz samo Å”est patriotskih pesama ove poetese dovoljne da oslikaju snagu njenih rodolju bivih oseƦanja i Å”iroki dijapazon u kome vidi sve aspekte Slobo de, Pravde i Istine koja ima i samo može da ima, jedno, jedino lice.
Teme refleksivnih pesama Svetlane Poljak su priliĆØno brojne i interesantne ne samo po shvatanju životnih problema nego i po jeziĆØkoj strukturi i figurama iskaza.

*No, Božja je ruka, u ime sveta, meka ko svila
pa ĆØovek dobija roĆ°enjem platu - talenat neki.
I ja bih tako da sam, zbog neĆØeg, Božica bila-
davala zlatne tijare i svakom po pogled meki...*
Jedna bajka
Daleko od pretenzije da mudruje vrsna pesnikinja, kao i svako umno, zdravo dete,ne retko se zapita zaĆØudno,poetiĆØno : Å”ta bi bilo kad bi bilo i sama sebi, i nama nedužnima, odgovara na najlogiĆØniji naĆØin, onako kako bi jedino mogao da odgovori plemenit, ĆØestit, ĆØovek, humanista par excelence.U svetu u kome je ĆØovek ĆØoveku vuk ona bi svakom darovala zlato i osmeh meki... Zaista, lepo, zanosno i, nažalost, neostvarivo-bajkovito, ali svakom potrebno bar kao uteha.
Strah od smrti veĆØno prisutan u svakom trenutku kratkog ljudskog života nije privilegija samo starih i nemoƦnih,veƦ kom
pletne ljudske populacije na planeti zemlji.On je, ustvari, drugo ime naugasive želje za životom, jednako snažne i kod pesnika i epesnika.
Evo kako je naÅ”a pesnikinja razmiÅ”ljala posle jedne teÅ”ke povrede, buĆ°enja iz kome- susreta sa smrƦu ā€œoĆØi u oĆØiā€.

*U smrti me bilo na bregu ledenom
Da posejem ljiljan da se mirom ljubi
Sa belinom slepom i zemljom medenom...
Srljala sam tako sebe da izgubim,
... * ...
Iz smrti se vinuh nekoliko puta,
Ne pitah ih gore Ŕta života osta,
Gde je nova greŔka, ili kama ljuta.
Samo ĆØuh da vera veru samo koÅ”ta.*
(Povratak)

Neutoljiva ljubav za životom u poetesinoj svesti stvara neoĆØekivane slike:slepe beline, ledeni breg na kome sadi ljiljan da se ljubi sa zemljom medenom.Može li se snažnije u dve reĆØi izraziti želja za životom, nego ovom metonimijom: ā€œzemljom medenom,ā€ gde je zemlja život a medena epitet za veliĆØanstve- nost tog života uopÅ”te.
SuoĆØena sa mnogobrojnim druÅ”tvenim nepravdama pesnikinja neƦe oprostiti ni samom Bogu Å”to kat-kad daje mnogo viÅ”e nekome koji mu ni tamjana ne bi dao nego ljudima vernim, radiÅ”nim, poÅ”tenim i plemenitim.

*Da bi pseta razumela
ti si brate zalajao...
Varljiva je slika želja
Ŕta je jadac, a Ŕta blago,
sve je jedno od iskona:
da l si pao, il se sago*
(Varka)
Naravno da je jedno te isto:potpuno se odati poroku, vrÅ”iti nepravde i bezbroj zala ili se miriti sa tim i ne pružati nikakav otpor. Na toj varci se i zasniva ropstvo, dominacija, kolonijali - zam , osvajaĆØki ratovi, novi svetski poredak-globalizam i druga zla pogubna za progres ĆØoveĆØanstva. Pesnikinja je napisala pesmu iskazala na originalan naĆØin mudru misao i mi imamo luksuz da tu misao osporavamo, podržavamo, da joj se divimo i koristimo u nekim životnim situacijama.Spoj lepog i korisnog-utilitarizam nikada nije bio stran poeziji, pa ni ovoj postmodernoj kojom se bavi, i to veoma uspeÅ”no, Svetlana Poljak.
Ljubavna poezija Svetlane Poljak liÅ”ena je jeftinih srcepa rajuƦih cmizdrenja, pa ĆØak ni suzenja i kada su ljubavni jadi u kulminaciji.Ni u jednoj od ĆØetrdesetak ljubavnih pesama svrsta nih pod naslovom ZaƦuti me violinom, nasmej mi se kad zapla ĆØem nema erotskih,vrelih i golicavih stihova.Tu su ljubavne pesme visokog ranga, visoke poetske rezonanse.

*Otrovana tobom
desetleƦe sreƦe
umire pod krikom
ranjenih krila...
Ali letim
jer tvoje je niŔta
moja idila*
(Otrovana tobom)
A kakav je taj ĆØije je niÅ”ta njena idila možemo samo zami sliti ako pomno isĆØitamo pesmu Spone. Ili pak,Å ah mat.

*Asfaltu vrelom briŔeŔ
trag.
Misli ti rone, tražis me
tim lepim okom
Å”to skoĆØi, pa sine,
pa opet klone*
(Spone)
Verovatno je neki poput Apolona ili Herkula -arhetipska slika muŔkarca u svesti žena svih kontinenata i generacija, pa zato naŔa pesnikinja u ekstazi kaže:

*Šah-mat moga života!
Znam: umreƦu Å”to te neƦu!
SablazniƦu mir tiÅ”inom,
potok suzom, okom mraĆØje!
ZaƦuti me violinom,
nasmej mi se kad zaplaĆØem...*
(Å ah-mat)

I na kraju, prvu zbirku pesama Pogled u vis Svetlane-Cece Poljak najtoplije preporuĆØujemo za objavljivanje moguƦem izdavaĆØu i isto tako moguƦim sponzorima.

Beograd, januara 2008.g
Miljojko ā€“ Ljubinko J. MilojeviƦ
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> RECENZIJE KNJIGA Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

Skoči na:  

Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB © 2001 phpBB Group
Prevod by CyberCom
Chronicles phpBB2 theme by
Jakob Persson (http://www.eddingschronicles.com). Stone textures by Patty Herford. .