POEZIJASCG -

[BileMilojevic]

Miljojko- Ljubinko J. Milojeviæ:

Osvrt na poeziju Svetlane Poljak

Svetlana Poljak, pesnikinja, romansijerka i scenarista predstavlja se ovom prilikom knjževnoj javnosti svojom prvom zbirkom pesama:Pogled u vis.Nevelika po obimu, ova knjiga pleni èitaoce svojim sadržajem, odnosno interesovanjem pesniki nje koje se svodi na tri sfere objektivne stvarnosti.Tu su u prvom redu putevi Slobode, èežnja za Slobodom iskazane u ciklusu rodoljubivih pesama pod naslovom:Mi smo,slomljenog vrata, glavu digli.
Drugi ciklus pod naslovom:Kad mi se prièa prestajem da dišem, kad zaæutim dajem se buri, sadrži nešto više od dvadesetak krefleksivnih pesama sa najrazlièitijim motivima.
U treæem ciklusu sa nadnaslovom:Zaæuti me violinom, nasmej mi se kad zaplaèem, pesnikinja stihuje, praiskonsko, najvelièanstvenije oseæanje svojstveno jedino i samo èoveku-ljubavnu èežnju-nazaobilaznu od kada je sveta i poezije.
Ljubitelji savremene poezije imali su prilike da sve ove pesme vrsne poetese Svetlane Poljak èitaju i u njima uživaju i da ih komentarišu ako prate sadržaj internet sajta Poezija scg i ex-Yu Ljubodraga Obradoviæa iz Kruševca.
Spisateljica Svetlana Poljak svedok i uèesnik u tragiènim zbivanjima poslednje decenije 20-og i prve decenije 21. veka, kada njena otadžbina nestaje pod naletom porobdžijskih sila,kada se raspada na niz karikatural nih državica suprostavljenih ludaèkom verskom i nacionalnom mržnjom, svoje rodoljublje iskazaæe nizom pesama vešto organizovanim i po tonu i po ritmu i po kombinaciji rime i slobodnog stiha,a ponajviše snagom poruka preko, nesvakidašnjih, originalnih metafora.U prvom èitanju njene,naizgled nerazumljive,pesme ugnezdiæe se u srce svakog rodoljuba jer zraèe jasne i jedine istine o vremenu u kojem njen narod strada ni kriv ni dužan jer se našao na spisku velikih osvajaèkih sila koje zarad svoje egoistiènosti i profiterskih interesa projektuju širom sveta velike ratove èas višeg èas nižeg intenziteta, kako im dugoroèno i kratkoroèno odgovara.
Pesnikinja duboko ukorenjena u slobodarsku tradiciju svoga naroda, prošavši uzduž i popreko licemernu Evropu i genocidnu Ameriku, nije ostala ravnodušna, ni malodušna, ni zaplašena da ne saspe svetu istinu u lice o hrpi zala koje su bogovi rata i profita poslali na njen gens.

*Podmukle su sreæe ljudi
i beskrajna me obuzima Ĺľalost:
sinovi naši, male deèaèke grudi,
veæ èemer nose da moæan se èini
ko more
kojim se gone paklene æudi
i rude prokletstva snena...*
(Patetièni monolog)

Potpunu, jasnu, sliku jedne izopaèene snage i moæi današ njih gospodara sveta koji u ime Slobode,Pravde i Istine otimaju kada daju, gospoða Poljak daje i u vrlo uspeloj pesmi Jesen:

*Jesen je u pravu:
tuge su sluge cara
koji slama,
što uzima
kada daje,
a progoni kada prašta,
bez nagrade- uvek kobi!
Sluge cara koji robi
što se zove kako hoæe
bratstvo,
kaĹľu, ali drobi
jesen našu, lišæe, voæe...
Obeæava
steg samoæe.*
Ona kao i svaki vispreni pesnik jasno razlikuje Slobodu od rop stva,a naroèito kad se Sloboda nekome donosi vrhom bajoneta,napalm i uranijumskim bombama- sve u ime ljudskih prava i humanosti.
Suoèena sa gorkom istinom naše aktuelne stvarnosti da-nas i ovde, pesnikinja ne može da se miri sa zamenom teza i da ropstvo prizna kao Slobodu, da poveruje u floskule vlastodržaca da nam šume zlatne reke, obeæanja blagostanja,sreæe, ko ja se nudi za apsolutnu pokornost jaèem i gnusnom gospodaru I zajedno sa svojim ojaðenim narodom prkosi teškom istinom:

*Mi smo, slomljenog vrata,
glavu digli!

Evo i danas reke su zlatne
dok nas od milja zasipa
meseèev prah!

I ja zbog toga treba da æutim
kada osetim vonjavi dah,
blud i strah u brdini izdaje?

Ĺ to se niko ne pita
i ni za šta ne kaje
i ne sme da plaèe što je sreæa zabita,
neoprošten bljesak pobednièkog štita,
koji je varnièio u krvavu kaljugu "greote"
ove, za sve što vas dronajvi narod
danas pita?*
(Nepodobna)
Svoju “nepodobnost” virtuozna poetesa pravda takoðe stihom visokog, reklo bi se, uroðenog rodoljublja:

*Nije zbog mene ova ravnica
i zemlja pusta,
nisam ja potomak
raspomamljenog gneva.
Ne otimam ja iz deèijih usta,
niti je moja zemlja kurva
koja sa Sotonom zagrljena peva.*
(To nije moj svet)
No,u poeziji Svetlane Poljak meðu veoma ozbiljne i nadahnute pesme naæi æe se,kao rezultat pomne opservacije stvarno sti, i strofe o dobrovoljcu koji u retkim èasovima zatišja izmeðu dva borbena okršaja, piše majci o varljivoj sudbini kockara- jer i rat je u neku ruku kocka izmeðu života i smrti.Shvatajuæi tako životne situacije reæi æe majci o uzaludnosti njenih domaæinskih napora i uzaludnosti štednje za sina kockara i sluèajnog ratnika.

*Ne èekaj me, majko, mila
Pravno jeste, al se klima
I sve ono što ti štediš
Ja æu dati Ciganima.

Ako doðem mrtav biæu
Kopaš li me tad sam živ
Izvuko sam tri- pa jednu
Muke, majko, za plezir...*
(Za plezir)
Pesnikinja s pogledom u vis, u bledo, sumorno, nebo Srbije s tugom æe poželeti da se još jednom rodi u trenutku kad joj domovina feniksa i sokolova u maglama ne bude zorila...

*Eh, da mi je još jedanput
u Srbiji da se rodim
kad vedrina zavijori
njenim licem zabrinutim,
kad se breza zatopoli.

Carstvo uma da zablista,
ej, feniksi, ej, sokoli...*
(Jecaj uz vetar)
Nadamo se da su citirane strofe iz samo šest patriotskih pesama ove poetese dovoljne da oslikaju snagu njenih rodolju bivih oseæanja i široki dijapazon u kome vidi sve aspekte Slobo de, Pravde i Istine koja ima i samo može da ima, jedno, jedino lice.
Teme refleksivnih pesama Svetlane Poljak su prilièno brojne i interesantne ne samo po shvatanju životnih problema nego i po jezièkoj strukturi i figurama iskaza.

*No, BoĹľja je ruka, u ime sveta, meka ko svila
pa èovek dobija roðenjem platu - talenat neki.
I ja bih tako da sam, zbog neèeg, Božica bila-
davala zlatne tijare i svakom po pogled meki...*
Jedna bajka
Daleko od pretenzije da mudruje vrsna pesnikinja, kao i svako umno, zdravo dete,ne retko se zapita zaèudno,poetièno : šta bi bilo kad bi bilo i sama sebi, i nama nedužnima, odgovara na najlogièniji naèin, onako kako bi jedino mogao da odgovori plemenit, èestit, èovek, humanista par excelence.U svetu u kome je èovek èoveku vuk ona bi svakom darovala zlato i osmeh meki... Zaista, lepo, zanosno i, nažalost, neostvarivo-bajkovito, ali svakom potrebno bar kao uteha.
Strah od smrti veèno prisutan u svakom trenutku kratkog ljudskog života nije privilegija samo starih i nemoænih,veæ kom
pletne ljudske populacije na planeti zemlji.On je, ustvari, drugo ime naugasive Ĺľelje za Ĺľivotom, jednako snaĹľne i kod pesnika i epesnika.
Evo kako je naša pesnikinja razmišljala posle jedne teške povrede, buðenja iz kome- susreta sa smræu “oèi u oèi”.

*U smrti me bilo na bregu ledenom
Da posejem ljiljan da se mirom ljubi
Sa belinom slepom i zemljom medenom...
Srljala sam tako sebe da izgubim,
... * ...
Iz smrti se vinuh nekoliko puta,
Ne pitah ih gore šta života osta,
Gde je nova greška, ili kama ljuta.
Samo èuh da vera veru samo košta.*
(Povratak)

Neutoljiva ljubav za životom u poetesinoj svesti stvara neoèekivane slike:slepe beline, ledeni breg na kome sadi ljiljan da se ljubi sa zemljom medenom.Može li se snažnije u dve reèi izraziti želja za životom, nego ovom metonimijom: “zemljom medenom,” gde je zemlja život a medena epitet za velièanstve- nost tog života uopšte.
Suoèena sa mnogobrojnim društvenim nepravdama pesnikinja neæe oprostiti ni samom Bogu što kat-kad daje mnogo više nekome koji mu ni tamjana ne bi dao nego ljudima vernim, radišnim, poštenim i plemenitim.

*Da bi pseta razumela
ti si brate zalajao...
Varljiva je slika Ĺľelja
šta je jadac, a šta blago,
sve je jedno od iskona:
da l si pao, il se sago*
(Varka)
Naravno da je jedno te isto:potpuno se odati poroku, vršiti nepravde i bezbroj zala ili se miriti sa tim i ne pružati nikakav otpor. Na toj varci se i zasniva ropstvo, dominacija, kolonijali - zam , osvajaèki ratovi, novi svetski poredak-globalizam i druga zla pogubna za progres èoveèanstva. Pesnikinja je napisala pesmu iskazala na originalan naèin mudru misao i mi imamo luksuz da tu misao osporavamo, podržavamo, da joj se divimo i koristimo u nekim životnim situacijama.Spoj lepog i korisnog-utilitarizam nikada nije bio stran poeziji, pa ni ovoj postmodernoj kojom se bavi, i to veoma uspešno, Svetlana Poljak.
Ljubavna poezija Svetlane Poljak lišena je jeftinih srcepa rajuæih cmizdrenja, pa èak ni suzenja i kada su ljubavni jadi u kulminaciji.Ni u jednoj od èetrdesetak ljubavnih pesama svrsta nih pod naslovom Zaæuti me violinom, nasmej mi se kad zapla èem nema erotskih,vrelih i golicavih stihova.Tu su ljubavne pesme visokog ranga, visoke poetske rezonanse.

*Otrovana tobom
desetleæe sreæe
umire pod krikom
ranjenih krila...
Ali letim
jer tvoje je ništa
moja idila*
(Otrovana tobom)
A kakav je taj èije je ništa njena idila možemo samo zami sliti ako pomno isèitamo pesmu Spone. Ili pak,Šah mat.

*Asfaltu vrelom brišeš
trag.
Misli ti rone, traĹľis me
tim lepim okom
što skoèi, pa sine,
pa opet klone*
(Spone)
Verovatno je neki poput Apolona ili Herkula -arhetipska slika muškarca u svesti žena svih kontinenata i generacija, pa zato naša pesnikinja u ekstazi kaže:

*Ĺ ah-mat moga Ĺľivota!
Znam: umreæu što te neæu!
Sablazniæu mir tišinom,
potok suzom, okom mraèje!
Zaæuti me violinom,
nasmej mi se kad zaplaèem...*
(Ĺ ah-mat)

I na kraju, prvu zbirku pesama Pogled u vis Svetlane-Cece Poljak najtoplije preporuèujemo za objavljivanje moguæem izdavaèu i isto tako moguæim sponzorima.

Beograd, januara 2008.g
Miljojko – Ljubinko J. Milojeviæ