POEZIJASCG -

[katarina kaznovac]

MAKAR JEDAN DAN
Svirajte mi nocas najtuzniju pesmu ovoga sveta,
Ja sam neko ko je zasluzio da je slusa...
Proklinjite me nocas,
Ja sam prokleta uvek bila...
Pokazite prstom na mene,
Ja sam neko ko treba biti osudjivan...
Lomite me nocas,
Hocu da osetim kako je njemu...
Dajte mi nocas da popijem otrov u vinu,
Da znam kako boli kada je praznina u grudima...
Posaljite me do samog dna,
Hocu da se osetim bezvrednom....
Neka nocas budem najtuznija osoba na svetu,
Nisam bolje ni zasluzila...
Hocu da sama lezim u postelji,
Da shvatim kako boli kada ti neciji dah nedostaje...
Hocu da se ujutru budim sama,
Da shvatim kako je tesko kada nemas koga da privijes uz sebe...
Hocu da bar jedan dan budem on,
Da osetim ono sto on oseca,
Hocu da jedan dan njemu bude lakse,
Da on bar jedan dan posle mene bude srecan...
Dajte mi otrov u vino,
Ne mogu da zivim,a da znam da njegovo srce je umrlo...
Dozvolite mi da ja umrem za njega,
Ja sam to zasluzila...
Pustite ma da uz najtuzniju pesmu placem,
Hocu samo njemu da bude bolje,
Pa,makar to bilo jedan dan.