POEZIJASCG -

[Zorica_UE]

Zar stvarno misliš
da možeš biti sam...
Bilo gde...

Zar stvarno misliš
da možeš ovu kap duše
sa dlana prosuti...
Bilo kad...

Zar stvarno misliš
da možeš ovom rekom
plivati uzvodno...
Ka izvoru...

Zar stvarno misliš
da možeš snove
promeniti...
Bilo čije...

[Zorica_UE]

Gde je život,
dok stojim u raskoraku
između sudopere i šporeta ?

Lutaju misli
dalekim prostranstvima.
Tamo gde sam bila
i tamo gde nikada neću biti.
U jedan tren se stopi
i suza i smeh.
Porušene iluzije
zamenjujem novim
i nada u meni opstaje.

Gde je život,
dok stojim u raskoraku
između veš-mašine i pegle ?

Proleću slike
nekih divnih predela,
nekih dragih ljudi.
Samo jedan korak
čoveka od zvezde deli
i samo treptaj oka
od pelena
do maturskog odela.

... Polupoznati nasmejani lik
iz ogledala
govori namigujući:
'' Život je baš tu,
dok stojiš u raskoraku
između snova i stvarnosti.''

[Zorica_UE]

Ti gledaš Jutarnji dnevnik.
Ja neću da se probudim.
Obavijam oko sebe
poslednje parčiće sna.
Kapci čvrsto zatvoreni
ne propuštaju svetlost novog dana.
Miris kafe zove me u stvarnost.

Ti slušaš vesti Studija B.
Ja isključena.
Đoletov koncert u mojoj glavi.
Plešem, a ne pomeram se.
Pevam, a ne čuješ me.
Jutarnju kafu smo popili zajedno.

Ti pažljivo pratiš
zbivanja za Okruglim stolom.
Ja iščitavam pesme Mike Antića.
Ponovo zaljubljena kao prvi put.
Pramen oblaka zalutao mi u oko.

Ti gledaš Večernji dnevnik.
Ja pišem pesmu
o tebi kako gledaš dnevnik,
o meni kako pišem pesmu
o tebi kako gledaš dnevnik.

[Zorica_UE]

Kada se budemo sreli
i prepoznali,
napisaću
Najlepšu ljubavnu pesmu.

Neću pisati
o eksploziji novog sazvežđa
svuda oko nas,
ni o treptaju duše,
ni o iskrama u zenicama.

Samo ću zapisati:

da si se nasmešio
i pružio mi ruku,

da sam se nasmešila
i pružila ti ruku

i da smo odšetali
zajedno
bilo gde ...

[lepa_S]

Lepi stihovi...Uzivala sam!

Pozzz...LS
_________________
Docekaj me osmehom... ...