POEZIJASCG -

[ljuba-trebotin]

NEDELJKOVIÆU NAGRADA ZA MULTIKREATIVNOST


"Branko Andriæ Andrla", meðunarodna nagrada za multikreativnost dodeljena je Vladimiru Nedeljkoviæu, likovnom umetniku, muzièaru, strip autoru, rok kritièaru... a biæe mu uruèena 11. juna u novosadskom kafeu Oblomov, najavio je inicijator tog priznanja, književnik Stojan Simiæ Krpica.

Nagradu èine diploma i plaketa, a ustanovljena je u cilju razvijanja multikreativnosti i uznak poštovanja i seæanja na umetnika Branka Andriæa Andrlu.

Priznanje se dodeljuje tako što sam dobitnik bira sledeæeg, odnosno, kako je naveo Krpica, nema žiriranja i lobiranja.

Ovogodišnji dobitnik, Vladimir Nedeljkoviæ, roðen 1964. u Panèevu, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Poèeo je još kao tinejdžer da crta, samostalnu izložbu imao je u 12, a u 17. godini osnovao je bend Nedelja i prijatelji, nakon èega je usledila Nova Amerika, èija je pesma "Ludi Turèin" postala radijski hit. Nedeljkoviæ je 1995. osnovao bend Zontag, koji je predstavljao SR Jugoslaviju na drugom susretu bendova iz bivše SFRJ 1997. u Kumanovu.

Uporedo sa muzièkom karijerom, bavio se i stripom, a 1988. prikljuèio se panèevaèkoj "Kuhinji" sa kojom je nastupao na više festivala. Izmeðu ostalog, 2001. na krovu opštine Panèevo u plavom šinjelu Titovog gardiste, povodom albuma "Kuhinja" na kojem je Zontag uèestvovao s pesmom "Rokenrol na 100 naèina".

Nedeljkoviæ je objavljivao stripove i u èasopisima Pop-kult (dodatak Danasa), Naša krmaèa, Panèevac, Šlic, Stripburger... a izlagao ih je
u Amsterdamu (1999), Beogradu, Novom Sadu (Exit, 2005) i drugim
gradovima širom Srbije.

Izmeðu ostalog, njegova knjiga-dokument *Devojèice i deèaci sa Dunava* svojevrstan je prilog istoriji urbane kulture NovogSada...

Glumio je i uradio muziku za film "Felna" Zorana Marinkoviæa, frontmena Bjesova, a organizovao je i mini-turneju Marka Brecelja, povodom filma "Sa pasošem kroz Srbiju".

Stojan Simiæ Krpica
_________________
Stojim sam na putu! Imam samo sliku iz dana, kad bili smo mladi?

[ljuba-trebotin]

Po ideji i inicijativi književnika Stojana Simiæa Krpice uz podršku mr Jovana Mihajila ,a u organizaciji Scene svih kreativnih 2.7.2008.u 2o sati u Oblomov kafau,Vojvoðanskih brigada 16 biæe dodeljena meðunarodna nagrada za kreativnu sintezu arhitekti Miroslavu Krstonošiæu.Nagrada se sastoji od plakete i diplome.Nagrada je prestižna i njen dobitnik bira sledeceg dobitnika.Nema žiriranja ni lobiranja.

Na plaketi je izgravirana maketa za spomen obelezje Ivanu Stamboliæu koju je uradio Miroslav Krstonošiæ i koje je trbebalo biti
postavljeno na Fruškoj gori na mestu gde je pronadjen Stamboliæev leš,na mestu gde je Srbija pocrvenela.

Miroslav Krstonošiæ dobija nagradu za stalni i inovatni istraživacki rad iz svih oblasti arhitekture sa moguænostima pretvaranja u industrijski dizajn sa jednim,jedinim ciljem da bi se dalo likovni i estetski visoki sadrzaj sa što veæom protkanošæu socijalno-istraživaèkih aspekata.Dokazalo se poštujuæi aspekte da je moguæe uspešno graditi na svim meridijanima kao graðanin sveta,a ne biti uljez autohtonoj nacionalnoj kulturi gde se podiže objekat ili zgrada.Da je to taèno dokazuje i radni projekat iz ovog meseca juna gde je uspešno primenjen ovaj princip koji se sastoji
iz adaptacije genijalne Ajfelove tvorevine u Novom Sadu(okretaljka ložionioce koja se pretvara u rotacionu scenu Exitove promocione pozorice sa segmentima korišæenja od 2.000,4.000,6.000.i 12.ooo gledalaca,sve tribine su izgraðene na osnovama starih teretnih vagona i sa neverovatnim pokrivaèem u sluèaju lošeg vremena,koji se sastoji od tkanine skrin proizvod fabrike automobila Ferari,a koja služi
za odbijanje Uvez zrakova,a takodje za nepropuštanje toplote i hladnoce na otvorenom prostoru,a što daje poseban ekološki doživljaj,jer je ova tkanina-pokrivaè napravljena od vlakana koprive i lana.Želeli bismo da prva muzika i elektonska scenografija budu bolje od autorove zamisli kompletnog kubusa.

Miroslav Krstonošiæ je roðen 1932.godine u Novom Sadu.Maturirao je
u poslednjoj generaciji Muške gimnazije u rodnom gradu,a studije arhitekture je završio na ljubljanskom Arhitektonskom fakultetu u klasi profesora Ede Mihevca,na odsjeku za unutrasnju i industrijsku arhitekturu,1955.godine.Po okonèanju studija radi kao stipendista u ateljeu profesora dr Hansa Rrajhova u Hamburgu.Potom kao stipendista OECD-a (Privredna komora)specijalizuje enterijer za turizam,ugostiteljstvo i trgovinu u više evropskih zemalja i SAD.Do osnivanja samostalnog projektnog ateljea,Krstonošiæ 1960.godine radi kao projektant u Gospodarskom rastavištu u Ljubljani.G.O."Neimar" u Novom Sadu i u Projektnom zavodu Vojvodine.od 1972.godine do 1988.radi kao projektant i direktor u projektnom preduzecu "Plan u Pragu.Vanredno je ptrdavao U Srednjoj tehnièkoj školi,Višoj Tehnièkoj i Skoli za primenjenu umetnost"Bogdan Šuput"u Novom Sadu.Bavio se projektovanjem javnih zgrada, hotela, pozorišta, hala, tipskih projekata, samoposluga i benzinskih pumpi, kolektivnih i individualnih stambenih objekata, enterijera, adaptacijama, rekonstrukcijama, spomenika i spomenièkih kompleksa,a bavio se i pozorišnom scenografijom i industrijskim dizajnom.

Pored projektantske delatnosti Krstonošiæ se bavio i estetikom i publicistikom putem prikaza i kritièkih osvrta u dnevnoj i struènoj stampi(Dnevnik, Veèernje novosti, Borba, Arhitektura urbanizam, gde je bio urednik za Vojvodinu. �lan je UPIDIV-a od 1960.godine.Nosilac je više društvenih priznanja i nagrada za arhitekturu.Bio je sekretar DANS-a u dva mandata,predsednik saveta UPIDIV-a i èlan Komisije za razvoj nauke APV.Živi i radi u Novom Sadu.

Rraznovrsne umetnicke kreacije:

Radio je projekte za Veliku sportsku halu na Novosadskom sajmu(1960),Sportsku halu u Zrenjaninu(1960), Sportsku halu VPS u istom gradu(1965).Projektovao je novosadsku Palatu pravde (1961/62),Zavod za seæernu repu na �eneju(1960), zgradu novosadskog Univerzala(1966/67)i Interservisa (1968), zatim dogradnju hotela Park(19800 i deo Termala u Vrdniku(1981), aerodrom Pulkovo Petrovgrad(1992).

UreĂ°enje enterijera:
Uradio je u Novom Sadu enterijere pozorišta Ben Akiba (1959),Kluba privrednika(1961),restorana Gambrinusa(19640,Antikvarnice Matice Srpske (91966),Kafe Bulevara (1967),NIP-a Dnevnika(1968),Sterijinog Pozorja(1968),Turistbiroa GSP(1969),Sarajevske,potonje Novosadske banke(1971/72),hotela Vojvodina(1979).

Izgradio je projekte i za hotel novosadskog univerziteta u Petrovcu na moru(1965),za Narodni teatar u Skopju(1969),samaèki hotel u Nikšiæu(1970),hotel Grand u Kuparima (1977),hotel u Tolminu(1981/82),za pozorište Dobrica Milutinoviæ u Sremskoj Mitrovici(1982),za apartmane na Durmitoru(1983) i mnpge druge objekte. Projektovao je i jugoslavenske izložbene paviljone u Veroni,Bratslavi,Berlinu i Solunu.

Tipski objekti na mnogim mestima:

Njegove montažne robne kuæe èeliène konstrukcije,postavljene su na jezeru Balatonu,u Keèkemetu i Budimpešti(1965-67),magacini i skladista u Zrenjaninu,Varni i Burgusu u Bugarskoj(1967),takoðe i tipske samoposluge na više mesta u Novom Sadu,Sremskoj Mitrovici,Baèkom Petrovcu,Vranju ako i u Maðarskoj i Bugarskoj.

Spomenici:

U Beoèinu(1960),Sirigu,na Zmajevcu(1972), Sremski front(1984-87)27h,Kamensko,Batina.

Adaptacije:

Dvorac"Karaèonji"Sremska Kamenica(1968)-DTD,muzej "drB.Iliæa",hotel Bristol,Beograd,hotel Tolmin Slovenija. Tribina mladih u Novom sadu(1966)

Priznanja za stvaralaštvo:

Dobitnik je Sterijine nagrade za scenograqfiju,za predstavu SNP Intimne prièe (1962); Zlatne forme UPIDIV-a osvajao je 1964,1966. i 1968,za postavku izložbe,za oblikovanje poslovnog i hotelskog nameštaja,zatim prvu nagradu I salona primenjenih umetnosti u Beogradu,za enterijer Matièine Antikvarnice,91966); jugoslavensku nagradu za najbolju primenu stakla u arhitekturi,za novosadski hotel Park II (1980);
republièku Borbinu nagradu za arhitekturu ,za hotel Omoriku na Tari(1978); Srebrenu košutu Beogradskog sajma,za dizajn poslovnog nameštaja(1982); nagrada Društva arhitekata Vojvodine �ordje Tabakoviæ za arhitekturu,za celokupno stvaralastvo(1996).
Izlagao je na svojim samostalnim izložbama u Novom Sadu,u Forumu(1967),Salonu UPIDIV-a(1972) I Galeriji Matice Srpske(1996),kao i na zajednièkim izložbama u zemlji i inostranstvu(Berlin,Prag,Bratslava ).

Svestrani sportista

Kao uèenik Jaše Bakova,bio je svestrani sportista.sa uspehom se takmièio kao junior u skoku s motkom i brzom klizanju,a kasnije je bio hokejaški reprezenativac Jugoslavije(1950-5.Kao automobilista uèestvovao tri puta na reliju Monte Karlo 1965,1966,1968(sa suvozaèem
Tiborom Parocijem); bio šampion Balkana 1972.u klasi 1600(sa Mladenom Gluhakom iz Zagreba),vicešampion Jugoslavije 1969.i pobednik Zimskog relija 1968(sa Bogdanom Draginim),a na spaèeku pobedio na državnom prvenstvu u klasi 600 kubika 1967.
Uèesnik trke London-Sidnej 1968,6 mesto na svetu.

Pobornik i pristalica modernog,savremenog izražajnog jezika struke,Krstonošiæ je promišljeni kreator jedne kondezovane,racinalne funkcije koju u svom razvojnom hodu zaodeva širokospektralnom morfologijom prostornih oblika.

Svestrana liènost i nemiran duh-projektant,enterijerist,scenograf,kreator industrijskog dizajna,inovator,pedagog,publicista,hokejaš,reli vozaè,vozaè rolera,teniser,jedrilièar,skijaš,aktivni znalac šest stranih jezika,pasionirani putnik koji je bio na svim kontinentima,èovek po sopstvenoj meri koji nikad nije zadovoljan nijednim svojim projektom.

Nagrada ce biti dodeljena 2.7.2008.u 20 sati u kafeu Oblomov, Vojvodjanskih brigada 16uz odgovarajuci program i nastup prisutnih pesnikinja i pesnika(Rajice Dragiæeviæa,Saše Nišavica, Jelene Stojsavljeviæ, mr Jovana Mihajila, Ljubice Vukov Davèik, Sanje Petroviæ,Dobrile Obrovski,Jele Komazec,Verice Turoman...) i ostalih gostiju.

ssk
_________________
Stojim sam na putu! Imam samo sliku iz dana, kad bili smo mladi?

[Sanjalica]

U Oblomov kafeu,Vojvodjanskih brigada 16 17.7.2008.u 2o sati dodeljuje se medjunarodna nagrada za kreativnu sintezu u maternjoj melodiji Rajici Dragicevicu.

Prema ideji i inicijativi Stojana Simica Krpice,, uz podrsku mr.Jovana Mihajila i u organizaciji Scene svih kreativnih, nagrada za kreativnu sintezu ustanovljena je da bi se stimulisala kreativnost u maternjoj melodiji, njen dobitnik bira sledeceg, odnosno nema ziriranja ni lobiranja.Nagrada je prestizna i sastoji se od plakete i diplome.

KRATKA BIOGRAFIJA


Rajica Dragiæeviæ roðen je 5. maja 1956, u Mlanèi kod Studenice. Školovao se u Mlanèi, Roæeviæima, Kraljevu i Novom Sadu, gde je diplomirao na Elektrotehnièkom odseku Fakulteta tehnièkih nauka.

Objavio je knjige pesama. ''Evo moje glave'', ''StraĹľilovo'' 1984, ''U nesvesti'', ''Krovovi'' 1992. ''Istrajavam'', ''Nauèna knjiga'' 1996. ''А заводи ме бескрај'', ''Каирос'', 2007. Poeziju, prozu i kritiku objavljivao je u mnogim listovima i èasopisima: ''Polja'', ''KnjiĹľevna reè'', ''Letopis Matice srpske'', ''Sveske'', ''Povelja'', ''Krovovi'', ''Borba'', ''Dnevnik'', ''Politika ekspres'', ''Tojest'', ''Glas omladine'', ''Student'', ''Mladost'' ''Sunèanik'', ''Zlatna greda'' itd.

Dobitnik je nagrade ''Peèat varoši sremskokarlovaèke'' za 1985, godinu. Bio je urednik za poeziju u ''Stražilovu'' od 1986 do 1990 god. Pesme su mu zastupljene u antologijama. �lan je Društva književnika Vojvodine.

Šest godina radio je kao profesor u Srednjoj školi elektrostruke ''M. Pupin'' u Novom Sadu a od 1988. neprekidno radi u Elektroprivredi (Elektromreži) Srbije na poslovima upravljanja elektroenergetskim sistemom.