POEZIJASCG -

[ljuba-trebotin]

NEDELJKOVIĆU NAGRADA ZA MULTIKREATIVNOST


"Branko Andrić Andrla", međunarodna nagrada za multikreativnost dodeljena je Vladimiru Nedeljkoviću, likovnom umetniku, muzičaru, strip autoru, rok kritičaru... a biće mu uručena 11. juna u novosadskom kafeu Oblomov, najavio je inicijator tog priznanja, književnik Stojan Simić Krpica.

Nagradu čine diploma i plaketa, a ustanovljena je u cilju razvijanja multikreativnosti i uznak poštovanja i sećanja na umetnika Branka Andrića Andrlu.

Priznanje se dodeljuje tako što sam dobitnik bira sledećeg, odnosno, kako je naveo Krpica, nema žiriranja i lobiranja.

Ovogodišnji dobitnik, Vladimir Nedeljković, rođen 1964. u Pančevu, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Počeo je još kao tinejdžer da crta, samostalnu izložbu imao je u 12, a u 17. godini osnovao je bend Nedelja i prijatelji, nakon čega je usledila Nova Amerika, čija je pesma "Ludi Turčin" postala radijski hit. Nedeljković je 1995. osnovao bend Zontag, koji je predstavljao SR Jugoslaviju na drugom susretu bendova iz bivše SFRJ 1997. u Kumanovu.

Uporedo sa muzičkom karijerom, bavio se i stripom, a 1988. priključio se pančevačkoj "Kuhinji" sa kojom je nastupao na više festivala. Između ostalog, 2001. na krovu opštine Pančevo u plavom šinjelu Titovog gardiste, povodom albuma "Kuhinja" na kojem je Zontag učestvovao s pesmom "Rokenrol na 100 načina".

Nedeljković je objavljivao stripove i u časopisima Pop-kult (dodatak Danasa), Naša krmača, Pančevac, Šlic, Stripburger... a izlagao ih je
u Amsterdamu (1999), Beogradu, Novom Sadu (Exit, 2005) i drugim
gradovima širom Srbije.

Između ostalog, njegova knjiga-dokument *Devojčice i dečaci sa Dunava* svojevrstan je prilog istoriji urbane kulture NovogSada...

Glumio je i uradio muziku za film "Felna" Zorana Marinkovića, frontmena Bjesova, a organizovao je i mini-turneju Marka Brecelja, povodom filma "Sa pasošem kroz Srbiju".

Stojan Simić Krpica
_________________
*Šta je mir duše, naspram oštrih ivica slobode*

[ljuba-trebotin]

Po ideji i inicijativi književnika Stojana Simića Krpice uz podršku mr Jovana Mihajila ,a u organizaciji Scene svih kreativnih 2.7.2008.u 2o sati u Oblomov kafau,Vojvođanskih brigada 16 biće dodeljena međunarodna nagrada za kreativnu sintezu arhitekti Miroslavu Krstonošiću.Nagrada se sastoji od plakete i diplome.Nagrada je prestižna i njen dobitnik bira sledeceg dobitnika.Nema žiriranja ni lobiranja.

Na plaketi je izgravirana maketa za spomen obelezje Ivanu Stamboliću koju je uradio Miroslav Krstonošić i koje je trbebalo biti
postavljeno na Fruškoj gori na mestu gde je pronadjen Stambolićev leš,na mestu gde je Srbija pocrvenela.

Miroslav Krstonošić dobija nagradu za stalni i inovatni istraživacki rad iz svih oblasti arhitekture sa mogućnostima pretvaranja u industrijski dizajn sa jednim,jedinim ciljem da bi se dalo likovni i estetski visoki sadrzaj sa što većom protkanošću socijalno-istraživačkih aspekata.Dokazalo se poštujući aspekte da je moguće uspešno graditi na svim meridijanima kao građanin sveta,a ne biti uljez autohtonoj nacionalnoj kulturi gde se podiže objekat ili zgrada.Da je to tačno dokazuje i radni projekat iz ovog meseca juna gde je uspešno primenjen ovaj princip koji se sastoji
iz adaptacije genijalne Ajfelove tvorevine u Novom Sadu(okretaljka ložionioce koja se pretvara u rotacionu scenu Exitove promocione pozorice sa segmentima korišćenja od 2.000,4.000,6.000.i 12.ooo gledalaca,sve tribine su izgrađene na osnovama starih teretnih vagona i sa neverovatnim pokrivačem u slučaju lošeg vremena,koji se sastoji od tkanine skrin proizvod fabrike automobila Ferari,a koja služi
za odbijanje Uvez zrakova,a takodje za nepropuštanje toplote i hladnoce na otvorenom prostoru,a što daje poseban ekološki doživljaj,jer je ova tkanina-pokrivač napravljena od vlakana koprive i lana.Želeli bismo da prva muzika i elektonska scenografija budu bolje od autorove zamisli kompletnog kubusa.

Miroslav Krstonošić je rođen 1932.godine u Novom Sadu.Maturirao je
u poslednjoj generaciji Muške gimnazije u rodnom gradu,a studije arhitekture je završio na ljubljanskom Arhitektonskom fakultetu u klasi profesora Ede Mihevca,na odsjeku za unutrasnju i industrijsku arhitekturu,1955.godine.Po okončanju studija radi kao stipendista u ateljeu profesora dr Hansa Rrajhova u Hamburgu.Potom kao stipendista OECD-a (Privredna komora)specijalizuje enterijer za turizam,ugostiteljstvo i trgovinu u više evropskih zemalja i SAD.Do osnivanja samostalnog projektnog ateljea,Krstonošić 1960.godine radi kao projektant u Gospodarskom rastavištu u Ljubljani.G.O."Neimar" u Novom Sadu i u Projektnom zavodu Vojvodine.od 1972.godine do 1988.radi kao projektant i direktor u projektnom preduzecu "Plan u Pragu.Vanredno je ptrdavao U Srednjoj tehničkoj školi,Višoj Tehničkoj i Skoli za primenjenu umetnost"Bogdan Šuput"u Novom Sadu.Bavio se projektovanjem javnih zgrada, hotela, pozorišta, hala, tipskih projekata, samoposluga i benzinskih pumpi, kolektivnih i individualnih stambenih objekata, enterijera, adaptacijama, rekonstrukcijama, spomenika i spomeničkih kompleksa,a bavio se i pozorišnom scenografijom i industrijskim dizajnom.

Pored projektantske delatnosti Krstonošić se bavio i estetikom i publicistikom putem prikaza i kritičkih osvrta u dnevnoj i stručnoj stampi(Dnevnik, Večernje novosti, Borba, Arhitektura urbanizam, gde je bio urednik za Vojvodinu. Član je UPIDIV-a od 1960.godine.Nosilac je više društvenih priznanja i nagrada za arhitekturu.Bio je sekretar DANS-a u dva mandata,predsednik saveta UPIDIV-a i član Komisije za razvoj nauke APV.Živi i radi u Novom Sadu.

Rraznovrsne umetnicke kreacije:

Radio je projekte za Veliku sportsku halu na Novosadskom sajmu(1960),Sportsku halu u Zrenjaninu(1960), Sportsku halu VPS u istom gradu(1965).Projektovao je novosadsku Palatu pravde (1961/62),Zavod za sećernu repu na Čeneju(1960), zgradu novosadskog Univerzala(1966/67)i Interservisa (1968), zatim dogradnju hotela Park(19800 i deo Termala u Vrdniku(1981), aerodrom Pulkovo Petrovgrad(1992).

Uređenje enterijera:
Uradio je u Novom Sadu enterijere pozorišta Ben Akiba (1959),Kluba privrednika(1961),restorana Gambrinusa(19640,Antikvarnice Matice Srpske (91966),Kafe Bulevara (1967),NIP-a Dnevnika(1968),Sterijinog Pozorja(1968),Turistbiroa GSP(1969),Sarajevske,potonje Novosadske banke(1971/72),hotela Vojvodina(1979).

Izgradio je projekte i za hotel novosadskog univerziteta u Petrovcu na moru(1965),za Narodni teatar u Skopju(1969),samački hotel u Nikšiću(1970),hotel Grand u Kuparima (1977),hotel u Tolminu(1981/82),za pozorište Dobrica Milutinović u Sremskoj Mitrovici(1982),za apartmane na Durmitoru(1983) i mnpge druge objekte. Projektovao je i jugoslavenske izložbene paviljone u Veroni,Bratslavi,Berlinu i Solunu.

Tipski objekti na mnogim mestima:

Njegove montažne robne kuće čelične konstrukcije,postavljene su na jezeru Balatonu,u Kečkemetu i Budimpešti(1965-67),magacini i skladista u Zrenjaninu,Varni i Burgusu u Bugarskoj(1967),takođe i tipske samoposluge na više mesta u Novom Sadu,Sremskoj Mitrovici,Bačkom Petrovcu,Vranju ako i u Mađarskoj i Bugarskoj.

Spomenici:

U Beočinu(1960),Sirigu,na Zmajevcu(1972), Sremski front(1984-87)27h,Kamensko,Batina.

Adaptacije:

Dvorac"Karačonji"Sremska Kamenica(1968)-DTD,muzej "drB.Ilića",hotel Bristol,Beograd,hotel Tolmin Slovenija. Tribina mladih u Novom sadu(1966)

Priznanja za stvaralaštvo:

Dobitnik je Sterijine nagrade za scenograqfiju,za predstavu SNP Intimne priče (1962); Zlatne forme UPIDIV-a osvajao je 1964,1966. i 1968,za postavku izložbe,za oblikovanje poslovnog i hotelskog nameštaja,zatim prvu nagradu I salona primenjenih umetnosti u Beogradu,za enterijer Matičine Antikvarnice,91966); jugoslavensku nagradu za najbolju primenu stakla u arhitekturi,za novosadski hotel Park II (1980);
republičku Borbinu nagradu za arhitekturu ,za hotel Omoriku na Tari(1978); Srebrenu košutu Beogradskog sajma,za dizajn poslovnog nameštaja(1982); nagrada Društva arhitekata Vojvodine Đordje Tabaković za arhitekturu,za celokupno stvaralastvo(1996).
Izlagao je na svojim samostalnim izložbama u Novom Sadu,u Forumu(1967),Salonu UPIDIV-a(1972) I Galeriji Matice Srpske(1996),kao i na zajedničkim izložbama u zemlji i inostranstvu(Berlin,Prag,Bratslava ).

Svestrani sportista

Kao učenik Jaše Bakova,bio je svestrani sportista.sa uspehom se takmičio kao junior u skoku s motkom i brzom klizanju,a kasnije je bio hokejaški reprezenativac Jugoslavije(1950-5.Kao automobilista učestvovao tri puta na reliju Monte Karlo 1965,1966,1968(sa suvozačem
Tiborom Parocijem); bio šampion Balkana 1972.u klasi 1600(sa Mladenom Gluhakom iz Zagreba),vicešampion Jugoslavije 1969.i pobednik Zimskog relija 1968(sa Bogdanom Draginim),a na spačeku pobedio na državnom prvenstvu u klasi 600 kubika 1967.
Učesnik trke London-Sidnej 1968,6 mesto na svetu.

Pobornik i pristalica modernog,savremenog izražajnog jezika struke,Krstonošić je promišljeni kreator jedne kondezovane,racinalne funkcije koju u svom razvojnom hodu zaodeva širokospektralnom morfologijom prostornih oblika.

Svestrana ličnost i nemiran duh-projektant,enterijerist,scenograf,kreator industrijskog dizajna,inovator,pedagog,publicista,hokejaš,reli vozač,vozač rolera,teniser,jedriličar,skijaš,aktivni znalac šest stranih jezika,pasionirani putnik koji je bio na svim kontinentima,čovek po sopstvenoj meri koji nikad nije zadovoljan nijednim svojim projektom.

Nagrada ce biti dodeljena 2.7.2008.u 20 sati u kafeu Oblomov, Vojvodjanskih brigada 16uz odgovarajuci program i nastup prisutnih pesnikinja i pesnika(Rajice Dragićevića,Saše Nišavica, Jelene Stojsavljević, mr Jovana Mihajila, Ljubice Vukov Davčik, Sanje Petrović,Dobrile Obrovski,Jele Komazec,Verice Turoman...) i ostalih gostiju.

ssk
_________________
*Šta je mir duše, naspram oštrih ivica slobode*

[Sanjalica]

U Oblomov kafeu,Vojvodjanskih brigada 16 17.7.2008.u 2o sati dodeljuje se medjunarodna nagrada za kreativnu sintezu u maternjoj melodiji Rajici Dragicevicu.

Prema ideji i inicijativi Stojana Simica Krpice,, uz podrsku mr.Jovana Mihajila i u organizaciji Scene svih kreativnih, nagrada za kreativnu sintezu ustanovljena je da bi se stimulisala kreativnost u maternjoj melodiji, njen dobitnik bira sledeceg, odnosno nema ziriranja ni lobiranja.Nagrada je prestizna i sastoji se od plakete i diplome.

KRATKA BIOGRAFIJA


Rajica Dragićević rođen je 5. maja 1956, u Mlanči kod Studenice. Školovao se u Mlanči, Roćevićima, Kraljevu i Novom Sadu, gde je diplomirao na Elektrotehničkom odseku Fakulteta tehničkih nauka.

Objavio je knjige pesama. ''Evo moje glave'', ''Stražilovo'' 1984, ''U nesvesti'', ''Krovovi'' 1992. ''Istrajavam'', ''Naučna knjiga'' 1996. ''А заводи ме бескрај'', ''Каирос'', 2007. Poeziju, prozu i kritiku objavljivao je u mnogim listovima i časopisima: ''Polja'', ''Književna reč'', ''Letopis Matice srpske'', ''Sveske'', ''Povelja'', ''Krovovi'', ''Borba'', ''Dnevnik'', ''Politika ekspres'', ''Tojest'', ''Glas omladine'', ''Student'', ''Mladost'' ''Sunčanik'', ''Zlatna greda'' itd.

Dobitnik je nagrade ''Pečat varoši sremskokarlovačke'' za 1985, godinu. Bio je urednik za poeziju u ''Stražilovu'' od 1986 do 1990 god. Pesme su mu zastupljene u antologijama. Član je Društva književnika Vojvodine.

Šest godina radio je kao profesor u Srednjoj školi elektrostruke ''M. Pupin'' u Novom Sadu a od 1988. neprekidno radi u Elektroprivredi (Elektromreži) Srbije na poslovima upravljanja elektroenergetskim sistemom.