POEZIJASCG -

[P.P.&]

Драго ми је да овакав форум постоји,ја пишем искњучиво песме
везане за ХPИСТИЈАНСТВО и ПРАВПСЛАВЉЕ....
..ЕВО НЕКОЛИКО МОЈИХ ОСТВАРЕЊА......

МИЛИЦЕ



У зору хладног јутра,давно једне зиме
Створи господ мило дете,најсветије име

Стефан Свети беше,те прохладне зоре,
Када Господ земљу стресе,заталаса море

Милица се зваше,тај анђелак мали,
Златне косе,бела лица,ореол на глави

Те рукице мале и та душа топла
Највећу бол и тугу лечити би могла

Родитељско топло срце, заигра тад јако
Од весеља сузе лије добри тата Жарко

И Душица сретна мајка,од тог милог чеда
Лице мази,очи љуби,у анђела гледа

Сви ујаци,деке ,баке од радости поје
Добро дошла мила наша,међу ближње своје

И Алекса њезин бата,радости се преда,
Од данас ће и он моћи, сестрицу да гледа

И Пролеће тихо дође,топло сунце стиже
Па већ тада мали ангел,к небу руке диже

Када сунце ,дете виде,тад засија јако
Тог анђела око срца ,привио би свако

И небеске свете силе,тад појаше Богу
Да прославе Свето дете,само они могу

И птичице,лаке мале,од песме што живе
Са гранчица, чак и оне,анђелу се диве

У топлини и љубави одрасташе дете
Ал убрзо ђаво реши,мрежу да исплете

Примакоше црни дани,небо се затвори
Па сатана са западом, започе да збори

И збораше ноћи дуге,покрај беле капе
Уз благослов вражјег сина,ватиканског папе

Надвише се црни дани,дође време лоше
И не лези дуго враже,стар народ што каже

И послаше црне птице,ти злочинци грдни
А сатани име даше,анђел милосрдни

Па засуше са висине,народ мио Богу
Све срушише,све побише,ал душу не могу

Једно вече тако,око десет сати
Српско Свето небо,прекрише џелати

Из немоћи силне,хтеше да се свете
Па убише мало,најсветије дете

На ноши тад сеђаше,дете мило свету
Кад вражија рука посла,проклету ракету

Ал с бомбама срамним, привукоше бреме
Терет души , мучну савест,огањ да их гуши

Шест колена проклета им бише
Што малено дете ,зверски погубише

Заплакаше земља и небеса,свод се свети од боли потреса
Плачу горе,плачу и долине,Ој ,Милице врати нам се сине

Ој,Милице бела голубице,Ој,Милице Света девојчице
Аој,сине моја рано мила,зашто си нас тужне оставила

Оцу Жарку душа празна,црне мисли лете
Па завапи само тихо,О Милице дете

Тад у одар бели,дете Свето леже,дете леже,а душа се стеже
Ој ,проклети нато лешинари,шта вам скриви овај цветак мали

Све небеске ,свете силе,тад појаше Богу,
Да прославе Свето дете,само они могу

Тад крај одра сташе стратилати
Стратилати,испред Божја Мати


Па узнеше ,душу,свету малу
Испред творца,на вечну им славу

Свети Бог јој даде моћи,с небеса да гледа
Шта јој раде отац,мајка,бата,ујка,деда

И гледаше све те људе њојзи миле ,драге
Један суза ,топла мала ,на лице јој паде

Тад започе мило дете,сузице да лива
Па упита мили Боже,О,зашто сам крива

А Бог благи,мирно слуша,гледа у то дете
Па беседи и прозбори,Своје речи свете

Не брини се драго дете,рајско чедо мило
У срцу и твојој души,греха није било

Већ си дала живот млади,ти за славу Бога
Мучном смрћу ти спасаваш,сваког ближњег свога

Сви предели сада рајски,биће царство твоје
А Милица Мученица,мило чедо моје

И чекаше Свето дете,и маму и тату
Да заживе живот вечни,ту златну палату

Мученичке душе ваше,тад заједно биће
Гледаћете рајску зору,скупа како свиће

Посматраше дуго Господ,тог анђела среће,
Док трчаше кроз ливаду,берућ рајско цвеће

Много дана,чак Година,од тада је прошла
Кад је Света голубица,мајци у сан дошла

Целиваше мајци руке,миловаше косе
Пападоше мале сузе,на ногице босе

Не брините оче ,мајко ,на вас мислим често
И на небу за вас спремам,покрај мене место

[ZRNJAS]

MОНАХ СТАРИ


Na sred guste sume,pokraj reke male
Kleci stari monah,povijene glave

Ruka ruku steze,na malenom panju
A suze oci setne ,blago natapaju

Eh ,ti koso bela,eh ,ti brado duga
Kakva li je blagu dusu,napunila tuga

Te detinje oci,i taj pogled mio
Kakvu li je muku,on pod rizu skrio

Ni ptice na grani ne pevaju vise
I drvece staro,prestalo da dise

Ni pcelice male,sto po vazdan zuje
Ni njihova pesma,vise se ne cuje

Tek zvercice sumske,sto po sumi gaze
Tiho I polako,kod starca prilaze

Sve zamuklo cuti,ni vetar ne piri
Po sumici bol i tuga,polako se siri

I reka sto tece, vec vekova dosta
Tiha I pitoma za trenutak posta

I sunce sto zadje, za gust oblak beli
Ko da vise nikad izaci ne zeli

Sve to s neba posmatrase,jedan angel sveti
Pa ko beli golub,ispred starca sleti

Tek tad starac glavu dize,na kolena skoci
Pa otvori svoje uplakane oci

A golub se tada u angela stvori
Zlatnih krila,bela lica,pa poce da zbori

A glas mu ko psaltir nebeski se cuje
Pa ranjenom starcu,tiho dovikuje

Oj,ti koso bela,oj,ti brado duga
Reci starce, kakva te je ophrvala tuga

Od cuda i straha starac, klecec osta
Pred golubom belim koji angel posta

Tad pozeli starac,odgovor da dade
Al od cuda stari monah, odgovor ne znade

Pa baci se starac tada,ispred nogu sili
Pa tiho izusti,pomoz Boze mili

O ti sveti Mili,sa nebesa silo
Samoce se u mom srcu mnogo namnozilo

Manastir mi velik,bez bratije osta
Usamljen pred Bogom,ja sad gresan posta

Bratija se sva moja,upokoji Bogu
A ja gresan jer sam,do tamo ne mogu

Tad mislima sveti angel,starca uspravio
Pa mu reci svete, on izbesedio

Ne plasi se starce i ti ces na nebo
Al bi nesto jos za Boga, ispuniti trebo

Zar Bogu da podjes,sam manastir ostavis
Da radosne vesti,smradnom vragu javis

O seti se sta nam,svetac zicki rece
Dobar strada,dobar strada,da se los ne pece

Kad pomisli na te,mudre reci svete
Tad s angelom k nebu ,polako uzlete

[ZRNJAS]

БРАНИЧЕВО ЗЕМЉА СВЕТА


На светој Српској земљи, има један део
И срцем и душом припадам му цео.
Сред високих гора,где је вечно лето
Простире се моје Браничево Свето.
То вечно је лето,у душама људи
Што пресвета земља,свима Бога нуди.
И Хомоље свето и студена Млава
Упамтише речи светог Лазар цара.
Изворишта многа што болести лече
Ја сам жива вода,Исус Христос рече.
Мноство манастира,ко бедеми стоје
О,волим те, свето,Браничево моје.
Где Јелица сестра,пострада од брата
Ту Заова црква постоји и сада.
И пресвети Туман,пре Косовског боја
Обилићу свети ,задужбина твоја.
Ту презлатне мошти,од Зосиме сјају
Што народу верном,исцељење дају.
Рукумијска црква,свима помоћ пружи
У њој мудри Симеон Литургију служи.
Та камена црква,физички је мала
Ал бескрајну радост,свом Српству је дала.
Тек Горњак Цара Лазе,под стеном што бдије
Ту се подвизаво Свети Григорије.
Сад његове мошти,из кивота зраче
Да православна срца ,закуцају јаче.
И Тројица Света поврх села Ждрела
Напише се свете воде,с манастирског врела.
Ту неимар Сима нову цркву диже
Па у чин монаха,одмах се постриже.
Сада ктитор Сима,Григорије поста
А прелепа црква на Чукару оста.
И црквица Тршка,близу реке Млаве
угостила Српске нај светије главе.
Та светиња мала,од давнина што је
Монахиње ту се, Богу, даноноћно моле.
Витовница света,то духовно здање
Милутина Краља,прво радовање.
Преподобни Отац Тадеј ,ту почива телом
за живота још клањаше се,том Анђелу Белом.
Богато је Браничево,од духовног блага
Та пресвета земља Српска ,свима нам је драга