POEZIJASCG -

[natalijajakovljevic]

ЗМАЈ


Погачасти,сребрени, месец пресијавао се као данце у води малог језерца.Тако утопљен у језерцу,позвао га је и он је искористио прилику,да после дужег времена,окупа своју кљушт,која се преливала у тоновима зелене боје и која се већ добро огулила и искрзала.Требало је све то довести у ред.
Испружи језик да окуси воду-да случајно није претопла.Тромо се догега до обале.Спусти прво нокте,па шапе,а затим сав зарони.Изнад језера створи се облак паре која оста још неко време да лебди...Пратећи струјања ваздуха одлута облачак,муња севну над оближњим брдом и поче јак пљусак.Вихор подиже таласе језерске воде.
* * *

Добро је знала да то не сме да ради.Мада није крива,виша сила је то...Шта она може,немоћно женско биће,против змаја.Прича је прича...Није веровала док се није десила и њој.
Ето,дошао јој змај у постељу.
Она живи у велеграду.Станује у солитеру,на последњем,дванестом спрату.Мало неуобичајено.Да не поверујете.Нису то скрајнута села поред Дунавског кланца.Додуше,она одавде гледа Дунав са прозора како се моћно и достојанствено ваља.
Кад год севне невиђен сјај и пресече мрклу ноћ,зачује се топот и он је већ ту:над њом...У пуној снази и моћи.Као млад мушкарац атлетске грађе,снажан.А она мушка ствар јача него код обичних мушкараца...
Док га је хватала за рамена све је мислила досегнуће и до његове главе,али никако...Главе није имао-она је бар није видела...
Па добро,пристала је и на то јер је задовољство било огромно.Тајна је то,коме да прича,уосталом,ко би јој и поверовао...
Дрхтећи као прут очекујући га жељно,дочекивала га је гола,ознојена...
Целе ноћи није силазио са ње.Сва у љигавој течности страсти,у раном јутру,остављана је да заспи.Као у полусну није знала кад то престаје.Будила се склупчана у кошуљици сасушене страсти па је дуго морала да се у топлој води раскрављује и откида парче по парче уздаха.И крика његовог...
"О,мој љубљени...дечаче..."-шапутала је.
Дешавало се да прође по неколико дана,а да он не наврати.Обично за летњих врућина и пљускова,грмљавина и невремена.Гола,приљубљена уз стакло прозора трудила се да је свака муња удари.Благо се стресала у некој омами осећајући чудно задовољство.Када би се после свега појавио његова страст беше још јача.Ударао је по њој у правој змајевској снази.Не штедећи је дубоко се заривао у њено тело.Није осећала бол,шта више њени врхунци били су моћно катарзични.На моменте губила је свест.
У једној таквој ноћи док је моћна игра губила на снази и док су обоје дубоко дисали у облаку расплинућа,она га ухвати за ону ствар која мушкарцима даје снагу и моћ,а њој толико распамећености доноси.
Он се тргну.Грубо је одбаци од себе.
Засија соба од бледе светлости,затресоше се прозори,склизну шоља са столице,и он нестаде...
Заболе је јако тај нагли прекид и његов одлазак.Поче болно да се извија у страсној жељи,у пожуди за њим...Поче својим телом да опонаша њихову заједничку распусну игру скоро све до јутра.
Јутро је освануло сунчано.Сунчеви зраци падали су по унутрашњости њене собе топло је милујући склупчану у белим плахтама.
Није знала да је осванула као змија.