POEZIJASCG -

[natalijajakovljevic]

Интермецо

Ја кажем сан,
Ви кажете слобода;
Једно и друго је Тихи океан
И пена иза пароброда.

Само хлебови на свету
Не крију лице иза паравана;
све друго је ? птице у лету
И лишће са грана .



Писмо

Жив сам и здрав,
Само станујем високо.
Кроз кров стаклено око
Гледа на Дунав.

Вода је пепељасто ? сива,
У подне од облака полилеј,
У сутон лађа се у врбак скрива
Што из Бакуа за Нирнберг носи петрoleј.

Иначе?јесење боје у спектру дана,
А увече крупна, звездана слова:
Ноћ је као рана,
Ноћ је Ана Павлова.

Који пут окно затресу кише
Као безброј жутих лептира,
Тад на крову џин неки почне да дише
И олуја на олуку засвира.

Главно је да сам жив и здрав,
Мада станујем високо.
Само једно око рече да је Дунав плав
Као кравље око??.

Кишна птица

Све што се данима и ноћима у ме уткива и слаже,
Што кошавом струји кроз крвоток и поре,
Не би могло ни онда да се искаже,
Таман да сву душу изнесем изнад горе,
На сушење?
И тад би неко врење,
Можда ветрова или светлости,
Прострујало мноме као жуборење
И језиво би,огољене, на земљи зашкрипале моје кости.

О када би било могућно покупити сва комадања
Иза заборављених корака
И до Сиријуса, високо, направити човека од сања,
Била би то чудовишна кишна птица
Ш то лети испред облака,
Уклета и сама.



****

Кога ја овде тражим,
И због чега дођох овамо?
Вазда је човек на свету сам.
Као у крају древних рушевина
Детињство ми блиста као храм.

Но и оно ме данас вређа,
Када се ничему не надам бољем
Упртио сам ђавола на леђа,
с којим се непрестано кољем.

Тешко сам се уморио од живота
И клонуо од неке патње изненадне
Као сунцокрет иза плота.
Али свака ноћ која падне
Из незнаних даљина,
Засветли на мојим длановима
Као лице харлекина.

И сумње ме тад омаме као грех,
Те поверујем да је на свету и највећа збиља
Само један презриви смех.

Родни брег

На песковитој падини њишу се тује;
Под њима бујни мравињаци.
Често, овуда, нечујни кораци
Глувих ноћи до кoлeна газе.
А који пут, кад дуну олује,
Зеленом долином, све до планинског ждрела,
Глас неке кобне птице зору помрачује.

Неки крупан црвени цвет
Расте испод мрких сеника,
Као кандила шумском богу.
Са тога сам брега, давно, одлутао у свет,
Те не знам да ли још у којој брези живи слика
Мог прозеблог детињства,
Светачких и босих ногу??.[/b]

[natalijajakovljevic]

Раде Драинац родио се као Радојко Јовановић 4./26/августа 1899.год. у Трбуњу код Блаца.Основну школу завршио је у Блацу а 1911.уписује се у гимназију у Крушевцу у којој - до почетка Првог светског рата, завршава три разреда. Године 1914. већ је на фронту, са својом војском, а 1915. повлачи се преко Косова и Метохије до Скадра и Љеша и стиже у Сан Ђовани.
У земљу се враћа 1918.године, наставља школовање, а прекида га после шестог разреда. Већ 1919.год, објављује поезију у часопису "Епоха". Збирка стихова "Модри смех" излази у Београду 1920.са потписом Раде Јовановић. 1922. покреће часопис "Хипнос" и објављује програм Хипнизма - први пут потписује се као Раде Драинац.У едицији Хипноса објављује књиге стихова "Воз одлази". Потом објављује низ збирки песама све до последње "Дах земље" објављене 1940. године.
Вoleо је да путује:1927. и 1929. био је у Француској, 1931. у Фиренци, а 1932. у Бугарској. Мобилисан је 1941, а после слома југословенске војске злопаћења и краћег лутања враћа се у завичај , у Топлицу. Време проведено у ратној Топлици описао је у постхумно објављеној књизи "Црни дани". Обoleо је од туберкулозе -тада песничке бољке и кратко се лечио у санаторијуму на Озрену. Одатле је пребачен у Београд, где је умро 1. маја 1943. године. У рубрици место становања остало је записано -"без улице и броја стана", а у рубрици најближи сродници -није било сродника на сахрани.

Педесетих година враћа се, коначно и песник Раде Драинац у завичај, када се у Прокупљу оснива књижевно друштво "Раде Драинац. "Издавачка кућа "Просвета" 1960.године објављује књигу песама Рада Драинца са предговором С. Раичковића и сврстава га међу значајније српске књижевнике између два светска рата.У Прокупљу, почев од 1966. организује се традиционална манифестација "Драинчеви дани" и додељује се песничка награда која носи Драинчево име..


Раде Драинац


Песник, апаш и профет,
Дон Кихот,порочни љубавник и стихотворац каквог ова земља чула није,
Карневалски принц,вагабунда око чије главе петрoleјска лампа сја:
Ето то сам ја!

Пијанац,коцкар,али и нежан брат,
Пријатељ што у срцу чува Орионска Сазвежђа,
Слаби играч на конопцу морала, али зато изврстан ироничар и пљувач,
На столу као супа љубав је моја сва:
Ето то сам ја!

Непријатељ Академија,Цркава и Музеја,
Поборник тргова и писоара,
Диригент телеграфских жица изнад болница и бордела,
У хајдучком лику са лавовска ока два:
Ето то сам ја!

Тигар и овца,
Жонглер што ножем у срце гађа,
Рапсод коме домовина на чело није ударила просветни жиг,
Песник крваве истине и човековог права,
Упамтите:
То сам ја!

[lepa_S]

UH, CUDI ME DA OVO bILE NIJE VIDEO!
ODUSEVICE SE isto kao i ja!

Pozdrav Natali
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[BileMilojevic]