POEZIJASCG -

[lepa_S]

Stih dana – MAJ 2011 – Bira Bogdanka Rakiæ

PESME NEDELJE MAJ 2011.

ШАПУЋЕ ЉУБАВ-Латинка Ђорђевић
PUTNIK-Snežana �kojiæ
PREDEO KOJI SANJA - Vida Nenadiæ
LUBENICA VS: DINJA – Branka Koraæ

PESMA NEDELJE:
ШАПУЋЕ ЉУБАВ â€“ Латинка Ђорђевић
Анђелско биље
и бели галеб
Сунцем окупани
талас туге
у љубав претаче.

Плаве очи
залутале у мој сан
радују се
мом несну.

Пут удвојен.
Дах се утишава
шапуће љубав.

© Латинка Ђорђевић

29.05.2011.

SANJALICA-Sandra Miladinoviæ

Knjige celoga sveta proèitao je

juèe,

i tako sva znanja sad su mu u glavi,

i dok pije caj sa Teslom,

on oseti da je s veslom,

u snu došao do grebena!

Probudi se istog trena!!!

„Hej drugari da li znate kako sanja sanjalica?!

Predivno je to iskustvo!

Uh sanjaæu, ali èvrsto!!!“

© Sandra Miladinoviæ

28.05.2011.

Drugaèija-Mirjana Lukiæ

Ne moraš mi ništa reæi…
�emu rijeèi?

Ionako sam,
jednog aprilskog jutra,
zalutala u tvoj Ĺľivot
iz nekog od prošlih vekova.

Ne ostaju moji tragovi
na ovozemaljskim stazama
ni suze na tvojim dlanovima.

Moje usne ne osuðuju…
… i ne mole.

Rastanak sa mnom ne boli!

Ja sam drugaèija…

U oèima mojim
nije tvoje proleæe,
Ne raste detelina s èetiri lista,
nit`mi je ime ime tvoje tuge
u jednoliènim danima.

�emu reèi?

Samo si, na tren,
u aleji seæanja, dušom pesnika,
raspleo nam konce sudbine.

Samo ti je duša prepoznala moju,
u škrinjici uspomena,
s poĹľutelih slika
iz nekom od prošlih života.

© Mirjana Lukiæ

„

26.05.011.

SAMO RECI-Spasoje Ž. Milovanoviæ

Ĺ ta ti prvo pada na pamet
Kad kažeš da ti nešto nedostaje
Samo reci
To mi nedostaje
Izmeštenost i posveæenost

Ne kao misao veæ kao stanje
Ushiæenje
Osunèana sva
Koliko mnogo tebe
Upišuljo jedna
U ovoj guĹľvi u ovoj galami
Na ovom podbulom nebu

Ĺ ta ti prvo pada na pamet
Kada kažeš da u nešto veruješ
Samo reci
Da je to u šta veruješ
Upravo ono što misliš da ti nedostaje

© Spasoje Ž. Milovanoviæ

„

22.05.2011.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

PUTNIK-Snežana �kojiæ

Pogled utisnut u daljinu
kao statua na trgu prolaznika
kao beskrajna praznina
æutnja kada se nema šta reæi
i æutnja kada se ne može sve reæi

samo je varka

u smeru natpisa:
`za ludake`

samo za hrabre i srca prevelikog
da bi se moglo dalje putovati
za istraživaèe
putnike preko granica

praznina je samo varka
æutnja je njegova unutrašnja pesma
za odanost nezainteresovanosti
za ulice i ljude oko sebe
dokone i umrtvljene

praznina sadrĹľi slagalicu
i smisao slaganja

da se odrĹľi korak
sa usamljenošæu
koketiranjem sa
tišinom dugom kao eoni
nadanja da se sretnemo sa sliènim
pogledom i osmehom
i da taj neko postane delom veènosti
i razlogom postojanja
i da se ne izgubi nikad

© Snežana �kojiæ

21.05.2011.

MOLITVA SORABA-Ljubica Vukov Davèik

Oèe naš
Koji si iznad nas
Neka ti ime i dalje oreolom krasi
Zemlja po kojoj koraèaš bude sveta
Pomiluj toplim dlanovima
Teme po glavama našim
Viore se vlasi
Hleba hleba daj nam
Još i danas
Oprostimo jedni drugima dugove
Bez iskušenja molim
Zloba nas umori

Care Lazare
Svetlosti
Milice carice
Svetice
Kosanèiæ Milane
Junaèe
Miloše Obiliæu
Hajduèe,uskoèe,osvetitelju
Devet Jugoviæa
Braæe moænika
Boško
Damjane
Mitre
Momire
Nenade
Nikola
Petre
Vojine
I Stjepane
I deseti stari
Jug Bogdane
I Jugoviæa majke
Sa crnim gavranom
I prepuklim srcem
Kosovo polje
Zauvek utkano
U srce moje
Patiš i sada
Posle sedam vekova
Krv se nije
Iz zemlje ocedila
Kosovarka je vidala
Kosa je i sada svima
Osedela
Jauci svuda
Patnja nas uguši
Opet stradanja
Vapaj u duši
Nikad svoje
Ni svoj u svome
Na svome
Istorija se ponavlja
Uvek proterani saterani
Nikad shvaæeni
Uvek blaæeni
Smlaæeni
Narod naš sorabski

…Ode Kosovo
a æute pesnici….

© Ljubica Vukov-Davèik

„



20.05.2011.

Последњи Мохиканац-Neven Milakoviæ-Likota

Р`јечи по навици, к`о јутарње мл`јеко,
увјежбани осмјех, закључано лице,
шапат мјесто крика, да не чује неко,
завезаних крила одст`јељене птице.

За шарену лажу одрекли се снова,
избјегли са Крста да угоде Јуди,
услужни џелату, Срби новог кова,
полтрони, пиони, све само не људи.

Исцјељен Господом и страдалним родом,
у властитој кући постао сам странац,
макар сламка слаба под небеским сводом,

рјешен сам да будем задњи Мохиканац
Па кад дође вр`јеме пред свог Творца стати,
да се могу сином Праотаца звати.

© Невен Милаковић

19.05.2011.

POETSKA SNAGA-Ratka Damnjanoviæ

�oveka prave
krv i mišiæi, kosti i koža,
mozak i nervi, razum i dela.

Dok pesnika èine
srce na dlanu,
sanjalaèke oèi i boemstvo,
noæne more,
pokoji refren,
par rima i strofa,
ljubavni jadi i izgnanstvo.

A ja sam vam eto i pesnik i èovek,
štaviše žena,
pa mi je sav teret sveta
na leĂ°ima,
pa mi je duša u grèu
sva ozleĂ°ena,
jecati hoæe, al’ joj se ne da,
trzaj krene, pa se preda,
suze niz grlo, pa u nedra,
razum se od srca otima
i to mi je sudbina –
jer ja sam pesnikinja.

18.05.2011.

ЧЕКА МЕ БУДУЋЕ-Peko Laliæiæ

Ту сам
где сам

нисам
за велику причу

ни за чекање

чека ме
будуће

видим му лице

у његовој се сенци
беласам

небо
јутра плоди

бескрајно



17.05.2011.

GREŠNICA-Miladinoviæ Sandra

Hrabrost je moj drug, ukoricu sebe!

Kriva sam jer sam nevaljala,

i jer sam dusu ukaljala!

I………?

Cujem krila i pesmu ptice,

eno je, leti i raduje se slobodi,

i ja pruzam ruke k nebu!



Sledeceg jutra ponovo cu da se rodim!



© Miladinovic Sandra



16.05.2011.

KROTITELJ RE�I-Marina Adamoviæ

Oèaj ima krila

I leprša

Od duše do uma

.

Sagradiæu kavez

I negovati svoju jezu

.

I Karajon je èuvao skakavce



15.05.2011.

Stih dana i PESMA NEDELJE:


PREDEO KOJI SANJA

Juèe
ostrugaše komšije krušku
na meĂ°i.
A ja još èujem njen pad,
mada sad
kroz prozore
lakše vidim zvezde.

Danas,
dok ceo predeo sanja,
ja gledam nebo
preko panja.
I plaše me
svi umrli,
Ĺľuti listovi
i drhtaji suvog granja.

© Vida Nenadiæ











12.05.2011.

ЧЕКА МЕ БУДУЋЕ-Peko Lalièiæ

Ту сам
где сам

нисам
за велику причу

ни за чекање

чека ме
будуће

видим му лице

у његовој се сенци
беласам

небо
јутра плоди

бескрајно



11.05.2011.

SAN-Marina Adamoviæ

Sanjala sam…
Sanjala sam….
Ma šta ono beše?
�ini mi se …
Tu, negde pred zoru
Sanjala sam…
O, tako sam srecna bila!
Ništa nisam sanjala…
A da jesam!!!!

(Navukla sam jastuk preko glave)
Ko mi to naredjuje da bdim?



10.05.2011.

Трешња-Milisav Ă�uriæ

Када ласте најаве прољеће
природа се у мирису буди,
сва у бијелом засребри од среће,
тершња рана своја њедра нуди.
Природа се у мирису буди.

Тихо лахор латице јој љуби,
у раскоши сва се расцвјетала.
Bитка, њежна, раскопчала груди,
плодовима слути из њедара.
Y раскоши сва се расцвјетала.

Кад у мају нектар је узбуди
к’о дјевојка о љубави снива,
под сунчевим зрацима заруди
а слаткор се с усана излива.
К’о дјевојка о љубави снива.

© Милисав Ђурић

„

PESMA NEDELJE:

LUBENICA VS: DINJA-Branka Koraæ

Snabdevam mnogo ljudi mojim lubenicama.

Sve moje lubenice su kao i ljudi razlièite.
Svako moĹľe pojesti prema svom kapacitetu.
Svako moĹľe Ĺľiveti prema prostoru koji zauzima.

Lubenice zahtevaju mnogo prostora.

Postoje laĹľne lubenice kao i laĹľni lubenicojedci.

To su dinje koje se prave da su više nego sto jesu.

Problem sa nekim dinjama i dinjojedcima nastaje
kada vas direktno u oèi gledaju i tvrde
da su lubenica i lubenicojedac.
Još od teorije evolucije koja objašnjava kako
prilagodljivost odredjuje opstanak
postoje dinje i dinjojedci sasvim sigurni
da je laganje prilagodljivost.

Oko mene ima mnogo prilagodjenih dinja i dinjojedaca.
Zbog njihove prilagodljivosti, lubenice izumiru.

Juèe sam slušala jednu dinjoobožavateljku
kako estetika konaèno pobedjuje nad etikom
i da je moguæa lepa smrt
za sve od Ĺľivota preumorne
ili one koje ne Ĺľele da nastave
truljenje bez partnera,
one koje su zaboravljene, zanemarene i ostavljene.
Eutanazija je lepa smrt i u tim sluèajevima,
a ne samo za terminalno bolesne lubenice.

Posle njenog govora, ispala mi je dinja iz ruke.

Namerno.

© Branka Koraæ

„

07.05.2011.

И СЕЉАК МОЖЕ ПЕСНИК БИТИ-Ĺ˝ivota Trifunoviæ

И сељак може песник бити
само се треба, мало потрудити.
У слободно време, кад има воље,
размислити треба мало боље.

И да не би мисли ветар разнео
оловком би их на папир пренео.
А има сељак разноврсне теме
за своје многобројне проблеме.



06.05.2011.


ELEGIJA SA UGASLIH OGNJIŠTA-Svetlana Biorac Matiæ

Ovde još samo groblje oživi
o zadušnice il’ na dan sveti,
iz trave izvire krstovi krivi
al’ mrtvi neæe oživeti.

Još samo humlje žive dozove
natpisi sto se bore s vremenom,
senke predaka pod grmom zove,
i blede slike srasle s’ kamenom.

Gore, nad grobljem, niz puste kuce
još samo vetar žalosno vije…
iz praga pronikla trava i pruæe,
popalo prošæe, pukle maije.

I šumska tama sve jaèe bije
i sve se utiša tužnim mirom,
odlazi život i oèi krije,
dok vuk zavija pred kapijom.

© Svetlana Biorac-Matiæ















05.05.2011.

IMA-Vida Nenadiæ


Ima
mnogo prièa
o predelima.

A sve su one,
zapravo,
prièe o ljudima.

Onim ljudima,
koji su u potrazi za
sebi sliènima.

© Vida Nenadiæ

















04.05.2011.

LUBENICA VS: DINJA-Branka Koraæ

Oko mene ima mnogo prilagodjenih dinja i dinjojedaca.
Zbog njihove prilagodljivosti, lubenice izumiru.

Juèe sam slušala jednu dinjoobožavateljku
kako estetika konaèno pobedjuje nad etikom
i da je moguæa lepa smrt
za sve od Ĺľivota preumorne
ili one koje ne Ĺľele da nastave
truljenje bez partnera,
one koje su zaboravljene, zanemarene i ostavljene.
Eutanazija je lepa smrt i u tim sluèajevima,
a ne samo za terminalno bolesne lubenice.

Posle njenog govora, ispala mi je dinja iz ruke.

Namerno.

© Branka Koraæ

03.05.2011.
�ÆUR�EVDANSKO JUTRO-Sandra Miladinoviæ

Prizor za prizorom niĹľe se polako,
ko niska bisera, prozori u staklu,
paun je što seta, priroda što buja,
a sve ih miluje cvrkut od slavuja!

Ponosno, gizdavo, vozi gazdu svoga,
at što grivom maše, baš ovoga jutra,
a tako je beo i hitar ko munja,
kopita se èuju, daleko od puta!

Eh, svi nekud jure u beskrajnom kolu,
ovog Djurdjevdana svi se braæom zovu!!!

© Miladinovic Sandra

02.05.2011.
TRENUTAK-Ljubica Vukov-Davèik

DoĂ°e
U trenutku

Dodira ruku
Ĺ to drhte

Vazduha
Koji dišeš

Treptaja trepavica
Na oèima
Dok drhtiš

Uzdaha
I promuklosti glasa
I drhtiš

Obamrlosti tela
Kad drhtiš

Ne nemoj
Ga propustiti

Predaj se
Trenutku

Život živi

© Ljubica Vukov-Davèik

01.05.2011.
AN�EO PROLEÆA-Vesna Dimitrijeviæ

S ponovnim raĂ°anjem visibaba,

s klijanjem narcisa,

zumbula i irisa

divim se proleæu

ali ni jedno mi ne izbrisa

Ĺľaluzina postojanje,

zamandaljenu odaju

u njoj moje samovanje.

© Vesna Dimitrijeviæ
_________________
Docekaj me osmehom... ...