POEZIJASCG -

[Radeumetnik]

LAKU NOÆ

Prièu poèneš na kafanskom stolu
pišeš reèi na salveti u velikom bolu
polomiš èaše i krikneš, zašto je nema
izgovoriš ime, ljubavi gde si a nje nema.
Napustiš detinjstvo i školske klupe
i poèneš tražiti izgovore i reèi glupe
i onda shvatiš reèi nežne nisu skupe.
Životom iskoraèiš da ponadješ pute
za grehe ti dodje i djavo po svoje
i prodje ti život i sklapaš oèi tvoje
i prièu poèetu za kafanskim stolom
završiš sreæno ili prièaš sa bolom
i onda shvatiš reèi nežne nisu skupe.
Dok gitara svira duša ti gorko plaèe
pomisliš šta te to sve za nju veže
i srce poène da lupa, lupa ko ludo,
pomisliš doæi æe, doæi æe, desiæe se èudo,
polomiš èaše i krikneš, zašto je nema
izgovoriš ime, ljubavi gde si a nje nema
i srce poène da lupa, lupa ko ludo
pomisliš doæi æe, doæi æe, desiæe se èudo.
Dok zadje mesec i zvezde i noæ prodje
u zoru krikneš uzalud, ona neæe da dodje,
životom iskoraèiš da ponadješ pute
za grehe ti dodje i djavo po svoje
i prodje ti život i sklapaš oèi tvoje
i prièu poèetu za kafanskim stolom
završiš sreæno ili isprièaš sa bolom.
Napustiš detinjstvo i školske klupe
i poèneš tražiti izgovore i reèi glupe
životom iskoraèiš da ponadješ pute
i onda shvatiš reèi nežne nisu skupe.
Dok kiša pada, gubiš poslednju nadu
i krikneš zašto, zašto mi te kradu,
opijaš se i plaèeš, a sve æe proæi
svi dani dani loši i besane noæi,
i kada bi sad stekao èudnu moæ,
u srcu što se skupilo izgovoriš
da mi se sreæo najednom stvoriš
rekao bih volim te i želim laku noæ.