POEZIJASCG -

[Radeumetnik]

REKLA SI

Rekla si dodji, èekam te nemoj da kasniš,
ne volim biti sama na stanici, a kasno je,
oni što prodju, zuriæe u mene a to ne volim,
gledaæe u mene ako budem šetala ili sedela,
biæu i sebi sumnjiva, nekako jadna i prljava,
kao devojka na uglu u izlogu jeftina haljina.

Smejala do suza mojim šalama i prièama
prièao sam ti o sebi da ne umem da æutim,
nisi verovala mojim prièama, obeæanjima,
rekla si sve prièe su iste, izgovori su slièni,
svi koje znam su mi kao neki stari tragovi,
na kraju su mi svi prijatelji ili dobri drugovi.

Baš se pogodio i dan da se vidimo, zar ne,
nešto danas deluješ umorno i neispavano,
više mi æutiš i sediš zamišljen nego obièno,
hoæeš li reæi gde si, tamo da te pronadjem,
dok popijem kafu i popušim ti mi sve kaži,
ko je danas bio kriv, Å¡ta te sve nerviralo.

Nas dvoje smo zajedno i u svemu drugaèiji,
razlikujemo se od svih parova i starih ljubavi,
suviše mi je malo vremena da te upoznam,
možda bi se oko neèeg razišli i ti se naljutio,
možda æeš u meni videti senku druge devojke,
videti mene kao nju u nekim starim prièama.

Ponekad stièem utisak, da sumnjaš u mene.
da mi malo veruješ, da me polako napuštaš,
u mislima sam pogubljena i tako nesigurna,
slušaš li ti mene kada ti kažem da æutim,
o ljubavi i o sebi uopšte malo bi da govorim,
nekako se potrošim ja bih da sve to osetim.

Znaš govorila sam èesto ovo sve nije za mene,
i te veze su mi bile dosadne, nekako traljave,
sa tobom sam kratko i imamo malo vremena,
šta znaš možda bi ti dosadila ili bi te nervirala,
koliko æe mo mi trajati ne znam ni ja sama,
suviše malo smo vremena, a nemamo ni izbora.

Ej, gde si ti, gde si se pogubio, sedi do mene,
zašto seo si preko puta, daleko si od mene,
danas sam i ja trèala, i baš sam se umorila,
vidiš kako ja zevam, i patike su mi prljave,
nisam se ni tuširala, pet puta se oznojila,
pošla sam malo ranije a kiša je veæ padala.

Danas smo bili kratko, malo smo se i ljubili,
znam te, ti bi se i na ulici samnom ljubio.
U restoranu piæe popili i držali se za ruke,
dok su pored nas prolazili neki drugi parovi,
pogledala si na sat i svoje pristigle poruke
devojke preko puta su se glasno smejale.

Idemo. Naše vreme je kao pesak iscurelo,
platili smo raèun, obukli se i polako izašli,
dok dodješ do kuæe trebaæe ti više vremena,
ja æu veæ biti u kuæi, lepa, èista i okupana,
èuæemo se ujutru, ako se ti ne uspavaš,
zovi me na mobilni znaš da fiksni ne radi.

Radomir Todoroviæ