POEZIJASCG -

[ljuba-trebotin]

Кад бих морао да се одлучим за једну песму, то би било јако тешко. Мени су све моје песме пођеднако драге и свака душу весели на свој начин. За почетек издвајам песму *ПРОЛАЗИМ*

ПРОЛАЗИМ

Пролазих некад крај тебе,
маштајући о вечној срећи.
Ох, како ми тад срце назебе,
од чежње за тобом дрхтећи.

И све беше тако чудно,
разум ми поста помућен.
Сате изгубих узалудно,
твојом близином слуђен.

Звезде осташе далеко,
немоћ стално присутна.
Слагао ме тад неко,
да судбина није окрутна.

Сад шетајући тебе се сетим,
очи смеђе, а поглед ти пламти.
Од сећања се не живи,
то тек данас шватих.

А све о теби сам знао
и шта мислиш, како ходаш.
Од сећања само стих остао,
све остало однесе вода.

Крај тебе пролазим сад,
срце сетно, али не трне.
Данас више и нисам млад,
а за тобом, опет се осврнем.

(C) Љубодраг Обрадовић

_________________
*Шта је мир душе, наспрам оштрих ивица слободе*
_________________
Stojim sam na putu! Imam samo sliku iz dana, kad bili smo mladi?

[ljuba-trebotin]

МАГЛО И ОСАМО

Магло и осамо,
туго и тамо,
шта је мир душе,
наспрам
оштрих ивица слободе,
шта је жар чежње,
наспрам одбијања твог?

Песмо одласка,
зоро повратка.
Има ли изгледа
за промашене,
има ли наде
за изгубљене,
има ли шансе
за супростављене ветру?

Тишино сабласна,
говору нечујни,
прелети све просторе,
покидај ланце заборава,
покажи лице без презира?

Ми смо ту на ивици мача,
жељни лутања,
ми смо ту на ивици очаја,
сити преклапања,
ми смо ту,
магло и осамо,
ми смо ту,
туго и тамо.

Врлина је наше стрпљење,
истина је наш дар.
Одлазак нас не теши,
полазак нас радује.

Напред, то нам је у души,
напред, али?
Занос нам не фали,
само илузија нас не пали,
нама слобода сија,
нас трептај покреће.

О истино тамна,
магло сагледана,
осамо пресамљена,
како пријате.

О слободо,
како си светла,
за оног ко нема те.
О магло и осамо,
о туго и тамо,
о песмо одласка,
о зоро повратка,
тишино сагледана,
говору нечујни.

(C) Љубодраг Обрадовић
_________________
*Шта је мир душе, наспрам оштрих ивица слободе*
_________________
Stojim sam na putu! Imam samo sliku iz dana, kad bili smo mladi?

[ljuba-trebotin]

КОЛИКО?

Колико сати,
пробдела си ноћу,
чекајући да сврати,
и однесе самоћу.

Колико наде,
заувек си изгубила,
док сањала си баладе,
а ниси љубила.

Колико суза си пролила,
све чекајући срећу.
А још ниси шватила,
крај је твом прoleћу.

Које тек илузије,
отишле су у етар.
Трен садашњи без визије,
однео је ветар.

Колико времена до отрежњења,
прошлост не може да се врати.
Пропуштено у животу, живот мења.
Али, то се, тако касно швати.

(C) Љубодраг Обрадовић
_________________
*Шта је мир душе, наспрам оштрих ивица слободе*
_________________
Stojim sam na putu! Imam samo sliku iz dana, kad bili smo mladi?

[ljuba-trebotin]

ТВОЈЕ СУЗЕ

Твоје сузе, срећу ми руше,
твој осмех много ми значи.
После кишних година, огреје сунце,
а ти мени и ведриш и облачиш.

Сретнем те стално, улицом кад шетам.
Поносно и гордо скренеш поглед,
Као да ти ја спокој ометам,
као да ти у срце уносим лед.

А ја у ствари, управо то и хоћу,
тај осећај слатког исчекивања.
И лепо ми је понекад ноћу,
док славуј пева, а душа сања.

И видим те на белој кобили,
шуме промичу поред паса жутих.
Твоја несвесност за насладом цвили,
а ти се свесно на њу љутиш.

Увек за оним чега нема,
јасно језеро ником не годи.
Боља је маца што у теби дрема,
од сваког идеала који ме сад води.

Стварно, јапанко, гејшо моја,
твој презир ме уз тебе лепи?
И не смета ми ни црвена боја,
док се надам пространој степи.

У твом телу свемир је простран,
ја васиону волим страсно.
И док те у пролазу гледам,
осећам и језу и пламен, јасно.

И ја волим ветрић што пири
и милује твоје облине.
Ја волим неизвесност која се шири,
волим чежњу за тобом,
осећај близине.

И знам: љубав моја расте,
јача од уживања на брзину.
И знам: ја ћу да сањам те,
иако се и старост дошуњала,
ја ћу да чекам те,
иако срце слути истину,
да си другом,
све што чекам дала.

:::::

Твоје сузе, срећу ми руше,
твој осмех много ми значи.
После кишних година, огреје сунце,
а ти више нити ведриш, нит облачиш.

(C) Љубодраг Обрадовић
_________________
*Шта је мир душе, наспрам оштрих ивица слободе*[/color]
_________________
Stojim sam na putu! Imam samo sliku iz dana, kad bili smo mladi?

[ljuba-trebotin]

ПОЕЗИЈА

Поезијо,
извору чудног,
лепог, тајанственог
и мудрог света,
у твоја недра сад бежим.

Поезијо,
мајко за људе без излаза,
у твојим чарима,
смисао цвета,
ти си контра
којом се тешим.

Поезијо,
игро мила.
Игра си и одсјај.
Многима си учинила,
ноћас снаге
и мени дај.

Ја волим и игру
и коцку.
Ових дана
много губим.
Поезијо,
ти си мени верна,
тебе никад нећу
да изгубим.

А живот трчи,
живот тутњи,
са проблемима
сад се борим.
Свако се увек радо
враћа кући.
Поезијо, ја са тобом
бих да горим.

Поезијо,
моја утехо,
за све пропуштено,
твој сам поданик,
твој дужник и слуга.
У животу није никад све
скроз напуштено.
Поезијо,
у теби нађох
пријатеља,
жену,
брата,
друга?

(C) Љубодраг Обрадовић
_________________
*Шта је мир душе, наспрам оштрих ивица
слободе*
_________________
Stojim sam na putu! Imam samo sliku iz dana, kad bili smo mladi?

[ljuba-trebotin]

ТИ СИ ОДЛУЧИЛА

Ти си, дакле,
одлучила да ме оставиш,
да ме напустиш, је ли?
Ко да сам шугаво псето,
ко да сам ислужени коњ?

Ако!
Тако мени и треба.
Нисам те достојан, зар не?
Ох, муњо моја покисла,
ох, сламко моја напукла,
ти си ветру
године на удар изнела,
мангупе да мењаш
си пожелела, је ли?

Да, тако мени и треба.
Капију ти нисам умео
без шумова отворити.

Псе сам увек пробудио,
под прозор твој долазећи.

Иди !
Слободно и без кајања.
Иди !
Ја ћу испод дуња остати,
наших дуња,
оних, знаш,
где смо понекад будни сањали.

Ја ћу ливадама,
оним, сећаш се, нашим,
прошетати понекад,
сам,
али ти ћеш ми то,
макар то,
допустити, зар не?

Иди !
иза окуке,
наслоњен на криву врбу,
чека те нови дечко.
Твоја будућност те чека.
Чека и дрхти,
да ли ће успети,
дал ће те имати,
то га мучи.

Иди !

Ја ћу ноћу
сам да шетам
стазом покрај реке.

Иди !
Слободно иди !

Остави ме,
бол да гајим,
сузе да пијем,
од плакања да живим.
Остави ме !
Ничег више у мени нема,
осим патуљастих мисли
које теби пливају.

Остави ме,
самог на мосту у поноћ.
Остави ме зору да чекам,
роса да ми кваси чело,
петлови будног да ме буде.

Остави ме,
змијо моја змијолика,
са моста у реку да скочим.

Остави ме.
Слободно, остави ме,
нисам те достојан.

Сузо !
Слано !
Муњо !
Сламко !

Бедник бедан
у беду бедасту
бедним замасима плива !

Остави га, остави ме !

Иди,
иза окуке,
на криву врбу наслоњен,
стоји дечко,
твој нови дечко.
Стоји и чека,
да твоја река и њега понесе.

Иди,
ја ти опраштам,
све ти опраштам.

(C) Љубодраг Обрадовић
_________________
*Шта је мир душе, наспрам оштрих ивица
слободе*
_________________
Stojim sam na putu! Imam samo sliku iz dana, kad bili smo mladi?

[lepa_S]

Pa i ti Ljubo vise nista ne pises...cc,c,c,c
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[ljuba-trebotin]

Љубодраг Обрадовић говори песму ДОБРО ЈЕ на промоцији часописа ПоезијаСРБ у Ћуприји 10.04.2014. године.
http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=7670

ДОБРО ЈЕ...

Добро је бити добар
За људе искрити љубав
Чињење зла само јад доноси
И душу право у пакао носи

Добро је имати снове
У сновима је могуће све
Али живот своје путеве оре
На јави снови често изгоре

Добро је летети
Лети се и без крила
Само да је поред тебе
Она што је некад била

Добро је бити заљубљен
Тај нектар стално пити
Палити чежњу и страст
Али боље је цуру љубити

Добро је пронаћи своје место
Ко тражи увек пронађе
Ако ти смета светлост
Сачекај да сунце зађе

Добро је пронаћи мир
Кад немири душу прже
И брзо градити свој свемир
Јер живот се крати још брже

Добро је паметан бити
Мислити да све знаш
Али живот је често чудан
Хоће и oно што не даш

Добро је изазове преживети
Кругови су стално нови
Све што ти срце сад ремети
У будућност своју плови

Добро је пронаћи наду
И излаз кад је густо
Маштања сад ти краду
А без илузија све је пусто

Добро је живети
И кад живот није добар
Своје јаде од свих скрити
Пронаћи срећу у себи бар

Добро је бити добар...
(C) Љубодраг Обрадовић
_________________
Stojim sam na putu! Imam samo sliku iz dana, kad bili smo mladi?

[lepa_S]

Htedoh da ostavim neki komentar ali mi ne polazi za rukom...
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]