POEZIJASCG -

[ljuba-trebotin]

Књижевни радови које пише Надреалан

НЕЗАВИСНИ ПОСМАТРАЧ

Седео је тако, мирно, сам са собом, равнодушно клатио ноге, на ободу црне рупе надомак Андромеде, посматрајући Земљу у даљини, са 77mg равнодушности и 9пcm очаја у његовим очима без боје;

са очима у очима, ушима у ушима, мислима у мислима, стомаку у стомаку, зубима у зубима, костима у костима, протези у протези, курцем у левој руци, празним плавим листом у десној, и буђавим ноктима дубоко у срцу.

Када отвори очи при буђењу, увек му протекне једна суза из десне зенице, при помисли да се вечност опет наставља, наставља, наставља, наставља, наставља, наставља, наставља, наставља, наставља, наставља, наставља, наставља, наставља, наставља, наставља, наставља, наставља, наставља, наставља, наставља, наставља, наставља, наставља, наставља...односно: понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, понавља, врти, врти, врти...


Са глатког лакираног плавог празног листа, читао је химну постојања, оцртавајући зеницама линије које је исцртало његово јучерашње повраћање, које је било толико интензивно да су се и неки комадићи трулог меса откачили са зидова његовог ануса, ушли му преко артерија и кичме у мозак, и изашли кроз крваве ноздрве, и пале у жуто-наранџасту смешу на тој глаткој плавој подлози на којој се стидљиво огледају звезде.


Наставио је да седи, сам са собом

Са собом, са собом, са собом...


Седео је...на ивици

На ивици, на ивици, на ивици, на ивици...


И пре него што је обојио празнину свемира ћошковима своје крви, помислио је:

...а све је уствари тако несавршено!!!

док су зидови беспрекидно текли и млели се међу зубчаницима његовог ума

жељног савршенства и моћи.


Надреалан

www.nadrealan.mojblog.co.yu
_________________
Stojim sam na putu! Imam samo sliku iz dana, kad bili smo mladi?

[ljuba-trebotin]

Књижевни радови које пише Надреалан

1 2 3 [D] N R - I

Дете отворених руку. L'existence lacunaire. Kent. Stinnes logistics. Неразумно и опсесивно. C5. Бело, оштро, префињено и прецизно. Пространо а обло, нежно. Као неиздрживи талас несвести. Осећају се угроженим. Тешко дефинисати хумор. Успављује се пратећи каблове врхом ока. Њихови моменти ужвишене озбиљности и апстрактног изражавања: будале. Снимак у трајању од 88 минута: мушкарац, 27 година, седи сам на малом кревету, у малој соби, очај и празнина његове туге му се сливају на уста и деформишу их. Љубичасти цилиндри се ломе у његовом мозгу, као скретнице, само што је он стигао до краја пруге. Судар разума и потреба живота. Умирање у трајању од 88 минута. У слабом осветљењу и апсолутној тишини. Веома таласасте вечне секунде. Неукусне запуштене празне суве крајности сендвича. На периферији млечног пута: планета Земља.
The expression of your own destructiveness turned into subjective creation and philosophy. Начин уравнотежавања и продужавања већ апсурдног.

Long life to the mirrors !!!

http://nadrealan.mojblog.co.yu
_________________
Stojim sam na putu! Imam samo sliku iz dana, kad bili smo mladi?