POEZIJASCG -

[PredragV]

XVII ME�UNARODNA PESNI�KA MANIFESTACIJA “RUDNI�KA VRELA 2006”
za nagradu Momèilo Nastasijeviæ; Književni klub „MOM�ILO NASTASIJEVIÆ”, Gornji Milanovac, 2006. godine
___________________________________________________________________________


/ n a g r a d a “ M o m è i l o N a s t a s i j e v i æ ” /



M a r i n a Ž i n i æ I l i æ, N o v i S a d

HLEBNE ZORE TRAG

To što zaboravismo i oprostismo,
što otrgnemo od zla,
te misli od svetila i svetlila
i to što pevaju ptice ode,
izmereno srcem što je oku milo,
ma kako daleko bilo,
blizu je.

To gde se pomeraju granice
i ispisuju nove stranice,
gde sve izgreva i mre
otkucajem proleæa i zima,
to sve naše
podeljeno sa svima,
ljubav je.

To kad zastaneš u gnevu
i probudiš svice,
kad nedodirom, dodirneš život i sitnice,
što te opije toplinom
i radovanju uèi,
savršenstvo je,
èežnjom ga dokuèi.

To kako jesi i ne zaboravljaš ko si,
ni odakle,
kad darodavac u tebi propupi
a srce postane bulka
da i nepoznato ljubi,
kad osetiš tuðu bol kao svoju,
veæ si u spokoju.

To koliko dobrotom pomeriš mirise
i pokreneš boje,
koliko se okreneš cvetu
i zavoliš svet,
koliko duge zahvatiš okom
i nespojivo pretoèiš u kap,
radosti je slap.

To kad na putu s kraja ka beskraju
za Ĺľivota o nebeskom raju,
rukom tajne što razigra dete,
probudiš razum kad gasne sve oko tebe,
tu mrvicu kolaèa kad nesloge prete,
lepotom do pobede,
osvajanjem sebe.

To u vreme kad tren vek pohodi,
kad sve malo ka velikom brodi,
molitvom i nadom krotimo buru
i plahovitu reku,
to milozvuèje što se èuje,
kad se daljni s bliĹľnjima rukuje,
ljudsko je u èoveku.

To otkud doĂ°e, tamo se i vrati,
putovanju svakom zatvara se krug,
nas putnike veène, željne sve saznati,
usreæuje osmeh, radosnica mlaz,
tek kada shvatimo:
sljubljuju nas puti i pesnièke nade,
BoĹľji putokaz.

To što se preæuti više,
nego onim što se kaže,
što osvetli nam put i utehu da,
taj Ă°urĂ°evak kraj staze,
šapatom je znak,
i kad nemaš kome reè, bol ni udarac jak,
hlebne zore trag





KNJIŽEVNI KONKURS “JUTRO NAD OZRENOM 2007.”; Književni klub “SOKOLOVO PERO”, Sokobanja, 2007. godine
___________________________________________________________________________



S l o b o d a n G a n i æ, A l e k s i n a c

DIVLJA TREĹ NJA

Još se nisu strasti stišale u meni
a snovi ko vranci prilegli u èeze
jure našom stazom koja se zeleni
dok duša treperi ko list mlade breze.

Na balkonu vrata otvorena stoje
zaljubljene laste grade nova gnezda;
tako smo nekada u noæi nas dvoje
opijeni sreæom leteli do zvezda.

Zagrljaji tvoji više me ne bude,
koraci se naši pod nama rastali.
Na stazi našoj sreæem nove ljude,
beru našu trešnju koju smo mi brali.

Skoro æe jesen, ni traga od vesti
u kom si gradu novo gnezdo svila,
a ja se još nadam kako æu te sresti
u krošnji trešnje gde si se sakrila.






I KNJIŽEVNI KONKURS ZA POEZIJU 2005. GODINE; Književni klub “VELIMIR RAJIÆ”, Aleksinac
___________________________________________________________________________


D a l i b o r F i l i p o v i æ F i l i p, K nj a ž e v a c

Neo – Sofija

/ZLO/LJUDI/

ODUVEK SU GRANICU DRŽALI IZA OBLAKA,
A JUTROS IM JE OSVANULA NA PRAGU.
TOLIKO SU HALAPLJIVI DA ÆE POJESTI SVET.
U O�IMA IM SE ZEMLJA RASPRSKAVA U MOZAIK.
OD MOZAIKA KO ÆE SVET SASTAVITI.

MRTAV RAZUM DAJU ZA LUDILO.

ZEMALJSKE VREDNOSTI NA SEBE PRESTAJU DA LI�E.
IGRA�KE SE OPET IGRAJU LJUDIMA.
LJUDI SKRHANI SAMOÆOM HRANE SE PO APOTEKAMA.
RUĹ EVINE SU NOVI OBLIK.

PTICE KLJUCAJU PRAZNE DLANOVE!
PTICE SU POJELE SVOJE PERJE…
ŽIVOTINJE BEŽE OD LJUDI
DA NE BI POPRIMILE NJIHOVE NAVIKE.
VEVERICE TUKU KESTENJEM DECU!!!
I PAUK SE BESI O SOPSTVENU NIT.

NEDOTAKNUTE - PADAJU PTICE.




XVII JUGOSLOVENSKI ME�UNARODNI FESTIVAL POEZIJE I PESNIKA „PANONSKI GALEB XVII“, 2006. GODINE; „KNJIŽEVNI – IRODALNI KLUB”, Subotica
___________________________________________________________________________


/ P i l o t p e s m a /

B o r i v o j e V u k o m a n o v i æ, S m e d e r e v s k a P a l a n k a

SLOVO O FESTU
-Posveta Radomiru Šeševiæu – književniku –

Festival ima zahteve sjajne da se pronaĂ°u sve pesmi tajne
Da se otvore ljubavne dveri i da se Ĺľivot lepotom meri,
Iz Rima se èuju zvuci lire, pesnik – svemirski sviraè svira
Nežni se zvuci do zvezda šire a pesme snovi zvezdanog mira.

Kad zablistaju sunèani èasi i festivalske rime zaplove
Metafore se tajni razglase Panonske tice jezerom plove,
Kad vas festival prozove: pesme ljubavi donose snove.

Festival je prepun lirskog žara u pesmama su slobodne reèi
Sav se smisao u sklad pretvara da se lepota pesme doreèi,
U duši se svaka pesma raða, u bujnosti plodne ravnice
Da put života nema beznaða – raspevane su rane tice.

Sunèana staza festivala vodi i kada zatrepere Zvezde plave
Sa nadom pesma suština hodi, pesma FESTA su darovi jave,
Zdravice smo na FESTU ispili – od vremena sve jaèi bili.

Svakom daje festival ono što ima poklanja radosti pesme svima
Kroz ravnicu teèe Rajska reka, u pesmi svakog buduænost èeka,
Sa toplog juga èekam laste, festivalsko Sunce svakome raste,
Došli su sanjari sa svih strana da život nema tuga i rana.

Sva oèarana srca govore da Svet ljubavi mogu da stvore
Nek cvetna zvona ravnicom trube – nežnog Galeba vali nek ljube
Da FEST brani punoæu života: svima da traje veèna lepota.




Ĺ ESTI FESTIVAL RODOLJUBIVE POEZIJE SRBIJE, 2004. GOD.
Književni klub “JOVAN DU�IÆ”, Barajevo
________________________________________________________________________



/ Z l a t n i p e è a t P r o v i t e lj s t v u š æ e g S o v j e t a s r p s k o g /

M i l o š T a b i æ, V a lj e v o

KOSOVU U POHODE
(Ž. Grujièiæu, �ombeu)

Vlati trava šume i božuri brode,
Tiho, u svom snu, na doba slavna,
Kad s kopljem u ruci, duĹľ Kosova ravna,
Konji su prošli, kud ih oèi vode.

Živi otsjaj lune, niz livade presta,
Brodeæi ka Sitnici, u ta doba davna;
KneĹľevi vitezi, kojih davno nesta,
Spremni su, i opet, biti zemlja travna.

I dok slika noæi, sneno se talasa,
Krajem, kome što šta, miran pokoj muti,
Vaskrsli heroji, nestaju bez glasa,

Put Kruševca drevnog, koji, miran, æuti,
I bojeve neke, sasvim nove, sluti,
Dokle zvezde, tiho, nestaju sa svoda.





SEDMI FESTIVAL RODOLJUBIVE POEZIJE SRBIJE, 2005. GOD.
Književni klub “JOVAN DU�IÆ”, Barajevo
________________________________________________________________________


/ Z l a t n i p e è a t P r o v i t e lj s t v u š æ e g S o v j e t a s r p s k o g /

S i m o G o l u b o v i æ, S u b o t i c a


PESMA IZ INATA

Bio sam sebi rekao
i skoro se zarekao,
da neæu više nikada,
a moĹľda ni tada,
pevati o ratu.
Nisam se zakleo,
pa sam porekao
-nešto još nisam dorekao.

Nešto u meni
rumeni
i vre.
Kljuèa kao u paklu.
Rekoh: Ovako se mre!

Ne mogu više trpeti,
ne mogu æutati.
Ne mogu!
Neæu radi svih Aleksinca,
Prebilovaca
i Jasenovaca,
radi svih bolnica,
škola i ðaka,
radi svih Duèiæa,
svih Desanki
i radi ožalošæenih majki.

Radi pokojnih,
radi Ĺľivih i nespokojnih.
Radi pet strièeva moje žene
i radi mene.

Ne mogu radi Branka,
Brankove ulice
i svakog Brankovog mosta.
Neæu radi onoga što nastade,
što postade
i nestade,
i radi onoga što osta!

Lakše bih podneo,
pa i kušao
krv i znoj,
i gnoj!
Dušmana nikada slušao
i izoblièene nakaze gledao.
Redao
slike kloniranih ubica
bez savesti i stida,
bez lica.

Ne mogu,
i neæu radi �egra
i Sinðeliæa,
zbog Vojvode Prijezde
što Lazaru ode með zvijezde.
Ne mogu zbog Majke Jugoviæa.

Ne mogu radi nepravde,
zbog Pravde!
Ĺ ta nam to rade!
Ĺ ta nam to rade!?

Ne smem radi
umorenih banjaluèkih beba.
Zbog svih beba
u mnogim Beogradima
i svuda gde nas ima…

Ne mogu
zbog pesama Dobrice Eriæa
i njegovog ponosnog ceriæa.
Ne Ĺľelim zbog Pravde
i Boga, zbog ljudi.

U meni nešto klija
i nešto rudi.
Guja se budi!
Bude se pradedovi,
dedovi.
Budni su oèevi
i sinovi!

Neæu æutati
i proæi,
ne smem
zbog onih koji æe doæi.

Buditi treba unuke
zbog nepravde,
zbog muke.

A mislio sam,
i skoro odluèio
da nikada više
ne pišem pesme o ratu.
Radovao se livadi i cvatu,
radovao se kæerki i sinu,
radovao se skorom svatu.

Radovao se puĹľu i mravu,
i skoro do juèe verovao,
dao bih glavu,
da više neæe umirati deca,
da niko neæe ubijati starce,
rušiti gradove…
Nauèiæemo opet gadove
da imamo srca i sveca,
da imamo pamæenje i slavu.

Nauèiæemo ih da nismo
ono što za njih jesmo
i da oni jesu
ono što misle da nisu!

A mi æemo i dalje
proleæa nova èekati
i bele snegove slaviti.
Mi æemo Mi biti!
Oni to neæe znati,
Bog neæe dati!

Bog neæe dati
da vaši naumi pogani
mogu ostati.
U mojoj prkosnoj
i ponosnoj zemlji
to neæe proæi.

Neæe doæi
dan vaše radosti
zbog vaše gadosti!
Neæe dan osvanuti
da vam se vidi radost u oku
i riba u vašem potoku.
Srce vam neæe tuæi u grud.
Tamo je led,
tamo je stud!

A bio sam sebi rekao,
i skoro se zarekao,
ali se nisam kleo,
nisam hteo,
nisam smeo,
pa sam porekao,
da više nikada,
a moĹľda ni tada,
neæu pisati o ratu.

Ne pišem ni sad
radi vas.
Ime vaše mi se gadi,
pišem sebe radi,
radi nas!

Pišem radi onih
koji vole, zbog onih
koje rane naše bole.
Zbog krivice,
radi Pravice.
Zbog onih koji æe doæi,
kojima æu dati
i dušu i srce,
a neæu ih znati!





Pesnièki maraton Aleksinac 2004. godine
Književni klub “Velimir Rajiæ”, Aleksinac
________________________________________________________________________


/N a g r a d a Ĺľ i r i j a/

R u ž i c a P e t r o v i æ, N i š


***

pitaju me
zašto iz oèiju
više ne teku suze
drhtim jaèe od vremena
znam plot
gde mogu ispruĹľiti ruku
i zamirisati
na ribizlu
tu se deca nadmudruju
ako je siromašan èovek
da li su i piliæi
siromašne piliæe treba ubiti
kaĹľe on

drhtim jaèe od meseca
iz kolena curi gnoj
posle pijanstva
èeljusti oploðene crvenim
ne raĂ°aju
otac me vaspitavao
da prepoznajem poglede
i nisam uzalud
punila svoje oèi
ludake odvode iza prozora
koji im pripadaju

tutnjim
tutnjim
tutnjim jaèa od vremena
iz nabrekle bradavice
kaplje rasol
raste mi sin
ispod leve dojke
zajutrila mi rosa u oku
i zaspala
a reè mu kamen
ne mogu ga rasprièati


PESNI�KI MARATON ALEKSINAC 2004. GODINE
Književni klub “VELIMIR RAJIÆ”, Aleksinac
________________________________________________________________________


/N a g r a d a p u b l i k e/

B o r i s l a v B l a g o j e v i æ, Æ u p r i j a


MOJA BRAÆA

Sve što može da se proda
Prodala su moja braæa
Mi ni svesni nismo bili
Ko kupuje i ko plaæa

Prodali su bez tapija
Sve Ă°uture i od oka
Sve livade do jaruge
Bistru vodu iz potoka

Njivu što nas hlebom hrani
U zakup su juèe dali
Sad prièaju pravdaju se
Gde je meĂ°a nisu znali

A meĂ°a je sve dok moĹľe
Pogled ptice da se vine
Prodali su deo neba
Belog orla u visine

I æuvike što meðaju
Od vetrova što nas brane
Lojze što nas vinom poji
Manastire razidane

I utrobu zemlje ove
Gde se novi kamen raĂ°a
Staro groblje pored puta
Prodala su moja braæa

I sve naše krvotoke
Ĺ to dolaze iz daleka
Prodali su sve izvore
Sve kladence belih reka

Pravoslavlje slavu veru
Kolaè što se daje sinu
Prodala su moja braæa
Tihu modru meseèinu

Prodadoše braæa braæu
Rasejaše kosti njine
Ko da ovde nikad nije
Bilo pravde i istine

Prodadoše crep sa kuæe
Kisnu grede otkrivene
Trune duša u ognjištu
Prodali su deo mene


OSMI FESTIVAL RODOLJUBIVE POEZIJE SRBIJE, 2004. GOD.
Književni klub “JOVAN DU�IÆ”, Barajevo
________________________________________________________________________


/ Z l a t n i p e è a t P r o v i t e lj s t v u š æ e g S o v j e t a s r p s k o g /

V e s e l i n G a j d a š e v i æ, F e k e t i æ


SRBIJA OD NEBA

Bog te nama dao na uzdarje
U lepoti èistotom što zraèi
Od oskoni sunca tvoga Ĺľar je
Sveto Slovo život što nam znaèi

Od neba si i nebom se pišeš
U šest slova zagrljenih stala
Tamjanom se hilandarskim dišeš
Na istoku ruĹľo rascvetala

Svaku si nam popunila poru
A u srce još više te stane
Nego sjaja u rumenu zoru
Ĺ to smiljem ti i bosiljem svane

Lepa li si u sveèarskom ruju
Kad osmeh ti po obrazu šara
I tvom svakom divim se slavuju
Ĺ to sa gorom pesmom razgovara

Sa usana ljubav ti se smeje
O veèeri molitve kad zboriš
I kad pališ svete polileje
Srca naša sreæom da razgoriš

Ko majkom svojom ne bi zvao
Kad Bog nam te na uzdarje dao





OSMI FESTIVAL RODOLJUBIVE POEZIJE SRBIJE, 2004. GOD.
Književni klub “JOVAN DU�IÆ”, Barajevo
________________________________________________________________________


/Ĺ  k o l s k i u z r a s t/

M i n a � u r i æ, IV razred gimnazije “Branko Radièeviæ”, S t a r a P a z o v a



ÆIRILICA - DAR BOŽIJI I NASLE�E SRPSKO

PraraĂ°anje svetinje BoĹľja je promisao.
Prosveæenje naroda ljubav vere njegove.
Poklon Svetog poistoveæenje sa veènošæu.
Posvetili nam trajanje da slavimo svevišnjeg.
Pismo jeziku, milost Gospoda èoveku,
za neprolaznu sluĹľbu svesti i svetlosti.

I bejaše žega, postojaše htenje,
Nepokolebiva snaga srca, uma i volje,
U dva istoènika, u dva isposnika.
Sastavnika naših nebesa, raja i zemlje.
Mostova naših vekova, oluja i smiraja.
Predskazanja našeg postojanja.
Seèenja naših službovanja.
Svestrana ljubav slovoslagaèa solunskih
utelotvorila je istoriju slovensku.
Slava suðenicima našim,
Simbolu našeg ostvarenja.
Praroditelju, prvouèitelju,
I svakom humanom æirilometodskom nasledniku.

Stari spomenik srpski odiše mirom slovesnosti.
Apostol sveti hrišæanski stihotvori Božje zapovesti.
Kaligraf poboĹľni jevanĂ°eljski slaĹľe, i slovi
kaluðerska dela, reèi i milosti.
Slika spisu, spis u snimki.
Proglasi spajaju svekoliku daljinu.
Sveta gora, Sinaj i Srbija klièu.
Simeon, Stefan i Sava.
Slava ocu i bratu i sinu.

Mnoga misao naša miropomazana je blagoslovom Tvojim.
Miroslavljevo, Dobromirovo i Vukanovo jevanĂ°elje
I zlatni potpis velikog imena srpskog
Kulinovo, Blagajsko il’grobno natpisje
Do rukopisa Dušanova zakonika struškog.
I zaponi, hronike, tipici, hrisovulje,
Kneza, bana, manastira, kralja,
�uveni Oktoih i slavljene povelje,
Knjige carstva i prepisi cara.
Kasnije bibliografije, psaltiri, psalmi i krèmije
Nicali su iz pohvale nadahnute Jefimije
Rasli uz preumna, svetih Ĺľitija,
Proistekla iz pera, poput Domentijanova, Teodosijeva.

“Ali ako jezike èoveèije i anðeoske govorim, a ljubavi nemam,
Onda sam kao zvono koje jeèi, ili kimval koji zveèi.”

Ostalo je delo njihovo i premnoga milost BoĹľija
da nas imenuje naslednicima premudrih.
Darovan nam je život i reè – zalog plemenitosti i ljubavi.
Ovenèani smo slavom predaka,
Oreolom iskonske duhovnosti i postojanosti.
Naše je samo da ne zaboravimo,
Da verujemo i èuvamo.
Budimo dostojni svetlosti svoje istorije,
Dosledni putnici na stazi istine i veènosti.





XVII ME�UNARODNA PESNI�KA MANIFESTACIJA “RUDNI�KA VRELA 2006” za nagradu Momèilo Nastasijeviæ; Književni klub “MOM�ILO NASTASIJEVIÆ”, Gornji Milanovac, 2006. godine
________________________________________________________________________



/n a g r a d a “ M o m è i l o N a s t a s i j e v i æ ” /

T a nj a � u r ð e v i æ, V e l i k o G r a d i š t e


MOJI PAGANI

Oni su se umivali na reci
ako su se uopšte umivali,
na svoj naèin brinuli o brojnoj deci
i poneku kravu u sumrak namirivali,
veèeravali komad sira i hladnu proju
posle èega su lezali na dušek od slame,
zahvaljivali bogovima što su svi na broju
pa utirali èaðave lampe plamen.
Njihovi snovi u mirisu ovèje vune
svakako smešni današnjem svetu,
sanjani kad severac besni dune
i ostavljani da æute u krevetu,
ostajahu tamo prosti i èisti
dok težaèki dan otrpi telo
da se uveèe u detalj isti
vrate na umorom ispisano èelo.
Pri tom, nisu bili divljaci
kako bi neki mogli da pomisle!
Oni su bili gorštaci – seljaci
u letnjoj oluji kose pokisle
i pomalo pogrbljenih leĂ°a
od svakodnevnog kopanja i oranja,
lica mrgodnih zbog gustih veĂ°a,
šaka žilavih poput granja…
Nisu bili divljaci ali ni sveci
nego èvrsto na zemlji, dole,
naviknuti da ih bude pevci
pošto se u mraku siti navole.
Njihova èeljad su bila zdrava,
poslušna i razumna, radna,
stariji odreĂ°uju pravila i prava
a deca æute i kada su gladna.
A bili su gladni više nego siti,
u zavisnosti od milosti neba,
ali nisu veæali o “biti il’ ne biti”
jer za “biti” njima tako malo treba…
Da ne rasrde vetrove i munju,
da ne smrzne voæka u proleæe prva:
u molitvi sklopljeni dlanovi u gunju,
na leðima uprtnjaèa s naramkom drva.
Tako življaše i po redu mreše
preci moji stameni, mili moji pagani.
Unuci ih spominju da se ne ogreše –
da se Ĺľivot nastavi blagoslovom laganim.
Iz korova vire spomenici beli:
�urað, Krsta, Svetozar – leže tu imena.
Neka su im potomci zdravi i veseli,
tek roðeni i buduæi ogranci plemena.





XVI JUGOSLOVENSKI ME�UNARODNI FESTIVAL POEZIJE I PESNIKA „PANONSKI GALEB XVI“, 2005. GODINE;
„KNJIŽEVNI – IRODALNI KLUB”, Subotica
________________________________________________________________________


/ P i l o t p e s m a /

P e t a r N. A l b i j a n i æ, S u b o t i c a

U SLAVU PESNIKA I FESTIVALA

Kada èovek perom dela stvara
U pesnika – pisca se pretvara
Kad se samo poezijom bavi
On postaje tada pesnik pravi

Emotivan i pun nadahnuæa
Kada ide stazama bespuæa
On koraèa slobodno prirodom
Sa Zvezdama pod Nebeskim Svodom

Misli svoje sreĂ°uje u glavi
Kad ih sredi na papir ih stavi
I da ne bi u zaborav pale
S njima ide i na festivale

Kad bi Pesnik prestao da piše
Festivala ne bi bilo više
Niti one divne poezije
Kad su tekle pesnièke vizije

Nemoj stati pisanje produĹľi
�itaocu pesmom se oduži
Uvelièaj taj susret pesnika
Svojim delom – èast je to velika

DoĂ°i na festival poezije
U oazu Panonske nizije
Na Paliæu pokraj Subotice
Pesniku æe tu da blista lice

Letnjeg dana osamnaestog juna
Na Paliæ æe stiæi i fortuna
Jer Pesnike i stare i mlade
Okupit æe “RT PESNI�KE NADE”

Kraj jezera što tiho žubori
Poèeæe nam poet razgovori
Poteæi æe pesnièke vizije
Ĺ esnaestoga Festa poezije





XVIII JUGOSLOVENSKI ME�UNARODNI FESTIVAL POEZIJE I PESNIKA „PANONSKI GALEB XVIII“, 2007. GODINE;
“KNJIŽEVNI – IRODALNI KLUB”, Subotica
________________________________________________________________________


/ P i l o t p e s m a /

M i l e n o v i æ M i l e n a, A l e k s i n a c


NE MISLIĹ  VALJDA

Ne misliš valjda,
da se svaki novi dan
raĂ°a samo za tebe
i da sve rujne zore,
pripadaju samo tebi.

One su moĹľda deo mene
i moĹľda sam ja novi dan
videla pre tebe,
videvši tvoj lik u ogledalu
umesto sebe.

Ne misliš valjda,
da su ove zvezde samo tvoje,
da si samo ti sreæan,
one su možda moje oèi,
koje trepere nad tobom,
u ovoj tišini vedre noæi.

One su moĹľda deo mojih snova,
nemirne moje Ĺľelje,
što trepere i lebde u vazduhu.

Ne misliš valjda
da su ove kiše samo tvoje,
i ne raduj se kada kapi,
padaju sve jaèe,
jer moĹľda to za tobom
moje srce plaèe.

Ne misliš valjda,
da je ceo svet samo tvoj,
moĹľda je i on deo mene,
što Tvoje ime nose.





KNJIŽEVNI KONKURS “JUTRO NAD OZRENOM 2006.”;
Književni klub “SOKOLOVO PERO”, Sokobanja, 2006. godine
___________________________________________________________________________


D a l i b o r F i l i p o v i æ F i l i p, K nj a ž e v a c


SVE BUDNO JE

Isklijalo klinje
Zapupoljio se pupolj
I voæe zavoæilo

Rasplinuli se mirisi
Trave zatravile
I korovi korove

Pohrl pohrl

Rastrnji se trnje
Okoprive koprive
Obod i zakaè
OĹľar i opek

Izbir Izbir

Sve budno je

Raste rastinje
Uraslo meðu prirašæe
IzduĹľ IzduĹľ

Dletuju detliæi
Balegaju balegari
Izrovuju rovci

Svud nabuj i napup
Ogran i olist

Sve budno je

Sve se mièe
Pokretljivosti sklono
Razbud i rasan

Sve budno je

Što leti - leprša
Što raste – vijori
Što zrije – rumeni

Boje Boje

Sve budno je

Razmravili se mravi
Gusene gusenice
Crvuju crvi
Ogrizi i nagrizi

�uj �uj

Sve budno je

Glašaju se glasi
I pesma pesmuje
Uhu dodvor èini

Zvuci Zvukuju zvuci

Sve budno je

Vetar se zavetrio
U zavetrini odvetrava
Primir i pritaj
Pridrem i odspav

Raspticile se ptice
Raspèelile se pèele
Roje rojeve
Lahor lahoruje
Sav odvaž i šepur

Leptiruje leptir
Šareni šare
I pogled na otprat
I zamah rukom na izmam
Al nesustig
Pobeg na cvet

I miris I miris

Sve budno je

Rašumile se šume
Šumom šumore
Dok vetri krošnjama
Kose ljube

Proleæu letovi
Laste lastare
Slavuji slavuje

Uzdis i opoj
Osluš i žmir

Sve budno je

Nagnezdila se gnezda
Razlegla se legla
Operuje se paperje
I kotovi kote

OsnaĹľ OsnaĹľ

Sve budno je

Zveri zver
Na nejaè zveruje
Oglod gloĂ°e neprobir
Zazmiji zmija
Zaliji lisica
Vranuje vrana
I vuk vukne

Ustrept Uzdrht

Sve budno je

PuĹľu puĹľevi
GamiĹľu gmazi
Kljuju kljunovi

Osmotr Opaz Ugled
Ustrem Uhvat Progut

Oprez Oprez

Sve budno je

Zazvezdile zvezde
Zameseèio se mesec
�as namig èas kokol èas zabulj

Zasovi sova
Æukne æuk
Svitne svic

Sve budno je

Oblaèe se oblaci
Okišile kiše
Nakapi i okapi

Nabujale bujice
Ponegde preplav
Ponegde poplav

Okisline i mokrine

Sve budno je

Ispar Ispar
Zasuncilo sunce
Razraèilo zrake

Golica vlagu
Ĺ to smehom se tanji
Ispar Ispar

Sve budno je