POEZIJASCG -

[ljuba-trebotin]

POEZIJA KOJU PIĹ E Kiborge K.B.


SVETLO


Sta radis sam u mraku ? �ijeg te svetla plaši jacina ?
�iju to srodnu dušu opet tražiš,korakom belim,od kreèa I dima ?
Lako je naæi bol u sreæi,treba ti malo bola sreæina,
Ne vidiš,još je to za tebe daljina,
Kada bi ljudi ovladali tugom, postala bi za tren disciplina.
Pogledom oka ledi se težina,ako ti je srce veæ postalo glina,
Udahni tugom umetnost,iz oèaja izvajaj najlepšu figuru.
Pokreni sebe oko sveta,prestani biti moralna meta,
Život je igra beskrajnog leta,osnaži se zovom divljine.,
Sebièno…
Sebièno…
Sebièno…
PotraĹľi za sebe nove vrline!

Kiborge K.B.

_________________
Stojim sam na putu! Imam samo sliku iz dana, kad bili smo mladi?

[ljuba-trebotin]

KnjiĹľevni opus kiborge K.B.

ODRAZ TISINE k.b.


Tisina… Da li me odsustvo zvuka moze prilagoditi buci. Da li je eho isto sto I senka. Budim se I dok sanjam, samo na tren ,kraci od sekunde,osnovne jedinice trenutka,naseg vremena,ali sve vreme spavam. Ako vidim sve greske,da li ih kvalitetno percepiram,ako ih ne mogu ispraviti. Svaka greska vec pripada proslom vremenu. Da li je san samo svesnost svojih apetita I neumorna glad mogucnosti,zelja za delic sopstvenog odraza. Da li je odraz isto sto I ja,ili I on ima svojstveni odraz I licno ja odraza u sopstvenom odrazu. Senka se spaja onog trenutka kad nestane svetla,ne zeli s tobom poci u mrak. Retke su senke koje se odricu svetlosti. Za pogresnu senku ja predstavljam mrak.
U odrazu sopstvene tisane kad kad zna biti prilicno bucno.

kiborge K.B.

[ljuba-trebotin]

KnjiĹľevni opus - kiborge K.B.

ONA


Ponekad dajem zvezdama
oblik tvoga lika,
oseæajuæi tvoj dodir
svakim treptajem vetra.

Tako daleko
a tako blizu,
nestaješ,
u senci oblaka,
nedostižna…

kiborge K.B.

[ljuba-trebotin]

KnjiĹľevni opus - Kiborge K.B.

SEBI�NA ILUZIJA


Gledam kada ti to hoæes, vidim kada ti to želis. Sebièna iluzija kao senka ne znane prošlosti, brises sve tragove, a ne zeliš reæi baš ništa.

Nijedne reèi da li sam vredan dok lutam sam, pustim ulicama mojih snova, kao šapat, tiho, sto tiše, plaseci se razbudjivanja svesti. Ti neæes znati ko sam ja, jer ti nikada neæes videti sebe onako kako te ja vidim, ostaæeš nema, ali glasnija od bilo kog šapata, postaæeš šetaè, lutalica, ali nikada neæeš osetiti snove, biæes ono sto si oduvek bila, sebièna iluzija, samo pogled.

Nestvarno i lažno, pomalo preteæi, bez ijednog glasa, nemo koraèaš tankom linijom veènosti, bez stajanja i bez osvrtanja, bez imalo nade u ono sto je nekada bilo sve.

Ništa. To je sada sve.

Odvratan oseæaj usamljenosti koji prolazi kroz svaku poru tela, ostavljajuci za sobom trag jedne zime i veèite stope u snegu. Neuspeli beg jedne senke.

Nisam. Niti æu ikada više biti isti, kao da ne postojim, ali dišem crtu odraza neke nove prošlosti buduæeg vremena. Oseæam da ne oseæam, iako vidim i ono sta ne vidim. Ispuštam krik, tako neèujan da ga nadglasava tišina. Odsustvo zvuka kao najlepša muzika.

Ponekad vetar donosi vazduh koji odiše mirisom, smeša gasova koja dobija boju, oblik, postojanje, misao koja je svemoguæa i beskrajna.

I najmanja laž savlada tišinu.

(citat “odsustvo zvuka kao najlepsa muzika” by IVO ANDRIC)

Kiborge K.B.
_________________
Stojim sam na putu! Imam samo sliku iz dana, kad bili smo mladi?

[Tetrabyblos]

Krik olova, eksplozija misica
ispod jutrom orosenog lisca
~
Vlazna oka, u zbun skrivena
izdaleka gleda, Boginjom spasena.

Jedna srna

[ljuba-trebotin]

KnjiĹľevni opus - Kiborge K.B.


PROŠLOST BUDUÆEG VREMENA


Prošlost buduæeg vremena.

Tiho je . Više i ne odlazim na ta mesta , zakopavam , odbacujem bilo kakvu povezanost, lažem da ne postoje , a zatim laž maskiram i granam na više manjih a ne manje velikih laži, ne bi li sam sebi zavarao trag i poverovao u koliènik sopstvene istine . Kreiram buduæa seæanja i uspomene delovanjem na sad . Ako usavršim laž neizmerno istinitom, neopisivo lepom, i bogatom sadržinom, jednoga dana , mnogo godina posle sad , sasvim siguran æu reæi , imao sam lepu prošlost buduæeg vremena .

Ono što ostaje smo mi sami u datim trenucima vremena, samo što ih po njihovoj osobenosti nazivamo lepim ili ružnim seæanjima, uspomenama.

Kiborge K.B.
_________________
Stojim sam na putu! Imam samo sliku iz dana, kad bili smo mladi?