POEZIJASCG -

[ljuba-trebotin]

Posle rodoljubive idemo na LJUBAVNU POEZIJU. Ovde u ovoj temi možete postaviti Vašu poeziju koja za temu ima ljubav.

Ova teme trajaće do kraja februara 2007. godine kada će Lepa Simić izabrati, po svom mišljenju najbolju pesmu i dve njoj uz rame, da ne kažem pratilje, jer kao što reče Branka nije izbor za lepoticu (mada su nam sve pesme lepotice).

Svima želim dobru inspiraciju i dobre pesme !
_________________
*Šta je mir duše, naspram oštrih ivica slobode*

[ljuba-trebotin]

Моја песма за ову тему


TИ ТО НЕ СЛУТИШ


Топлина ми срце заталаса,
док љубичица си смела,
у бекству од буке,
са рукама у џепу
туђег капута.

И волим ову јесен,
лишће што пада на моје жеље
и твој ход док гледаш небо.

А ти никад нећеш осетити,
жар погледа,
из мрачних ходника живота.

Али мени је лепо,
док хладноћа руши ласте,
заспале у живој коси.

Мени је лепо,
док идеш уз ветар,
лицем окренута судбини.

Мени је лепо
и ја волим
и ову јесен
и лишће
и твој ход.

Ја волим
и моју разиграну машту,
све сумње
и сву бол.

Ја све то волим,
а ти и не слутиш,
да са лишћем,
које у пролазу газиш,
умиру и моје очи.
Ти то не слутиш.


© Љубодраг Обрадовић
_________________
*Šta je mir duše, naspram oštrih ivica slobode*

[Branka]

I

Sa nebeskim osmehom deteta
ti otkrivas sve sto je sakriveno
ti pokrivas sve sto je nezasticeno
na nasim srcima od marcipana
ogledalce zapeceno izmedju
sarenih dana i usecerene rime

vidim sta zelis!
O ljubavi, hajde da se igramo!

menjam,
sva moja slova, reci i pesme
za tvoju umetnost pantomime.

II

Iako nosis hiljadugodisnje zvezde
na carskoj odezdi
iako mirises na mirtu, ruze i jasmin
iako pevas kao lutnja i mistral

Vidim istinu prirode tvoje
O ljubavi! Cekam te!
moja polja su zrela
vise se ne bojim

Jer nije Smrt..nego Ti
sto nosis kosu u ruci
zanjes srca.
Seci i moje!
Jer hocu da pevam!

III

O ljubavi,
iako znas sve odgovore
tvoje oci senice
tvoje suncano zrno psenice
tvoje srce kostunice
ne daju odgovore
a tvoja moc cutanja, uci:

istinska velicina coveka
u njegovim slabostima lezi.

O ljubavi,
kako sam sitna u tvom svetu
kako je hranljiv tvoj sjaj
kako je strasna tvoja istina.

IV

Izgleda,
tako davno i
za nekog drugog da si plesala
u svojim haljinama od zare
zaslepljujuca
u cipelicama od inja

O ljubavi!
vidi me sada!

staru budalu
ljutu kuju
sto glodje

(ostatke tvoje)

mesecevu kosku.



BRANKA KORAC

[Tetrabyblos]

Adagio sostenuto

Samo sapat
zvoneci medj zidovima tvojih inspiracija

Uhvatih te za ruke
I pogledah u oci

Nek blazen je cas!

Izgubljena od osecanja stala si
pred bledim belilom mirisa vanile
Pregazeno osecajem, telo ti je zajecalo

~

Pretvori tisinu u muziku...

Allegretto

Poletno igras po tek otkrivenom,
blago razotkrivenom prostoru
medj sumama

I zanos, i skok
I zanos, i pad

I sasvim tiho iscekivanje...

I Mesec. On vodi.

Presto agitato

Divlji trk i besni drhtaj vazduha na obrazu
u sumi, medj hrastovim stablima

Gledam te iz pticijih ociju:

bez daha si poletela u susret snazi
istrcavsi iz jednoga,
utrcavsi u drugo
Ni sama ne znajuci sta te vodi

A Mesec igra

Pokakujuci i urlajuci od smeha
cuje se u svakoj rupi na ovome svetu

Vidite me!

Od besa i jarosti raspada se na komade
Topi se kao blato u vodi


Dajes mu ogledalo iz svojih ociju
Mesec u ogledalu konacno je ceo

~

Daleko, iza tesko vidljivih brda ugledas Sunce

Jedna ptica sleti ti na rame

[zoca]

SANJAR


Uz note osluškujem,
tamna noć mi misli para,
tiho lomi pokušaje
u raskoraku
od tame do sjaja.

Zapleši samnom.
Neočekivano.
Trenutak je pravi,
zima mi na misli pala,
za svim tragam do detalja,
ne dam oku da se sklopi,
da mi duša ne zasanja.

Put sanjara, put bez kraja
a ozeblo srce,
hoće da se zgreje,
da ne prosi trunčice od snova,
nevidljivom da više ne klanja,
zalud više kroz prazninu
u nedogled putovanja.

Zapleši samnom.
Neočekivano.
Zapleši,
onom ljubavlju iz mašte
koju sam uzgajala,
zapleši,
želim da se rastanem
od sebe sanjara.

Zorica Brkić

[kolle]

SA CVETOM


Jel postoji jedan cvet
gde padaju uvek kiše,
gde stablima u krošnjama
vetar granje stalno njiše.

A u tome jednom cvetu
neko lepo se smeulji,
neko stalno mene gleda,
meni stalno ruke ljubi.

Smešak plave jedne male,
plavog cveta na livadi nekoj,
svi je vide,svi je maze,
sklanjajte se plavušan je moj.

Ne dirajte moje malo čedo
to je moje,taj cvetuljak mali,
ja ću stalno nju gledati
sedeći na kišnoj livadi.

A na kraju postao sam cvet
i mene sad gleda drugi neko,
neko ko je nekad bio cvet,
neko što govori da sam mu sve.

16.03.2000.g.

[Boba]

S vetrom
htedoh
da milujem ti kosu,
tako carobnu
i punu tajni.
Zavideh kisi
sto ljubi ti lice
prisutno
na trenutke samo.
Zazeleh
san da budem
u dubokim
ocima tvojim i
da se vecno kupam
u tami
njihovog sjaja.
Medj
zidinama van vremena
htedoh
i dusu svou
pred noge da ti polozim.

[ljuba-trebotin]

Evo na zhtev Vesne Mladenović postavljem njenu pesmu u ovu temu!


JA BIH


Da se kikoćem
i smicalice neke grozne pravim..
da ti izmaknem stolicu,
kao u doba djačkih dana..
htela bih.

Ti bi da ljubiš....

Naslonjenog obraza
na ramenu,
zavejala sate,
mrseći ti kosu
kao kašmir ,meku.

I plime,bi, topline,
kolac,
spotakao
zupce..
prolaznosti.
Za nas.
Da zaularenost
odećom
bude ,lepota granice.

Ti..ti nestrpljiv zhuriš...

Trčeći poljima rosnim,
do šuma bagrema,
našla bih kišu..
Bez kišobrana,
da gledj okorelu,mi,smije...
Igrajući žmurke.

Miomiris,
okrenuo bi renesanse ,list,
prinoseći slova zlatna,
ponovo rodjene žudnje.
Čiste...
izmedju redova...
Bagremovih..

Al' ne vidiš kud se krijem..
Mrtva romantika
čitati ne zna.

Zid savremeni
mene je prazan.
Opet
zapljuvaću sebe.

Zrele godine prizivaju
još jednu mladost.
Jagodice tvojih,
Bez otiska
Na koži,
Raskorak
Dotiču.

Hitrini
uzmičem.
I klizeći iz snova
razgolićuješ tajnu:
"Trebalo je sobom
Najpre ..da
podariš mi brata."

(C) Vesna Mladenović - Rainbow
_________________
Svaka koincidencija s bilo čim-nije slučajna

[lepa_S]

Dragi moji pesnici citaoci

Bez icije saglasnosti produzavam ovu temu jos 5 dana u nadi da ce moji dragi Pesnici primetiti moje nezadovoljstvo zbog tako mali broj prijava na zadatu zemu 'ljubavne poezije'

Ocekujem jos pesama.......................

Sa ljubavlju...lepa
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[likota]

Neodlucna pjesma

Rekoh,ko zna dal' cu naci mjesta za te'
u pjesmi sto smisljam da pozlatim sate
provedene s' tobom.

Al' spazivsi tracak tuge umiljate u ocima tvojim
ja pomislih,Boze hulio bih na Te'
kad joj ne bi' prizno,da sve svoje rime
njenim likom dojim.

I bas u tom trenu,kao da mi sapnu
neka dusa dobra magicne rijeci,
kojima cu vjecnu pjesmi da joj stvorim
ja zaustih,al' me tuga sumnja sprijeci,
sto ako joj osmjeh u prezir pretvorim?


Likota
_________________
Pjesnik bez Gospoda je kao pjevac bez sluha.

[DusanV]

Ти

Доћићеш ношена опет,
Ветром своје лепоте.
Ја ћу пропусити све,
да нагледам се дивоте.

Бићу негде далеко, сигурно скривен од погледа.
Када те гледам пулсира тело, у глави збрка од нереда.
И онда жаока...
Кад окренеш главу, када ме видиш.
Па ме постидиш,
несташним очима.
Ти бацаш клетве,
као вештица...
Ја клас сам твојих очију жетве.

Тако поносна...

И онда постанем бетон.
По којем газиш.
Ђонови твоји тако ми пријају,
И очи што се са мном играју.
Смеју.
До Леда хладе,
До Сунца греју.
Па онда утихну.
Смире се, склоне од мене.
Кисела језа прође кроз вене,
и ја тражим тај осмех.
Захтевам, док те гледам.
Али ништа...

Лукаво пустиш косу да лети,
и као барјак да се вије.
Ја гледам равно, кроз црно благо,
да ли се тамо осмех крије.
Мучим се, тражим, очекујем..
Ништа не видим, ништа не чујем.
Ја само сам поглед, само чуло,
за цео свет слепо и глуво,
осим за тебе.
За тражење осмеха.
И не треба ми подстрека,
ни наде.
Ја само стрепим и бојим се,
да ми те неко не украде.

[Zbrilion]

RASTANAK


Ispracala me je na voz
ljubili smo se dugo
trljali nosevima kao Eskimi
gledali pozudno i tajanstveno
Po kishi...

A onda je ona obavezno iz dzepova svoga kaputa
vadila nash naceti vinjak ili rum
i nepojedenu cokoladu...

"Biraj jedno od ova dva za put".



Uvek sam birao alkohol:

da bih je castio cokoladom
da bih lakshe podneo prugu,shine,rastanak od nje
i sve te ljude...
A i u sushtini ne volim kada ona mnogo pije...


Znao sam:

dan kada budem odabrao cokoladu
bice pocetak
nasheg
kraja.

[wannabepoet]

Ovo je nesto sto sam bio napisao za Valentinovo. Rekao bih da sam se natjerao, jer inace ne volim taj dan, ali eto...

Priznajem ti, draga

Priznajem ti sada, draga
sve što mogu priznat rječju,
u tebi mi sva je snaga
i u tebi ja tražim sreću,

s tobom vidim sretne dane,
našu djecu i dom mali,
raširilo drvo grane,
bagremii su procvjetali.

Moja ti si tiha luka
što me uvijek spremno primi,
utočište od svih muka,
ognjište si moje zimi,

ti si moja muza lijepa
što mi nove pjesme nosi,
ti si zora mojih ljeta,
moja ljubav, eto, to si.

Priznajem ti, moja draga
kroz pjesmu sad ljubav svoju
i molim te budi blaga,
ne povrijedi dušu moju.

Davor P.

[Dartanjan]

VOLIM TE

Večeras zvezde padaće za te’
U tvojim očima naći će mir
I kao duše, večiti pir
Vesele, sjajne provešće sate


Osećam blagi zvezdani prah
Što tvoje oči bacaju na me’
Plašim se da će ostati same
U ovoj noći me uzima strah


Lomi me znanje da sad’ si sama
Da tvoje srce za me’ ne mari
Al’ čuvaće te’ moji čuvari
Biti kraj tebe kad' pada tama


Istina moja da ne voliš me
Boli ko’ trnje ružinog tela
Ali za tebe princezo bela
Kroz trnje, ruže ubraću sve


Molim za delić srca tvog nežnog
Da srcu mome podari sne
Da ove noći besane
Ublaži jarost, bola neizbežnog


Tvoje je biće, boginjo moja
Najlepsi hram za kojim patim
Tako je dalek, i dal’ da shvatom
Da mojim patnjama nema broja


Eva bi moja, mogla ti biti
Da samo malo bola mi znaš
Mogla bi meni sreću da daš
Jer ja te volim, ne mogu kriti.....[/b]

[Dartanjan]

NEMIRI

Pogled tvoj, misli mi muti
Kraj tebe drhtim i gubim dah
Moje srce zbog tebe ćuti
Najednom stane, dal’ je to strah?


Dal’ je to jeza koja mnom vlada
Kada te vidim, il’ čujem ti glas
Ni sni mi mira nemaju sada
Nebeske bašte, ti si ukras


Najlepša ruža koju videh do sada
Za mene bićeš i zauvek, ti
Princezo, da li ćeš shvatiti ikada
Da srce moje, nad tobom bdi….