POEZIJASCG -

[BileMilojevic]

Za Stih dana za utorak,11.decembar 2007.god. predlaĹľem strofu
iz pesme Glumac od Miloša Nikoliæa, koja glasi ovako:

*Kad za sobom sve zavese spustim,
kad sam kao nad ponorom pustim
beznadežan, ja tad neutešno
samom sebi s podsmehom izustim:
,,Hajde, glumac, kaži nešto smešno!"*

ObrazloĹľenje:
Ovaj originalni pesnik, u blago sarkastiènim pesmama
izvrgava podsmehu malogradjanski mentalitet naših sredina-
bilo da su palanke, ili velegradovi. U njegovoj poeziji politièari
vode politiku za šankom, glumce progoni praznoglava rulja zahtevajuæi
da kaže nešto smeešno...pa i samom umetniku u neshvaæenoj sredini,
i samoæi nameæe se taj eho: Hajde, glumac, kaži nešto smešno!
Ova poenta u sve tri strofe pesme Glumac moĹľe, a trebalo bi,
da se shvati i mnogo dublje- asocijativno: aluzija na indolentnost
mase prema tragici naše stvarnosti...Dok se privikava na ropstvo,
ta glumèeva publika istovetna je sa lumpen proleterskom masom
starog Rima, kojoj je iznad svega bilo najvaĹľnije- samo: Hleba i igara...

Cestitke Milošu Nikoliæu i njegovom kovaèkom nakovnju sa željom
da još èešce kuje i otkiva ovakve dragulje na èast poezije uopšte,
a u našem pesnièkom kolektivu posebno.
M. Milojeviæ

[BileMilojevic]

Za Stih dana za sredu, 12. decembar 2007.g. predlaĹľem stofu iz pesme:
Nepodobna od Svetlane-Cece Poljak, koja glasi:


*Evo, i danas reke su zlatne
dok nas od milja zasipa
Meseèev prah!

I ja zbog toga treba da æutim kada
osetim vonjavi dah,
blud i strah u brdini izdaje?!

Ĺ to se niko ne kaje, niti se iko pita
i ne sme da plaèe što je sreæa zabita,
neoprošteni bljesak pobednièkog štita,
koji je varnièio u krvavu kaljugu "greote"
ove,- za sve što vas dronajvi narod
danas pita!*

ObrazlpĹľenje:
Svetlana Polak-Ceca, Bibi, Senka...i sa još nekim lepim nadimcima
iz milošte dobijenim, u svojoj velikoj protestnoj pesmi Nepodobna
ustaje sa vriskom sama protiv svih!
Ona rezimira kljuène politièko- istorijske poteze naših vladajuæih garnitura
u prošlom veku i današnjih, aktuelnih...
Pesnikinja sa gorkim oseæanjem istièe da je sve bilo pogrešno i upereno
protivu svetlih ideja Cara Dušana a naroèito Vožda Karadjordja i sopstve-
nog naroda, dronjavog naroda zemlje ove, koji pita prošlost i sadašnjost
za sramote i grehove...
Ovaj himnièki protest- ostaje samo gnevni pokliè usamljene poetese,
i ne ukazuje na pravi, a tako potreban, izlaz iz mraka, bede, ropstva
u kome njen "dronjavi narod" pati. "O, mi smo slomljenih vratova glavu
digli!" i do miropomazanja stigli, kaže ushiæena pesnikinja...
Nažalost, u svoj svojoj bespomoænosti nismo mogli ni korak napred-
veæ nazad u srednjevekovno stanje ropsko...
Iako glavna poruka ne osvetljava glavni i pravi put, dovoljno je snaĹľna
da èitaoce probudi iz letargije i da porazmisle u kakvoj se kaljuzi nalaze,
što je hrabru Bibi podstaklo da se zapita:"Zar vama da napišem stih?!"
Moje iskrene èestitke talentovanoj poetesi a èitaocima predlog da
pomno analiziraju ne samo stih dana, veæ kompletnu pesmu.
Istovremeno predlaĹľem glavnom uredniku Ljubi da pesmu ne skida
sa sajta prema uobièajenom terminu, veæ da ostane na raspolaganju
posetiocima i èlanovima sajta bar do poèetka naredne sedmice.
M.M.

[ljuba-trebotin]

Sve pesme, pa i Cecina, za sada se ne skidaju sa sajtu. One su uvek u arhivi Sajta i mogu se po želji èitati.

Dovoljno je malo izuèii sajt pa doæi do svih sadržaja. Pozdrav Ljuba
_________________
Stojim sam na putu! Imam samo sliku iz dana, kad bili smo mladi?

[BileMilojevic]

Natalija Jakovljeviæ

NA GROBU DEVET JUGOVIÆA

I

Uokvireni suvom travom
kameni steæci
u moru šumora
na dnu plavoga
pretci..
Izviruju kamene glave
zalegle na poloĹľaju nade
u zasedi bez boja
u zasedi nespokoja..

Glasne se orao krstaš
što krstom krsti plavet
i kamen topli
što stoji ko zavet..

U moru suve trave
kamene suze znane.

II

Plaèem suzom groždja
na kamenom groblju
na zalasku sunca.

Na ivici Ĺľivota
šume kiparisi
ko koplja
olovom zaliveni
da rana bude bolna.

O, poteci potoku
oku
svetlosnog biæa
Nek zarumenim
bojom hoèanskog piæa...
neka me sretne
radost plava
naše nebo u oku Sjaja.

III

Dok kaplje vino
iz cevotoka, venotoka
iz oka
bruji tišinom tajna
koja odvaja
naše kosti
u zemlji crnici
u zemlji kosturnici.
BoĹľuri se raspukli
bojom zara.

Od onoga što je bilo
motam jedno klupko sivo.
Kos zviĹľdukom para javu
u nebitku u neĹľitku
koštanu glavu ostavljam samu...

Za Stih dana za èetvrtak 13.decembar 2007.god.
predlažem strofe drugog dela pesme Na grobu Devet Jugoviæa
od Natalije Jakovljeviæ.
Za Pesmu nedelje za drugu sedmicu decembra 2007. godine
predlažem pesmu Na grobu Devet Jugoviæa
od Natalije Jakovljeviæ.
Obrazloženje: U pesmi Na grobu Devet Jugoviæa
Natalija Jakovljeviæ veoma originalnim pesnièkim jezikom,
naizgled nerazumljivim, malarmeovskim metaforama,
daje sliku našeg sadašnjeg istorijskog trenutka.
Ona je na Grobu Devet Jugoviæa- najtragiènije naše narodne
legende o mogu æoj žrtvi koju je ikada ijedna porodica ne samo u nas
nego bilo gde u svetu dala za Slobodu, videla kako u okviru suve trave,
kraj kamenih steæaka,

*Izviruju kamene glave
zalegle na poloĹľaju nade
u zasedi bez boja
u zasedi nespokoja...

Glasne se orao krstaš
što krstom krsti plavet
i kamen topli
što stoji ko zavet..

U moru suve trave
kamene suze znane.*

Ovo je slika naše trenutne stvarnosti u kojoj zaludno glaska orao krstaš
dok teku kamene suze u moru suve trave.Je li se na plodnom ravnom
Kosovu zatrla i zatire soèna, mlada, zdrava trava, je l ostaje samo njen
trag osušen koji æe neumitnim prirodnim zakonitostima ubrzo biti pretvo
ren u nevidljivi prah?
I zato, poetesa, vestalka savesti naše, plaèe suzom grožða na
kamenom groblju u modrom sutonu dok zalazi sunce...I moli molitvom
da potok hoèanskog piæa da krene oku svetlosnog biæa do radosti
beskrajne plave-Slobode.
U treæem delu ove velièanstvene umetnièke tvorevine Natalija Jakovljeviæ
s tugom podseæa na zemlju crnicu- kosturnicu i od prošlosti slavne daleke
i nedavne mota klupko sivo- dakle:snuje ne baš svetlu buduænost svesna
gorke èinjenice da bogovi rata, zala, otimaæine i ropstva, imaju baš nas-
kamene glave Jugoviæa na svom kartaškom stolu.
Pesma ove vrsne poetese uvek ukorenjene duboko u
stvarnost navodi na razmišljanje naroèito o dilemi o žrtvi slavnih Jugoviæa-
najvelièanstvenijem simbolu slobodarstva junaštva i èojstva i da li su
onda i sada zaista zalegli na poloĹľaju bez boja, u zasedi nade, u zasedi
nespokoja...
Velika èestitka poštovanoj Natali, a èitaocima pozdrav sa željom da
uživaju u ovoj nenadmašnoj slobodarskoj pesmi i da o njoj daju
svoju ocenu.
M.Milojeviæ

[natalijajakovljevic]

Bile,

prvo sam htela da vas pohvalim za izuzetan komentar pesme Cece Polak a onda kad sam procitala vas osvrt na moju pesmu stvarno sam ostala bez teksta!Izuzetni ste !Veliko vam hvala od srca.
mnogo pozdrava od Natalije

[BileMilojevic]

Za Stih dana za petak,14. decembar 2007.godine
predlažem stihove iz pesme:Jamb-rulet od Marka Antiæa,
koji glase:

*Onda je Marija hladnokrvno uzela kockicu,
zakotrljala ju je elegantnim potezom
svoje lepe šake i kockica je rekla -"tri".

Marija je popila tri "akinetona"
sa likerom od višnje.

Onda je ona imala tu èast da zavrti tablu
i èaèckalica je gledala u Milana.
Milan je imao više sreæe, dobio je "pet"
i popio svoj zgoditak na lutriji.

Kockica se kotrljala još izvesno vreme
a onda je Mesec naglo poèeo
da gubi svoj sjaj.*

ObrazloĹľenje:
Pesma Marka Antiæa-Zbriliona, po mom mišljenju, je vrlo dobra.U prvom redu što odražava gorku stvarnost naše svakodnevnice. Kompozicija umotvorine: uvod, radnja, sa obiljem podataka o akterima, tehnici korišæenja pogubnih medikamenata, bolesna mašta "junaka" kao posledica tragiènih porodiènih, i ne samo porodiènih, situacija, odlièno izvedena. Rasplet - poenta metaforiènim stihom "a onda je mesec naglo poèeo da gubi svoj sjaj" ukazuje na neporecivi talenat mladog, angažova nog umetnika.
Nažalost, naša stvarnost je teška pa i poezija u svojoj društve noj funkciji mora i treba da je slika. �estitam Marku što se odluèio da ovom jedinstvenom, originalnom slikom predoèi crnu stranu našeg društva .
Možda æe i njegova pesma pomoæi mladim ljudima, a naroèito roditeljima i odgovornim organima (koji primaju debele pare za svoja name štenja) da se trgnu iz letargije i koliko- toliko uèine nešto protiv drogerske pošasti koja uništava naš mladi naraštaj.
Srdaèan pozdrav pesniku sa željom da u svojoj poeziji i dalje prati stvarnost sa svim njenim gorèinama, ali i radostima...
M.Milojeviæ

[ljuba-trebotin]

Stih Dana za 15.12.2007. godine

DA IMAM �AROBNE MOÆI


Da imam èarobne moæi
znala bih kuda æu poæi
Išla bih èak na kraj sveta
da niko ne moĹľe da mi smeta
Na svetu ne bi bilo rata
Niti svadje zbog svetskog zlata

�arobne moæi da imam ja
Sunce bi moralo stalno da sja
Sva deca bila bi sreæna i sita
i zabranila bih lov na kita
Da ima neku èarobnu moæ
makar trajala jednu noæ
al èarobnu moæ nemam ja
ona je samo deo mog sna
�arobna moæ nije mi data
ta moæ su moji mama, tata i bata.

(C) Æerka Zorana Hristova

PS: Izvinjenje Bilu što se umešah u njegov posao. Dva su razloga za to: prvi, Bil Kasni, a drugi, važniji - izvaredna pesma za uzrast pisca.
_________________
Stojim sam na putu! Imam samo sliku iz dana, kad bili smo mladi?

[BileMilojevic]

Za Stih dana, za ponedeljak, 17. decembar 2007.god. predlaĹľem,
strofu iz pesme Požuda od Zorana Matiæa, koja
glasi:

*Тржим твоје уздахе,
Нове, јаче,
На мени твоје руке, стежу ме,
Прстима кидаш моју кожу,
Пролазиш преко мога тела.
Слушам олују пригушеног крика,
Стајеш, пролази трен времена,
Дубоки тихи јецај, у загрљају.*
Pesnik Zoran Matiæ,veæ duže vremena bavi se uglavnom ljubavnom poezijom.U pesmi
PoĹľuda opisuje trenutke lude strasti dvoje zaljubljenih,kojima je prirodni nagon daleko iznad
biološkog nivoa i potpuno predani jedno drugom, obuzeti strašæu izdišu,traže ruke partnera, kidaju kožu, drhte, jecaju...vrište...
Naturalistièka nota u pesmama Zorana Matiæa ( ne samo u ovoj) postaje manir njegovog mišljenja i pevanja.Neka i nije moderna,
ali poezija Matiæa je u neraskidnoj vezi sa nagonskim motivima ljudi, naroèito mladih.Realni prikazi ljubavnih odnosa i ponašanja
partnera pri seksualnom èinu možda kod nekih golicaju maštu, možda kod nekih izazivaju odbojnost i svrstavaju ovakve stihove u porno poeziju, ali je to stvar liènog ukusa i afiniteta, a što se umetnosti tièe, pogotovu poezije, takvi prikazi seksualnih trenutaka, potpuno su, što bi pravnici rekli-legalni.
�estitam gospodinu Matiæu za vrsne stihove opisa golicave scene, a svima koji to vole želim duge trenutke užitka i bujnu maštu pri soptvenom doživljaju ove uspele pesme...
M.Milojeviæ.

[BileMilojevic]

Za Stih dana 18. decmbra 2007. god. predlaĹľem strofu iz pesme Detalji
od Vesne Mladenoviæ, koja glasi:


*E, tu vidim liènost:
sjajnu, sigurnu,
svoju, mlaĂ°anu, itd.
Netaknutu.
I treba da paradira.
Da nisam te detalje
u...
Sad bih vam rekla:
"stavom -u leĂ°ima motka"
propagira-
"Nemam spondilozu!''

Ali ovako
ona je lepša-
a ja od sebe bolja.*

Vesna Mladenoviæ u svojoj pesmi Detalji opisuje nekakvu damu
u poodmaklim godinama i svu njenu neutoljivu èežnju za nestalom
mladošæu, mladalaèkom vedrinom, lepotom, živahnošæu i drugim
mnogobrojnim èarima, koje ta dama pokušava da pokaže sada kada
ih više nema i kada takvi pokušaji u odevanju, držanju i sl.
izgledaju smešni, gotovo groteskni.
Moje èestitke ironiènoj, vrsnoj poetesi, a èitaocima prijatne trenutke
i vedri osmeh, pa iako i nisu baš mladi...
M.Milojeviæ

[BileMilojevic]

Za Stih dana za 19.decembar 2007. godine predlaĹľem
strofu iz pesme:Ljubavna pesma od Branke Koraæ
koju citiram:

*o, kaži mi, veæ, šta slavimo?

( znajuæi tebe, smejaæeš se.)

-kada popiješ èaj, reæi æu ti!


I dok budeš gasio žedj
sedeæemo nemi i svesni
velièanstvenosti dana
u kome naša veèna glad
miluje izborana lica,
obiènog, starog para.

Ako Bog da dobrog zdravlja

osmeh kao oseka
odneæe sa sobom
ostatke poslednjeg pitanja.*

ObrazloĹľenje:
Ovo je jedinstvena apoteoza ljubavi, prelepa pesma o ljubavi bez
reèi èežnja, ljubav, volim te i mnoštva drugih pesnièkih štaka
kojima se sluĹľe da stignu do Ĺľeljene metafore.
I sve æe tog jutra odleteti u beskraj, neznano kuda iznad ekvatora,
kad plane u zdravom telu i duhu šta? Šta to- ne kaže explicite naša
poetesa...Ne treba ni da kaže kad koristi blagoslovenu pesnièku figuru
Elipsu u kojoj se izostavljaju reèi koje se podrazumevaju u kontekstu
ostalih.I mi znamo zbog toga da su u pitanju prava,iskrena, duboka
ljubavna èežnja i ljubav, osloboðeni svakog straha pa i straha od starenja
kao neminovne fiziološke zakonitosti.Svejedno ona æe svom dragom poslu
žiti tajanstveni èaj uz krišku zlatnog meseca pod kojim samo ljubavnici
i pesnici sanjaju Eldorado-zemlju sreæe i ljubavi i svako dobro i bez pomoæi
Boga.
U tom velièanstvenom danu ljubavnog požara utoliæe se veèna glad-
iliti èežnja i postaæe sasvim izlišna pitanja šta slavimo-slavimo ljubav
bilo da smo još uvek mladi kao naša poetesa ili pak stari, stari, kao ja njen komentator.
U to ime dragoj Branki, iliti P o e t e s i, èestitam iz sveg srca i želim joj sreæan i skori dolazak
tog velièanstvenog jutra pre nego što joj se bore uvreže na vedrom èelu i obrazu èistom.

M.Milojeviæ

[BileMilojevic]

Za Stih dana za 20 decembar 2007 godine predlaĹľem strofu
iz pesme RODOLJUBIVA od Spasoja Ž. Milovanoviæa, a koji glasi:

*Набијем те на кривак
овај мој
красни
масни
прваославни
и српски
и још ближе
подјастребачки
и расински
плућна крила да ти размакнем
очи да ти уврљавим

Са царског престола
пишам ти се ја
на тај твој
second hand

врљо врљава*

Obrazloženje:Pošto nisam kompetentan za analize
pesama postmoderne ili najmodernije,
uzimam za moto komentar Lj.Obradiviæa:
"Ajd, sad!", koji verovatno znaèi pohvalu ovoj
neuobièajenoj pesmi.
M.Milojeviæ

[BileMilojevic]

Za Pesmu nedelje u treæoj sedmici decembra 2007.g.predlažem
pesmu Da imam èarobne moæi od Milene Jovanovoæ,
uèenice osnovne škole u Leskovcu, æerkice našeg kolege Zorana
Jovanoviæa-Hristova.


DA IMAM �AROBNE MOÆI

Da imam èarobne moæi
znala bih kuda æu poæi.

Išla bih èak na kraj sveta
da niko ne moĹľe da mi smeta.
Na svetu ne bi bilo rata
Niti svadje zbog svetskog zlata.

�arobne moæi da imam ja
Sunce bi moralo stalno da sja.
Sva deca bila bi sreæna i sita
i zabranila bih lov na kita

Da ima neku èarobnu moæ
makar trajala jednu noæ
al èarobnu moæ nemam ja
ona je samo deo mog sna

�arobna moæ nije mi data
ta moæ su moji mama, tata i bata.

Malecna, poletna pesnikinja Milena poželevši da ima èarobne moæi,
bajkovite, kao i svako dete, i ne samo dete, u svojoj prelepoj
pesmici postavlja niz egzistencijalnih pitanja ne samo sebi nego
i svetu.
Ona bi stigla èak na kraj sveta-sve bi videla, sve saznala-i lepo
i ruĹľno...
Zabranila bi da iko ikom smeta- u miru i sreæi cvetala bi naša planeta.
Zabranila bi rat-tu najogavniju pošast koja hara èoveèanstvom od kada
je veka i sveta.Zabranila bi lov na kita-prelepa ekološka vizija tako
potrebna svim živim biæima na našoj Zemlji.
Zabranila bi svaĂ°e oko svetskog zlata- svi prirodni resursi raznih
podneblja i poddruèja služili bi na dobrobit svima, a narodi tih
podruèja ne bi se bojali porobdzija stranih ni onih iz svog okruženja,
svog gensa.
I bez jednog tuĹľnog "Eh!"-mala pesnikinja kaĹľe da je sve to deo njenog sna,
a èarobnu moæ vidi u ljubavi prema roditeljima i bratu.
Neverovatno, ali na sreæu istinito da mladašno dete razmišlja ovako
vispreno i plemenito do krajnjih granica.
�estitam Mileni, njenim sreænim roditeljima, njenom uèitelju i školi.
M.Milojeviæ

[BileMilojevic]

Za Stih dana za 21.decembar 2007. god.predlaĹľem strofu
iz pesme: Tebi, èarobna ptico! od Milorada Nikiæa,
koja glasi:


*Nadleti nad polja naša,
Sunèanu kišu raspi
Neka nejaè ugasi žedj.
Svetlosti, umesto mraka!

A onima što nam
Horizonte krate
I granice uma pomeraju-
Ostavi kletvu potomaka!*

ObrazloĹľenje:

Pesnik Milorad Nikiæ u ovoj rodoljubivoj pesmi obraæa se,
nemoæan,moæima Æarobne ptice da vidi polja i narod
Otadžbine naše, da nejaèi ugasi žeð-žeð za Slobodom,
sreæom, životom dostojansvenim za �oveka...
Metaforiènim apostrofiranjem on moli �arobnu pticu
da dušmanima našim što nam granice uma pomeraju
nikada naše potomstvo ne zaboravi i da ih do veènosti proklinje.

�estitam g.Nikiæu a èitaocima želim prijatne trenutke dok
èitaju ove visoko umetnièki uoblièene stihove.
M.Milojeviæ

[BileMilojevic]

Za stih dana za 22.decembar 2007.god. predlaĹľem strofe iz pesme
Ovde postadoh od Mileta Tešanoviæa, a koje glase:

*Kraj puta gdje su letve otpale;
Ispod kamenja što se godinama ne mièe
Izrasla je trava i ostruga;
Žive duše su nekuda nestale.

Kiše su stale i izvori presahli.
Po bašti svjetluca prašina žuta,
Nemoæ se uvukla u voæke kraj puta...
Ovo je mjesto gdje postadoh!*

Kakva iskrena i bolna èežnja.Slika tog mesta postanja, sreænog detinjstva,
i svih dragih i milih, jedno vreme i atmosfera, sigurno stoji u srcu, u duši
i brani se od zaborava...Ta slika davna mami u mesto postanja, osveĹľava
neprekidno najlepše uspomene.I kad Pesnik ode tamo gde postade,
gde sreæu spoznade- vidi pustoš...Dragih tamo nema, tarabe istrule, buja ostruga i
drugi korov...Odušak može biti jedino pesma, ali samo za onog kome je neka
svemoæna i svedobra sila podarila raskošan talenat kao što
je sluèaj sa Miletom Tešanoviæem, vrsnim pesnikom, èije pesme na ovom
sajtu rado èitamo.
�estitam gospodinu Tešanoviæu.

[BileMilojevic]

Za Pesmu nedelje za èetvrtu sedmicu decembra 2007.god.
predlažem pesmu Komšinica od Milisava �uriæa,
koja glasi:

KOMĹ INICA


�esto odem do kafanice
da popijem neko piæe
a veæ u drugoj èaši sviæe
lice mile komšinice.

Komšinica moja mila,
satkana je sva od zlata,
svake noæi jedno drugom
pokucamo na stara vrata.

Slatka mi je kao vino-
što starija sve je bolja!
PotraĹľi me draga kono,
s tobom mi je piti volja.

�aša sreæe se prelila
vino nam se svo izlilo:
ja nju pitam, mene ona-
šta li nam se dogodilo.

Kucka kona, kuckam ja-
ja dzentlmen, ona fina...
Kuckamo se stalno tako
i pune flase rujnog vina
ispraznimo na brzaka, il polako...

U ovoj poletnoj, malo šaljivoj, pesmi pesnik Milisav �uriæ varira jednu
od mnogobrojnih èežnji muškaraca prema pripadnicima lepšeg pola.
U ovom sluèaju to je komšinica- žena u stalnom susretanju, sluèajnom,
ili namernom, svejedno.
On je izabrao neuobièajenu atmosferu, kao i razlog, u kojoj se ta
ljubavna èežnja realizuje- uz flašu rujnog vina...
Kao i komentatori njegove pesme i ja gospodinu �uriæu srdaèno
èestitam, i želim da se komšije i komšinice (bar ovi sa PoezijeS i ex-Yu)
poèesto sretnu i nazdrave jedno-drugom, pa "kom opanci-kom obojci"-
što reèe jedan komentator.(Izvinjavam se za ovu šaljivu opasku.)
M.Milojeviæ