Miladin
Pridruio: 23 Jun 2007 Poruke: 2
|
Poslao: Sub Jun 23, 2007 10:04 pm Naslov: Odlomak iz romana SUZA |
|
|
Dugo su hodali bez ijedne reĆØi. Umesto njih razgovor je vodilo samo opalo liÅ”Ć¦e pod njihovim nogama. Koliko god delovalo kao obiĆØno Å”uÅ”tanje suvog liÅ”Ć¦a, ako biste osluÅ”nuli malo bolje, sa malo viÅ”e pažnje, uvideli bi da to nije samo Å”uÅ”tanje veƦ da svaki taj list neÅ”to govori i da se tu vode vrlo zanimljivi razgovori. Eto baÅ” jedan list je priĆØao kako je on bio na najviÅ”ij grani drveta i hvalio se kako je odande video celu Å”umu iz znao je Å”ta ko radi u svakom trenutku. Jedan drugi, veƦ pomalo braonkasti list, priĆØao je kako je bio nepažlji i kako se otikinuo sa grane iako to nije želeo. JoÅ” je rekao da je bio jako tužan dok je padao jer je bio suviÅ”e mlad da bi otiÅ”ao od voje prodice i iz svoje kuƦe, a naroĆØito Å”to je otiÅ”ao bez pozdrava. PriĆØao je da celo to putovanje i nije bilo toliko loÅ”e veƦ da je bilo prava avantura jer samo trenutak pre nego Å”to je dodirnuo zemlju vetar ga je opet podigao, visoko, viÅ”e i od najviÅ”eg drveta u celoj u Å”umi. Sa uživanjem govorio je kako je video Sunce izbliza i kako ga je skoro dodirnuo, ali ga je vetar odveo na drugu stranu i joÅ” je priĆØao kako se ĆØudio kada je video Å”umu sa tolike visine jer je mislio da je Å”uma velika, a kada je video odozgo oseƦao se kao kakav džin u odnosu na nju jer je ta cela velika Å”uma bila manja i od najmanjeg zrna pÅ”enice.
TreƦi list se hvalio kako je najjaĆØi od svog liÅ”Ć¦a na svetu jer se toliko ĆØvrsto držao za svoju granu da je tu ostao ĆØitave dve godine, dva leta i dve zime i da nijednom nije promenio boju veƦ da je uvek bio sveže zelen. Ostali listovi su ga sluÅ”ali i divili mu se iako su znali da je to nemoguƦe i da nijedan list ne može da izdrži nijednu celu, a kamoli dve godine. Znali su to, a ipak mu se nisu smejali i pravili su se da mu veruju, zato Å”to su znali da Ʀe biti tužan i ljut ako bi to uradili. Nisu ga ismevali zato Å”to je život svakog lista veoma kratak, a zamislite da neko tako kratak život provede tužan i ljut. To je isto kao kada biste jednom leptiru rekli da je ružan. Leptiri takoĆ°e žive vrlo kratko, joÅ” kraƦe nego jedan list. I svi znamo da su leptiri prelepa živa biƦa koja svojim Å”arenim krilima maÅ”u velikom brzinom i prave nesvakidaÅ”nje i ĆØudne oblike obojene spektrom najdivnijih boja. Kada bismo takvom leptiru rekli da je ružan i da su mu krila suviÅ”e dosadna on se možda ne bi naljutio, ali bi se zato straÅ”no mnogo rastužio. Ne bismo stigli ni da mu se izvinimo ili da mu kažemo da smo se samo Å”alili, a on bi veƦ uginuo. OtiÅ”ao bi sa ovog sveta kao najtužniji leptir na svetu. Jer ja mislim da leptiri postoje da bi ulepÅ”ali ovaj svet i da zato ne postoje ružni leptiri i zbog toga kada bi samo jedan leptir uginuo tužan jer mu je neko rekao da je ružan, ovaj svet viÅ”e nikada ne bi bio tako lep, veƦ sumoran i tmuran. Zato molim vas, ĆØuvajte leptire. |
|