POEZIJASCG -

[Sanjalica]

Olivera Šijacki rođena je 1938. godine u Novom Sadu, gde i danas živi. Filozofski fakultet završila je u Novom Sadu.
Piše poeziju i kratke price. Objavila je knjige poezije: "Pesme za noć i flautu", 1985; "Il tempo si specchia nelle pupille"; "U ženama vreme se ogleda", prevod na italijanski, 1983, "Himmlische Wagen"; "Sedam nebeskih kola", na srpskom i nemačkom - zajednička zbirka, 1988.
"Putem kulture u novi milenijum" (Auf dem Weg der Kultur ins neue Milllennium - dvojezično srpski i nemački - zajednicka zbirka, 2oo2); "Trilogija posebnosti" (Triogie der Besonderheiten - zajednička zbrka na
srpskom, nemačkom i makedonskom jeziku, 2oo7).
Objavljene knjige priča:"Koncert za poslovne ljude", 1978;
"Pogledaj levo, pa desno", 1985; "Zakasniću na raspust" (dobijena nagrada za književnost, 1996);"Ko ce mi objasniti", 1997; "Mesto za priče", 2ooo; "Koj se saka toj se kara" (Ko se voli taj se svađa, na makedonskom jeziku, 2oo1; "Pogledaj levo,pa desno" 2oo4.
Pesme i priče su joj prevođene na mnoge jezike: grčki, italijanski, turski, makedonski, albanski, rumunski, bugaarski, mađarski, rusinski, engleski, nemački, mongolski, jermenski i pendžapi jezik.
Osim toga, priredila je i antologije savremene poezije "Konjanik i stepa" - antologija mongolske poezije, "Sjaj kamena" - antologija jermenske poezije, "Oči ravnice" antologija vojvođanskih pesnikinja.


IZLOŽBA PTICA

Na velikom prostoru sajma
Bespomoćno cvrkuću ptice
Plaše ih ljudski pogledi
Najradije bi poletele u nedogled
U prostore svoga neba
Ali ptice su izložene na sajmu
I zato krilima mašu prolaznicima
Kao da nije reč o pticama
Prolaznici glasaju za najlepše perje
Kao da nije reč o pticama.

I pticama prolaznici liče na ptice
Samo im je kavez mnogo veći.



ODEĆA MOJE DUŠE


Vreme tako brzo skida odeću moje duše
Postajem prozračna kad sine sunce.
Zacas sam prašina na putu prolaznika,
Prašina koju vreme odnosi kao vetar,
Ili ogolelo drvo bez lišća
Koje tuguje za prolećnim pupoljcima.
Pored mene nečujno prolaze prijatelji
Pogledi su im uprti u daljinu
I ne primećuju me više na stazi,
Ali vreme će skinuti i odeću njihove duše
Iako oni to nikada neće saznati.



TAJ KOGA SANJAM


Taj koga sanjam
više mu ne vidim lice
ali čujem muziku
u praznom prostoru sna.

Snovi su ptice
rasterane jutrom
soba je prazna
a ja sam možda san.



VOJVOĐANSKA RAZGLEDNICA


Izlazi sunce iz njive
i moj otac iz kuće
žuri da se sretne sa suncem
zajedno da miluju klasje žita
zbog toga žito žuti
u žitu po koja bulka crvena
kao usne devojačke
o kojima otac često priča
kad sedne s bokalom crvenog vina
da vinom zalije priču iz mladosti.



PESNIKOVA GODIŠNJA DOBA


Nebo, trava, drveće i lišće
imaju četiri godišnja doba,
ili jezikom pesnika:
Plavo, zeleno, žuto, zrelo i belo.
Samo pesnik ima pet godišnjih doba
sva četiri i još jedno posebno
u kome samo on živi,
obojeno ljubavlju i tugom,
nemirnim snovima na oblacima nade,
a najviše s onom o kojoj sanja.

[lepa_S]

[Volela bih da je upoznam...
SJAJNI STIHOVO!

LS
_________________
Docekaj me osmehom... ...