POEZIJASCG -

[Zorica_UE]

ЗАР СТВАРНО МИСЛИШ

Зар стварно мислиш
да можеш бити сам...
Било где...

Зар стварно мислиш
да можеш ову кап душе
са длана просути...
Било кад...

Зар стварно мислиш
да можеш овом реком
пливати узводно...
Ка извору...

Зар стварно мислиш
да можеш снове
променити...
Било чије...

(C) Зорица_УЕ

[Zorica_UE]

У РАСКОРАКУ

Где је живот,
док стојим у раскораку
између судопере и шпорета ?

Лутају мисли
далеким пространствима.
Тамо где сам била
и тамо где никада нећу бити.
У један трен се стопи
и суза и смех.
Порушене илузије
замењујем новим
и нада у мени опстаје.

Где је живот,
док стојим у раскораку
између веш-машине и пегле ?

Прoleћу слике
неких дивних предела,
неких драгих људи.
Само један корак
човека од звезде дели
и само трептај ока
од пелена
до матурског одела.

... Полупознати насмејани лик
из огледала
говори намигујући:
Живот је баш ту,
док стојиш у раскораку
између снова и стварности.''

(C) Зорица_УЕ

[Zorica_UE]

TТИ И ЈА

Ти гледај Јутарњи дневник.
Ја нећу да се пробудим.
Обавијам око себе
последње парчиће сна.
Капци чврсто затворени
не пропушјтају светлост новог дана.
Мирис кафе зове ме у стварност.

Ти слушаш вести Студија Б.
Ја искључена.
Ђ?олетов концерт у мојој глави.
Плешем, а не померам се.
Певам, а не чујеш ме.
Јутарњу кафу смо попили заједно.

Ти пажљиво пратиш
збивања за Округлим столом.
Ја исчитавам песме Мике Антића.
Поново заљубљена као први пут.
Прамен облака залутао ми у око.

Ти гледаш Вечерњи дневник.
Ја пишем песму
о теби како гледаш дневник,
о мени како пишем песму
о теби како гледаш дневник.

(C) Зорица_УЕ

[Zorica_UE]

НАЈЛЕПША ЉУБАВНА ПЕСМА

Када се будемо срели
и препознали,
написаћу
Најлепшу љубавну песму.

Нећу писати
о експлозији новог сазвежђа
свуда око нас,
ни о трептају дуге,
ни о искрама у зеницама.

Само ћу записати:

да си се насмејио
и пружио ми руку,

да сам се насмејила
и пружила ти руку

и да смо одшетали
заједно
било где ...

(C) Zorica_UE

[lepa_S]

Lepi stihovi...Uzivala sam!

Pozzz...LS
_________________
Docekaj me osmehom... ...