POEZIJASCG - forum POEZIJASCG -
DOBRODOÅ LI NA FORUM O POEZIJI I JOÅ  PONEƈEMU !
 
 POČETNAPOČETNA  PitanjaPitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   REGISTRACIJAREGISTRACIJA 
 ProfilProfil   Proveri porukeProveri poruke   PristupiPristupi 

NAGRADE

 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> KONKURSI
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeęu temu  
Autor Poruka
ljuba-trebotin
Site Admin


Pridružio: 10 Avg 2006
Poruke: 279
Lokacija: KruŔevac

PorukaPoslao: Sre Jun 04, 2008 9:33 am    Naslov: NAGRADE Odgovoriti sa citatom

NEDELJKOVIƆU NAGRADA ZA MULTIKREATIVNOST


"Branko AndriƦ Andrla", meĆ°unarodna nagrada za multikreativnost dodeljena je Vladimiru NedeljkoviƦu, likovnom umetniku, muziĆØaru, strip autoru, rok kritiĆØaru... a biƦe mu uruĆØena 11. juna u novosadskom kafeu Oblomov, najavio je inicijator tog priznanja, književnik Stojan SimiƦ Krpica.

Nagradu ĆØine diploma i plaketa, a ustanovljena je u cilju razvijanja multikreativnosti i uznak poÅ”tovanja i seƦanja na umetnika Branka AndriƦa Andrlu.

Priznanje se dodeljuje tako Å”to sam dobitnik bira sledeƦeg, odnosno, kako je naveo Krpica, nema žiriranja i lobiranja.

OvogodiÅ”nji dobitnik, Vladimir NedeljkoviƦ, roĆ°en 1964. u PanĆØevu, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. PoĆØeo je joÅ” kao tinejdžer da crta, samostalnu izložbu imao je u 12, a u 17. godini osnovao je bend Nedelja i prijatelji, nakon ĆØega je usledila Nova Amerika, ĆØija je pesma "Ludi TurĆØin" postala radijski hit. NedeljkoviƦ je 1995. osnovao bend Zontag, koji je predstavljao SR Jugoslaviju na drugom susretu bendova iz bivÅ”e SFRJ 1997. u Kumanovu.

Uporedo sa muziĆØkom karijerom, bavio se i stripom, a 1988. prikljuĆØio se panĆØevaĆØkoj "Kuhinji" sa kojom je nastupao na viÅ”e festivala. IzmeĆ°u ostalog, 2001. na krovu opÅ”tine PanĆØevo u plavom Å”injelu Titovog gardiste, povodom albuma "Kuhinja" na kojem je Zontag uĆØestvovao s pesmom "Rokenrol na 100 naĆØina".

NedeljkoviƦ je objavljivao stripove i u ĆØasopisima Pop-kult (dodatak Danasa), NaÅ”a krmaĆØa, PanĆØevac, Å lic, Stripburger... a izlagao ih je
u Amsterdamu (1999), Beogradu, Novom Sadu (Exit, 2005) i drugim
gradovima Ŕirom Srbije.

IzmeĆ°u ostalog, njegova knjiga-dokument *DevojĆØice i deĆØaci sa Dunava* svojevrstan je prilog istoriji urbane kulture NovogSada...

Glumio je i uradio muziku za film "Felna" Zorana MarinkoviƦa, frontmena Bjesova, a organizovao je i mini-turneju Marka Brecelja, povodom filma "Sa pasoÅ”em kroz Srbiju".

Stojan SimiƦ Krpica

_________________
*Šta je mir duŔe, naspram oŔtrih ivica slobode*
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora
ljuba-trebotin
Site Admin


Pridružio: 10 Avg 2006
Poruke: 279
Lokacija: KruŔevac

PorukaPoslao: Pon Jun 30, 2008 12:20 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Po ideji i inicijativi književnika Stojana SimiƦa Krpice uz podrÅ”ku mr Jovana Mihajila ,a u organizaciji Scene svih kreativnih 2.7.2008.u 2o sati u Oblomov kafau,VojvoĆ°anskih brigada 16 biƦe dodeljena meĆ°unarodna nagrada za kreativnu sintezu arhitekti Miroslavu KrstonoÅ”iƦu.Nagrada se sastoji od plakete i diplome.Nagrada je prestižna i njen dobitnik bira sledeceg dobitnika.Nema žiriranja ni lobiranja.

Na plaketi je izgravirana maketa za spomen obelezje Ivanu StamboliƦu koju je uradio Miroslav KrstonoÅ”iƦ i koje je trbebalo biti
postavljeno na FruÅ”koj gori na mestu gde je pronadjen StamboliƦev leÅ”,na mestu gde je Srbija pocrvenela.

Miroslav KrstonoÅ”iƦ dobija nagradu za stalni i inovatni istraživacki rad iz svih oblasti arhitekture sa moguƦnostima pretvaranja u industrijski dizajn sa jednim,jedinim ciljem da bi se dalo likovni i estetski visoki sadrzaj sa Å”to veƦom protkanoÅ”Ć¦u socijalno-istraživaĆØkih aspekata.Dokazalo se poÅ”tujuƦi aspekte da je moguƦe uspeÅ”no graditi na svim meridijanima kao graĆ°anin sveta,a ne biti uljez autohtonoj nacionalnoj kulturi gde se podiže objekat ili zgrada.Da je to taĆØno dokazuje i radni projekat iz ovog meseca juna gde je uspeÅ”no primenjen ovaj princip koji se sastoji
iz adaptacije genijalne Ajfelove tvorevine u Novom Sadu(okretaljka ložionioce koja se pretvara u rotacionu scenu Exitove promocione pozorice sa segmentima koriÅ”Ć¦enja od 2.000,4.000,6.000.i 12.ooo gledalaca,sve tribine su izgraĆ°ene na osnovama starih teretnih vagona i sa neverovatnim pokrivaĆØem u sluĆØaju loÅ”eg vremena,koji se sastoji od tkanine skrin proizvod fabrike automobila Ferari,a koja služi
za odbijanje Uvez zrakova,a takodje za nepropuÅ”tanje toplote i hladnoce na otvorenom prostoru,a Å”to daje poseban ekoloÅ”ki doživljaj,jer je ova tkanina-pokrivaĆØ napravljena od vlakana koprive i lana.Želeli bismo da prva muzika i elektonska scenografija budu bolje od autorove zamisli kompletnog kubusa.

Miroslav KrstonoÅ”iƦ je roĆ°en 1932.godine u Novom Sadu.Maturirao je
u poslednjoj generaciji MuÅ”ke gimnazije u rodnom gradu,a studije arhitekture je zavrÅ”io na ljubljanskom Arhitektonskom fakultetu u klasi profesora Ede Mihevca,na odsjeku za unutrasnju i industrijsku arhitekturu,1955.godine.Po okonĆØanju studija radi kao stipendista u ateljeu profesora dr Hansa Rrajhova u Hamburgu.Potom kao stipendista OECD-a (Privredna komora)specijalizuje enterijer za turizam,ugostiteljstvo i trgovinu u viÅ”e evropskih zemalja i SAD.Do osnivanja samostalnog projektnog ateljea,KrstonoÅ”iƦ 1960.godine radi kao projektant u Gospodarskom rastaviÅ”tu u Ljubljani.G.O."Neimar" u Novom Sadu i u Projektnom zavodu Vojvodine.od 1972.godine do 1988.radi kao projektant i direktor u projektnom preduzecu "Plan u Pragu.Vanredno je ptrdavao U Srednjoj tehniĆØkoj Å”koli,ViÅ”oj TehniĆØkoj i Skoli za primenjenu umetnost"Bogdan Å uput"u Novom Sadu.Bavio se projektovanjem javnih zgrada, hotela, pozoriÅ”ta, hala, tipskih projekata, samoposluga i benzinskih pumpi, kolektivnih i individualnih stambenih objekata, enterijera, adaptacijama, rekonstrukcijama, spomenika i spomeniĆØkih kompleksa,a bavio se i pozoriÅ”nom scenografijom i industrijskim dizajnom.

Pored projektantske delatnosti KrstonoÅ”iƦ se bavio i estetikom i publicistikom putem prikaza i kritiĆØkih osvrta u dnevnoj i struĆØnoj stampi(Dnevnik, VeĆØernje novosti, Borba, Arhitektura urbanizam, gde je bio urednik za Vojvodinu. ƈlan je UPIDIV-a od 1960.godine.Nosilac je viÅ”e druÅ”tvenih priznanja i nagrada za arhitekturu.Bio je sekretar DANS-a u dva mandata,predsednik saveta UPIDIV-a i ĆØlan Komisije za razvoj nauke APV.Živi i radi u Novom Sadu.

Rraznovrsne umetnicke kreacije:

Radio je projekte za Veliku sportsku halu na Novosadskom sajmu(1960),Sportsku halu u Zrenjaninu(1960), Sportsku halu VPS u istom gradu(1965).Projektovao je novosadsku Palatu pravde (1961/62),Zavod za seƦernu repu na ƈeneju(1960), zgradu novosadskog Univerzala(1966/67)i Interservisa (1968), zatim dogradnju hotela Park(19800 i deo Termala u Vrdniku(1981), aerodrom Pulkovo Petrovgrad(1992).

UreĆ°enje enterijera:
Uradio je u Novom Sadu enterijere pozoriŔta Ben Akiba (1959),Kluba privrednika(1961),restorana Gambrinusa(19640,Antikvarnice Matice Srpske (91966),Kafe Bulevara (1967),NIP-a Dnevnika(1968),Sterijinog Pozorja(1968),Turistbiroa GSP(1969),Sarajevske,potonje Novosadske banke(1971/72),hotela Vojvodina(1979).

Izgradio je projekte i za hotel novosadskog univerziteta u Petrovcu na moru(1965),za Narodni teatar u Skopju(1969),samaĆØki hotel u NikÅ”iƦu(1970),hotel Grand u Kuparima (1977),hotel u Tolminu(1981/82),za pozoriÅ”te Dobrica MilutinoviƦ u Sremskoj Mitrovici(1982),za apartmane na Durmitoru(1983) i mnpge druge objekte. Projektovao je i jugoslavenske izložbene paviljone u Veroni,Bratslavi,Berlinu i Solunu.

Tipski objekti na mnogim mestima:

Njegove montažne robne kuƦe ĆØeliĆØne konstrukcije,postavljene su na jezeru Balatonu,u KeĆØkemetu i BudimpeÅ”ti(1965-67),magacini i skladista u Zrenjaninu,Varni i Burgusu u Bugarskoj(1967),takoĆ°e i tipske samoposluge na viÅ”e mesta u Novom Sadu,Sremskoj Mitrovici,BaĆØkom Petrovcu,Vranju ako i u MaĆ°arskoj i Bugarskoj.

Spomenici:

U BeoĆØinu(1960),Sirigu,na Zmajevcu(1972), Sremski front(1984-87)27h,Kamensko,Batina.

Adaptacije:

Dvorac"KaraĆØonji"Sremska Kamenica(1968)-DTD,muzej "drB.IliƦa",hotel Bristol,Beograd,hotel Tolmin Slovenija. Tribina mladih u Novom sadu(1966)

Priznanja za stvaralaŔtvo:

Dobitnik je Sterijine nagrade za scenograqfiju,za predstavu SNP Intimne priĆØe (1962); Zlatne forme UPIDIV-a osvajao je 1964,1966. i 1968,za postavku izložbe,za oblikovanje poslovnog i hotelskog nameÅ”taja,zatim prvu nagradu I salona primenjenih umetnosti u Beogradu,za enterijer MatiĆØine Antikvarnice,91966); jugoslavensku nagradu za najbolju primenu stakla u arhitekturi,za novosadski hotel Park II (1980);
republiĆØku Borbinu nagradu za arhitekturu ,za hotel Omoriku na Tari(1978); Srebrenu koÅ”utu Beogradskog sajma,za dizajn poslovnog nameÅ”taja(1982); nagrada DruÅ”tva arhitekata Vojvodine Ɛordje TabakoviƦ za arhitekturu,za celokupno stvaralastvo(1996).
Izlagao je na svojim samostalnim izložbama u Novom Sadu,u Forumu(1967),Salonu UPIDIV-a(1972) I Galeriji Matice Srpske(1996),kao i na zajedniĆØkim izložbama u zemlji i inostranstvu(Berlin,Prag,Bratslava ).

Svestrani sportista

Kao uĆØenik JaÅ”e Bakova,bio je svestrani sportista.sa uspehom se takmiĆØio kao junior u skoku s motkom i brzom klizanju,a kasnije je bio hokejaÅ”ki reprezenativac Jugoslavije(1950-5Cool.Kao automobilista uĆØestvovao tri puta na reliju Monte Karlo 1965,1966,1968(sa suvozaĆØem
Tiborom Parocijem); bio Å”ampion Balkana 1972.u klasi 1600(sa Mladenom Gluhakom iz Zagreba),viceÅ”ampion Jugoslavije 1969.i pobednik Zimskog relija 1968(sa Bogdanom Draginim),a na spaĆØeku pobedio na državnom prvenstvu u klasi 600 kubika 1967.
UĆØesnik trke London-Sidnej 1968,6 mesto na svetu.

Pobornik i pristalica modernog,savremenog izražajnog jezika struke,KrstonoÅ”iƦ je promiÅ”ljeni kreator jedne kondezovane,racinalne funkcije koju u svom razvojnom hodu zaodeva Å”irokospektralnom morfologijom prostornih oblika.

Svestrana liĆØnost i nemiran duh-projektant,enterijerist,scenograf,kreator industrijskog dizajna,inovator,pedagog,publicista,hokejaÅ”,reli vozaĆØ,vozaĆØ rolera,teniser,jedriliĆØar,skijaÅ”,aktivni znalac Å”est stranih jezika,pasionirani putnik koji je bio na svim kontinentima,ĆØovek po sopstvenoj meri koji nikad nije zadovoljan nijednim svojim projektom.

Nagrada ce biti dodeljena 2.7.2008.u 20 sati u kafeu Oblomov, Vojvodjanskih brigada 16uz odgovarajuci program i nastup prisutnih pesnikinja i pesnika(Rajice DragiƦeviƦa,SaÅ”e NiÅ”avica, Jelene StojsavljeviƦ, mr Jovana Mihajila, Ljubice Vukov DavĆØik, Sanje PetroviƦ,Dobrile Obrovski,Jele Komazec,Verice Turoman...) i ostalih gostiju.

ssk

_________________
*Šta je mir duŔe, naspram oŔtrih ivica slobode*
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora
Sanjalica



Pridružio: 24 Okt 2007
Poruke: 212
Lokacija: Novi Sad

PorukaPoslao: Čet Jul 10, 2008 1:32 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

U Oblomov kafeu,Vojvodjanskih brigada 16 17.7.2008.u 2o sati dodeljuje se medjunarodna nagrada za kreativnu sintezu u maternjoj melodiji Rajici Dragicevicu.

Prema ideji i inicijativi Stojana Simica Krpice,, uz podrsku mr.Jovana Mihajila i u organizaciji Scene svih kreativnih, nagrada za kreativnu sintezu ustanovljena je da bi se stimulisala kreativnost u maternjoj melodiji, njen dobitnik bira sledeceg, odnosno nema ziriranja ni lobiranja.Nagrada je prestizna i sastoji se od plakete i diplome.

KRATKA BIOGRAFIJA


Rajica DragiƦeviƦ roĆ°en je 5. maja 1956, u MlanĆØi kod Studenice. Å kolovao se u MlanĆØi, RoƦeviƦima, Kraljevu i Novom Sadu, gde je diplomirao na ElektrotehniĆØkom odseku Fakulteta tehniĆØkih nauka.

Objavio je knjige pesama. ''Evo moje glave'', ''Stražilovo'' 1984, ''U nesvesti'', ''Krovovi'' 1992. ''Istrajavam'', ''NauĆØna knjiga'' 1996. ''А заводи ме бескрај'', ''Каирос'', 2007. Poeziju, prozu i kritiku objavljivao je u mnogim listovima i ĆØasopisima: ''Polja'', ''Književna reĆØ'', ''Letopis Matice srpske'', ''Sveske'', ''Povelja'', ''Krovovi'', ''Borba'', ''Dnevnik'', ''Politika ekspres'', ''Tojest'', ''Glas omladine'', ''Student'', ''Mladost'' ''SunĆØanik'', ''Zlatna greda'' itd.

Dobitnik je nagrade ''PeĆØat varoÅ”i sremskokarlovaĆØke'' za 1985, godinu. Bio je urednik za poeziju u ''Stražilovu'' od 1986 do 1990 god. Pesme su mu zastupljene u antologijama. ƈlan je DruÅ”tva književnika Vojvodine.

Šest godina radio je kao profesor u Srednjoj Ŕkoli elektrostruke ''M. Pupin'' u Novom Sadu a od 1988. neprekidno radi u Elektroprivredi (Elektromreži) Srbije na poslovima upravljanja elektroenergetskim sistemom.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> KONKURSI Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

Skoči na:  

Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB © 2001 phpBB Group
Prevod by CyberCom
Chronicles phpBB2 theme by
Jakob Persson (http://www.eddingschronicles.com). Stone textures by Patty Herford. .