POEZIJASCG -

[BileMilojevic]

PESME O SIMONIDI


Milan Rakiæ


Simonida

Ископаше ти очи, лепа слико!
Вечери једне на каменој плочи,
Знајући да га тад не види нико,
Арбанас ти је ножем избо очи.

Али дирнути руком није смео
Ни отмено ти лице, нити уста,
Ни златну круну, ни краљевски вео,
Под којим лежи коса твоја густа.

И сад у цркви, на каменом стубу,
У искићеном мозаик-оделу,
Док мирно сносиш судбу своју грубу,
Гледам те тужну, свечану, и белу;

И као звезде угашене, које
Човеку ипак шаљу светлост своју,
И човек види сјај, облик, и боју
Далеких звезда што већ не постоје,

Тако на мене, са мрачнога зида,
На ишчађалој и старинској плочи,
Сијају сада, тужна Симонида, —
Твоје већ давно ископане очи!


Radosav Stojanoviæ

Graèanièki slikar


Nek karavani niz strme zore idu
Dok opelo udara o dovratke, o slova
Ali kako da ostavim zagrcnutu Simonidu
Sred mirisa ribljeg lepka sa ragastova?

Kako taj lik sopstvene senke na svodu
Odvojiti od kože, rasparati za seobu-
U vreme kad je bolje imati luk i vodu
No èardak na nebu, no njivu za deobu?

Alio kako da ostavim iza reza Simonidu
Kad znam nebo gde jezik izvire i gde mu je konac
I koja svetlost u moje bisage može da kane.
Šta nevoljni risar može u strašnom prividu
Kad carstvu ode kruna, a umesto krune - lonac
I mirjanima zru nepogode, a oci na raboš broje dane?

Ali kuda æu ja bez Simonide
Kad život ko korablja ide?
Bar da opelo trpnjom platim
Pa da je ukotvljen gledam s apside
No Å¡to se o koncu veka klatim.

Ali kako æu bez Simonide
Ponovo u materu da se vratim
Kad više ništa od ruku ne ide
Kad ne pomaže ni da okrilatim?

Kako da ostavim Simonidu,
Kakav to sebi da propišem lek,
Da zaboravim te rane umesto oèiju na zidu-
U fresku pretopljen vek?

Nek karavani žuðenu svetlost slute
Ostatak dana pod strahom provešæu prek
I ležaj moj buðav u kolibi ušuškan i mek
Nek zarida ko Å¡akal kad mu se rane podljute.


Miljojko MILOJEVIÆ

PRAZNE OÈI SIMONIDE


Kad Milutin crkvu zida
S puno dara za zidara
Kraljica je Simonida
Veæ pronašla svog slikara.

U dvor stiže slikar jedan:
Božji èovek, veri odan,
U mantiji jadan, bedan,
A mlad, uman, vitak, zgodan...

A kad stade ispred kralja
Graèanicu što sad zida
Sve bejaše kako valja,
Sem njegovih starih halja-
Shvatila je Simonida.

Kad mu dade novu halju
Slièio je mudrom kralju.

Al taj slikar Å¡to se skita
Skrušen, smeran, prepun stida,
Svoje vrelo srce pita:
Da l je ljupka Simonida
Slavna, lepa, Artemida?
Å to sorabskoj- srpskoj rasi
Pre Homera oltar krasi...

Veæ zaljubljen u Simonidu
Naslika je ko boginju Artemidu.
Sjajna freska, sjajnog kista,
S graèanièkog zida blista.

Ispred zida kada stade,
Sa kièicom u poletu,
Najlepše joj oèi dade
Na ovome belom svetu.

To su oèi pune sjaja, snova, nade...
Bajne, jasne, blage, krasne,
Pred kojima sveci kleèe.
To su oèi plave, lepe...
I mogle su da izleèe
Sve nesreæne ljude slepe.

Podli Turèin to nasluti
Svom èifèiji reèe starom,
I zli Arbanas divlji, ljuti,
Iskopa ih sa handžarom.

Od Svevida-Svetog Vida,
Još kraljica Simonida
U svetaèkom oreolu
Srpske rane leèi, vida,
U svom ljutom, teškom, bolu.

Prazne oèi Simonide,
Graèanici kad smo gosti,
Èasne Srbe ljube, vide...
Buduænosti i prošlosti
Zli Å iptari nek se stide.


Neven MILAKOVIÆ


SIMONIDINI SVATOVI

Osmjeh joj djetinji krunom iskopniše
svatovi carski kadifom kiæeni,
kad ih spazi pomisli:"Nisam dijete više",
a suza joj zaiskri u predivnoj zjeni.

Pogleda ka Nebu i smjerno se prekrsti:
"Neka bude Volja Tvoja Svevišnji Gospode!",
a medaljon s' likom Hrista stezahu joj prsti
kad ih pusti da je sudbi presuðenoj vode.

Svetaèkom se krotkošæu prihvati bremena
što joj ljudi prelesæeni svijetom odrediše,
postade i sluškinja i vladar i žena,
al' Hristosa ni trenutak od nje ne sakriše.

Tako prizva Vjera Njena i druge Svatove
Angeoskim redovima samim predvoðene,
zaèu da je Hristos Svojom zaruènicom zove
i opet joj suza kanu iz predivne zjene.

I postade zastupnica svog nesreænog roda,
Molitva i Istoènica što Ljubavlju blista,
Svetiteljka Å¡to po zemlji poharanoj hoda,
al' nadasve poslušnica i nevjesta Hrista.

A onda je pohodiše i treæi svatovi,
iz geene, strasnom vriskom ispraæeni,
uzalud se radovahu satanski skotovi,
ne naðoše èak ni suzu u predivnoj zjeni.

I oèi joj iskopaše nemoæne hijene,
tim su samo pokvarili par pokreta kista,
Njoj i dalje mjesto Mire iz predivne zjene
kaplju suze radosnice jer je pored Hrista.


Petar SARIÆ

SIMONIDA


Dok stojimo ispred tvoga lika
Potamnimo
Pocrnimo
Ko kurjaci

Koliko si lepša
Koliko si bliža
Tako nagrðena

Bez oèiju
Dan bi ostao bez sunca
Noæ bi pala bez šapata

Muko naša
Sahrana se kroz vekove
Ne umori

Vilna gospo
Zar još traje ta sahrana

Sutra mi je krsna slava
Kad bi tvoje oèi htele
Da mi gore
Mesto sveæa
U tri lika bih se obrnuo
Prvim likom
Oèi bih ti povratio
Drugim likom
Rane bih ti izvidao

Treæim likom
Opet bih te oslepio


Ismet MARKOVIÆ

UKRADENE OÈI

S i m o n i d i

sad
kad si sama
drumovi te
izvode u Å¡etnju
a gde da kreneš
i kroèiš
gde da istoèiš
svoje mermerne suze
da ti kanu
i iz èega

sad kad si sama
drumovi te izvode u Å¡etnju
i stalno
leèe te osmesima
(1971)


Verovatno da ima još pesama o Simonidi.
Mole se èitaoci da ih, ako ih pronaðu u nekoj knjizi,
postave ovde u nastavku na ovom Forumu.
Sledi tekst o Simonidi.

Èitajte, uživajte, pitajte i komentarišite...
M.M.

[BileMilojevic]

Краљица Симонида

Симонида (грч: Σιμωνις, рођена 1294, умрла после 1345) била је ћерка византијског цара Андроника II Палеолога и четврта ( peta?)супруга српског краља Стефана Уроша II Милутина

Порекло
Симонида се родила 1294. године као једина ћерка византијског цара Андроника и његове друге супруге Ирине (Јоланде) од Монферата. Ирина је Андронику родила три сина: Јована (), Теодора и Димитрија, али је такође и неколико пута побацила. Када је дошло време да се царица поново породи, по речима историчара Георгија Пахимера, једна од дворских дама је предложи ла да се у току порођаја исто времено пред иконама дванаест апостола одржавају молитве и запали по једна свећа исте величине. По овом византијском обичају, новоро- ђенче је требало назвати по апостолу испред чије иконе би свећа последња догорела. Пошто се најдуже одржала свећа пред иконом св. Петра, чије је првобитно име било Симон, Андроникова ћеркица је добила име Симонида, апсолутно уникатно у византијској историји.

Preneseno sa sajta Vikipedija.
Proèitajte na sajtu Vikipideja više o Simonidi.
M.Milojeviæ

[natalijajakovljevic]

Poštovani Bile,
ideja je odlièna.Lepe ste pesme skupili.
Evo i moje pesme o tajanstvenoj Simonidi.


Susret


U hramu prepoznadoh sebe
i seme Å¡to izbi iz mene...
On je stajao
kao gospodar
davao je hleb i vino.
Strogost upletena tišinom.
Niz viticu tu se spustih.
U ruku ga celivah.
U hladovini hrama
gde sklonih glavu
molih
za još zemaljskih dana.
Ne bi li ovenèala njegove snove
vencem od mramorja
slikom sa kamena.
Ja - žena njegova
Simonida.




Natalija Jakovljeviæ

[Boba]

Svaka vam cast Bile,svaka je pesma na svoj nacin fantasticna!


Natalija vasa je pesma divna!


Pozdrav i vama i Nataliji
Boba

[BileMilojevic]

Natali,
zamalo ja da objavim tvoje Otkrovenje i da te identifikujem sa Simonidom
uz nekakav koment. Meðutim, ipak ima jedan stih koji to onemoguæava
pa sam odustao...
Ova pesma ti je odlièna-ali proèitaj na Vikipediji o Kraljici Simonidi nešto
više.Nije ona baš volela Milutina-bar ne toliko koliko ti... i koliko kažeš u ovoj pesmi.

Kad je napunila 22 godine-deset godina posle venèanja,pokušala je da ga ostavi
prerušivši se u monahinju.Iz straha da Milutin ne objavi rat Vizantiji, njen brat po ocu
Konstantin, zdere joj nasilno rizu i preda je Tribalima (Srbima) da je predaju mužu
-velikom kralju i velikom ljubavniku...

Pozdrav mojoj velikoj poetesi.
Bile

[BileMilojevic]

Bobo,
hvala na komentu, ali bih te zamolio ako hoæeš da ovde ubaciš
Simonidinu sliku, a mogla bi i Milutinovu.

Unapred hvala i puno pozdrava i zagrljaja.
Bile

[natalijajakovljevic]

Bile,
pesnici su tu da naprave èaroliju,zar ne.
Što se tièe Simonide ona je na dvor došla kao mala devojèica od dvanest godina.Postoje mnoge prièe /ja bih rekla glasine-/o njihovom odnosu.Neki Kralja Milutina doživljavaju kao pedofila ...Episkop Danilo je pisao njegovo žitije pošto mu je bio savremenik,to nigde nije eksplicitno reèeno.Prièa se da je kralj bio ljubavnik njenoj majci...Jer je njena majka htela da postavi svog sina za naslednika srpske krune.No sve je to obavijeno velom neprozirnim ...Istorijski se zna da kad je on umro,u Nerodimlju verovatno od moždanog udara u tadašnjoj Srbiji veæ su poèele borbe za presto.Ona je iz Carigrada poslala posmrtne poklone za njega ,pokrov i ostalo a potom se zamonašila.Zašto?Da li je to bio neki obièaj vizantijski ili ne .Ne znam.
Supružniki odnosi u srednjem veku za nas su možda malo arhaièni i nama možda nerazumljivi.

O kralju Milutinu i celoj Nemanjiækoj lozi razmišljam i još uvek nemam odgovor.Kako to da ktitor 42 manastira po Srbiji ,Bugarskoj,Makedoniji kako da takav vladar podlegne intrigama odredjene vlastele i svog sina Stefana oslepi,tobože spremao se da mu otme vlast.Kako to da taj bogobojažljivi Stefan koji je molitvama dozvao milost Božiju i kome je vid božijim èudom vraæen i koji je u istom duhu vaspitava svog sina Dušana kako da taj isti Dušan otme presto od oca /jer ovaj mu taj presto još ne da/a Dušan hoæe što pre da vlada.Pa ga na kraju ubija -mada u to ne verujem...Ne verujem iz jednog razloga ,ako nekog vaspitavate da strepi od Božje volje i kazne ,kako taj odjednom biva ostrašcen i željan vlasti koja æe mu po sili prirodnog zakona i biti dodeljena.
Još nešto kralj Dragutin/brat Milutinov/ takodje je ubio svog oca da bi došao na presto,ii pošto je pao s konja i slomiop nogu shvatio je to kao božju kaznu pa je dobrovoljno /da li / dao presto svom mladjem bratu Milutinu a on do kraja života nosio opasaè od kostreti ispod svilenih haljina da bi se na kraju zamonašio.
Ne znam šta je istina,ako su nam ostavili takvu kulturnoistorijsku baštinu
neprocenjive vrednosti/manastiri i dr./i Srbija je bila u njihovo vreme izuzetno napredna i ekonomski i kulturno kako to da pomirim na drugoj strani sa oceubistvima.....
Što rekoše naši stari "Pokoljenja dela sude"ali kako to sve složiti u srcu i glavi......Bile vi ste stariji i mudriji šta mislite?
Èesto pomislim da su to namerne izmišljotine nedobronamernih hronièara
a ponekad osetim žaoku srpskih raskola i podela koje evo i do ovih vremena sežu ,nažalost.

mnogo pozdrava Bile,i neka bude slavljena Simonida kroz vekove jer to zaslužuje.

Natalija

[natalijajakovljevic]

Na moje predhodno pitanje dobih odgovor od èuvenog Jovana Cvijiæa.U knjizi "O balkanskim psihièkim tipovima" govoreæi o mentalitetu dinarskog èoveka izmedju ostalog govori o mistiènoj logici koja je jako izražena kod Dinaraca i o njihovoj živoj mašti,zbog èega su obdareni izrazitim umetnièkim oseæanjima koje su pokazali u narodnim pesmama.
Sledeæi mistiènu logiku evo šta kaže Jovan Cvijiæ:

"Ima primera u istoriji gde je narodno ponašanje bilo odredjeno mistiènom logikom.Tako na primer,posle smrti kralja Milutina od tri pretendenta pobedi i uzme presto oslepljeni Stevan Uroš III,poglavito usled toga što se po celoj zemlji raznese glas da je on nekim èudom najedanput progledao (misli se da je uvek pomalo video i da je to krio za života kralja Milutina,koji ga je gonio)"