POEZIJASCG -

[natalijajakovljevic]

IGRICA



Vreme je veæ da zatvori i ovaj naslov.
Dugotrajno gledanje u ekran izaziva joj suzenje oèiju i evo veæ joj neprijatno grebanje skreæe pažnju.Nastaviæe sutra.Naslov je opravdao oèekivanja.Staro delo Miloša Milojeviæa,èita se kao neki apokrifni tekst.Ovaj sajt o istoriji Balkana sa svojom elektronskom bibliotekom je izvanredan.U svako doba možete zaviriti u stranice vrednih i retkih knjiga, a da niste ni krocili nogom u neku knjižaru ili biblioteku.
Zatvara knjigu.
Pojavljuje se veæ dobro znana naslovna strana sajta: Istorija Balkana.Dobro poznata ilustracija : tamno oker pozadina sa zlatnim okvirom i slikom Lepenskog vira,dupljajskih kolica ,vinèanskim pismom,Romulijanom.U levom uglu nazivi fajlova,toliko puta èitani tekstovi.Arheologija.Paleolingvistika.Istorija .I.IstorijaII.Antropologija.Etnologija.I veæ kad je prstom krenula ka zatvori,ugleda u pravougaonom okviru nešto sasvim novo.Naslov :REinkarnacija.
- "Å ta je ovo.Kada su ovo ubacili?Kakva reinkarnacija?Balkana?"
Zastade u nedoumici,da li da pogleda..Umorna jeste ,ali radoznalost je jaèa.Taj naslov tako izaziva,tako zove.
Kliknu, sigurno preko naslova.Ekran se prvo zatamni,pa se pojavi plavet i naslov loading.Saèeka malo, a zatim raèunar izbaci zahtev za logovanje.
- "Kakvo logovanje,pa ja se automatski logujem svaki put kad pristupam fajlovima."
Ubaci svoju omiljenu šifru -toliko puta korišæenu na raznim forumima i sajtovima.Raèunar vrlo brzo izbaci odgovor:Ne odgovara.
Ponovi još jedanput,uporna,jer ovo su ipak samo mašine.Možda je izostavila neko slovo.
Isti odgovor .I tako nekoliko puta.Zastade u nedoumici.Šta da radi.Datum rodjenja joj prvo pade na pamet.To možda ima veze sa reinkarnacijom,setivši se munjevito svojih mladalaèkih lutanja u religiji .Tad je duboko verovala da se smræu radjamo negde drugde u svetu i možda je baš datum rodjenja smrt u nekom drugom životu.Mada,ni sad ne zna šta da misli o toj temi.
Pažljivo ispisa brojeve,proveri.Kliknu mišem.Trenutak, i ekran se otvori.Trgnu se...Nije oèekivala da æe baš to upaliti.Zaradova se kao dete.Ekran u bledo sivim nijansama, pisan glagoljicom,uèuni joj se na prvi pogled.Slova podrhtavaju kao živa ,brzo se lome i savijaju pa sad su jedno a sad drugo.
Evo,vinèanskog pisma složenog kao u knjizi profesora Radivoja Pešiæa,a odmah zatim izranjaju oznake sa drvenih dašèica Velesove knjige,pa alfabet Fenièana.U prvi mah pomisli da je ovo neka igra administratora sa sajta.Od silnih materijala iz elektronske biblioteke rešili su da provere znanja i naprave neku igru?
U uglu ekrana vrti se neka sjajna lopta .Da li je to ulaz u fajl?Da li da klikne mišem.nešto se mora otvoriti za poèetak igre.Kliknu.Užarena lopta naglo zakoèi ,bljesnu nešto poput eksplozije i otvori se....
Zacrni joj se pred oèima.Da li je od ekrana ili od one eksplozije u uglu ekrana ,ne zna.
Odjednom neki topli vetar je obujmi i kroz njegov nežni huj dopre joj kroz sluh topot kopita,tupi metalni odjeci i tutnjava u daljini.Ruke su joj teške ,nalegle preko miša.Htela bi da mahne rukom da skine sa sebe tu lepljivu težinu koja je pritiska.Ali uzalud . U njoj nema snage one ljudske ,voljne, koja sluša.
Zatim je probode nevidjeni bol.Nikad doživljeni ,onaj koji preseca na pola.Onaj sa kojim se ,valjda vidimo samo jednom u životu.Oseæa da je pola nje negde, a pola negde tamo za šta opet ne bi znala reæi gde je to.

Bitka je u punom zamahu na ekranu je 331 godina p. n. e.Ali ona to ne vidi.Skliznula je preko klizavog traga krvi koji joj je ostavio preklani ratnik ispred nje...
Sada je borac moæne Aleksandrove falange.Groznièavo,u svojoj svesti,pokušava da skupi ostatke prošlosti.
Po pravilu igre prošlost se automatski stavlja u jednu platnenu vreæicu ,nalik onima u kojima se skuplja novac.Uspomene i prošli život ostavljaju se u gornjem desnom uglu ekrana .Neki put posluže kao džoker da se izadje i spasi glava i vrati u predjašnje stanje.Naravno,ako se stigne.Neki put ostaneš zauvek iza stakla ekrana kao neko ko nema moguænosti da se vrati na poèetak jednim klikom miša.

Skuplja se pod okrugli Å¡tit.
" Nebo je tako plavo i eno kruže neke ptice velike i tamne.Umesto jednog Aleksandrovog sokola izgleda da svako ima svog.Ovaj moj leti iznad mene,traži me.Rekao je,Aristandar,naravno ,povlašæenom krugu ljudi ,da æe bitka dobro proæi ,da æe se opevati i slaviti.Nisam zamišljao baš tako to slavlje.Ostadoh na repu krvavog puta da skupljam tudju krv i jauke.A htedoh velikim reèima da opevam taj udes i da himnom proslavim nepobedivog Aleksandra.Pesnik sam.To što stadoh pod falangu,to je moje lukavstvo,naravno.Nisam strašljivac nikad bio.Rekoh, pesnik sam, ime mi jePanagor .Ima u tom pesnièkom htenju neèeg herojskog.Ako nešto treba da opevate morate biti u vatri dogadjaja.
Do sada sam pisao samo ljubavne pesme i uvek sam goreo na ognju ljubavnog pesništva.Htedoh da okusim i ovu vatru.Smrti se ne bojim.No ova lomaèa je ogromna.Ližu plamenovi uzbunjene ljudske krvi,plamenovi života ližu ovo krvavo polje .A uz njih idu i plamenovi smrti,doduše nešto kraæi i mrkliji.Imam snage u rukama.Mogao bih se malo udobnije smestiti."
U daljini èuje potmuli žamor,bitka je pri kraju.Pod ramenima mu je mrtvi saborac još topao . Na prvi pogled,još u ljudskom dostojanstvu ali samo na prvi pogled.Njegova ruka još uvek èvrsto drži slomljeno koplje serapis.Neæe ga nikad ni ispustiti.Jer tamo gde je otišao seni palih se i dalje bore .
"Još jedan rat se vodi -misli dok traži udobniji položaj za svoje telo.Tribali su to, koliko ih na zemlji vojuje još više ih ratuje u nekom drugom svetu.Ne bi ih Aleksandar toliko cenio da ne zna i za ovaj rat ,neprekidni kao reka.I da i sam nije video crveni tok uskomešanih sudbina iznad Temniæa koji bukne ranom zorom , pred svitanje.
Zaustavlja misli .Treba se malo odmoriti ,dok se sve ne završi.Opet oblaci na nebu,beli,nemi...
Odjednom prvo oseti telom,a satim i u sluhu,zvuk konjanika. Jedan potmuli tutanj mu se sve više i više,sve brže i brže približava Vrtoglavo,vihorno.Pomeri se na svom položaju i pod uèkurom napipa kožnu kesicu u kojoj je èuvao tri zlatna novèiæa i par žensklih naušnica.Zadrža ga u ruci..
Konjanik u kasu,veæ nad njim.Levo kopito pade na njegovu levu stranu grudi...Ispušta dah ...Bol...Èeka da telo udahne,da se pluæa otvore.Svestan...Èeka ...Udah kasni...Još nekoliko sekundi ...još ga nema...
U tišini koju za sobom ostavi konjanik èu se samo krik ,tako jak da polegnuše vlati trava.A zatim nastupi tišina i beskonaèni mrak.
Snažan bol je trgnu. Ekran zaiskri svojom plavièastom bojom.Zatreperi naslovna strana omiljenog joj sajta.Slatkasto gorak ukus u ustima natera je da pokrene jezik i usne.
Udahnu duboko i ustade sa stolice.

[BileMilojevic]

Draga Natali,
prièa ti je fantastièna, a i pripada žanru nauène fantastike.
Bravo što si se rešila da neguješ ovu vrstu proze!
Po mom mišljenju prièa je originalna, odlièna i vrlo lepa.
Iz konteksta ko želi može da sazna ko su Tribali, ko je Aleksandar-
njihov voða, komandant i pobedenik u bici 331.g.p.n.e. nad Persijancima-
nisam siguran beše li to kod Isa ili Gaugemale.Verujem da, kao i ja,
mnogi ne pamte mesto velièanstvene pobede Lesandra Srpskog,Velikog.
Zato naglasi to mesto da se zna.
Inaèe, jezik-suptilan; naracija perfektna; poruke veoma važne naroèito
za mlaðe generacije.
Posebno želim da ti kažem:nastavi sa pisanjem proze- iskoristi do
maksimuma svoj pesnièki talenat za bajke i fantastiku.

Na kraju, srdaèno te pozdravljam uz želju da objaviš ovde i svoju
bajku Èokoladno srce.
Bile